Generalni sekretar NATO-a Stoltenberg rekao je da Alijansa pažljivo prati šta Rusija radi na Zapadnom Balkanu, ali trenutno ne vidi vojnu pretnju nijednoj članici NATO-a u regionu.
U svom govoru 21. novembra u Skoplju, poslednjoj stanici svoje turneje po Zapadnom Balkanu, Stoltenberg se osvrnuo na vojno prisustvo NATO-a na Kosovu i njegove odnose sa Sarajevom i Beogradom, ističući pritom spremnost Alijanse.
„Spremni smo da brzo intervenišemo i učinimo sve što je potrebno da odbranimo bilo kog saveznika od bilo kakve pretnje, ali ne vidimo ništa što bi predstavljalo pretnju bilo kom savezniku u NATO-u“, rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Dimitrom Kovečevskim, koji takođe smatra da Rusija ne predstavlja pretnju po bezbednost i stabilnost Severne Makedonije i regiona.
Međutim, Kovačevski je rekao da se zemlja i NATO bore protiv ruskog uticaja u regionu.
Uticaj trećih zemalja, uključujući ruski uticaj, prisutan je u regionu i one uvek mogu da nađu istomišljenike u pojedincima, u određenim političkim partijama i u određenim organizacijama“, rekao je on.
Ali pokušajima destabilizacije zemlje suprotstavljaju se institucije Severne Makedonije i one zemalja članica NATO-a, rekao je on reagujući na izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da postoje informacije da Rusija ima plan da destabilizuje Balkan.
Stoltenberg je rekao da odgovor autoritarnim državama koje nastoje da potkopaju slobodu, šire dezinformacije, seju podele i potkopaju demokratiju mora da bude „da mi u NATO-u sarađujemo još bliže kroz naše vojno prisustvo i našu saradnju sa saveznicima i partnerima, jer smo zaista velika sila za stabilnost u regionu“.
Šef NATO-a stigao je u Severnu Makedoniju iz Srbije. Posetio je i Bosnu i Hercegovinu i Kosovo.
Stoltenberg je ranije u Beogradu izjavio da NATO i Srbija razmatraju moguće obnavljanje zajedničkih vojnih vežbi.
Srbija, koja je proglasila neutralnost, ali tradicionalno održava bliske veze sa Moskvom, prestala je da učestvuje u multinacionalnim vojnim vežbama nakon početka ničim izazvane invazije Rusije na Ukrajinu u februaru prošle godine.
„Razgovarali smo o mogućnosti obnavljanja zajedničkih vojnih vežbi“, rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
“To ne podriva neutralnost Srbije, koja je jasno stavila do znanja da ostaje vojno neutralna i da se kloni vojnih blokova”, rekao je on i dodao da Beograd ostaje važan regionalni igrač i dugoročni partner NATO-a, navodeći kao primer Učešće Srbije u programu Partnerstvo za mir 30-člane Alijanse.
Vučić je saradnju Srbije sa NATO-om i mirovnom misijom Kfor na Kosovu na Kosovu ocenio kao dobru i ispravnu i dodao da će od svoje vlade tražiti da pristane na nastavak učešća
Tenzije između Kosova i Srbije su eskalirale nakon napada naoružane grupe na kosovsku policiju u selu Banjska na severu Kosova 24. septembra, u kojem su ubijeni kosovski policajac i trojica napadača.
Odgovornost za pucnjavu preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste koju podržava Beograd, najveće srpske stranke na Kosovu. Radoičić je nakratko uhapšen u Srbiji i kasnije pušten do daljeg postupka.
Nekoliko dana nakon pucnjave u Banjskoj, NATO je najavio povećanje svojih trupa Kfora.
Stoltenberg je 21. novembra rekao da počinioci napada moraju biti izvedeni pred lice pravde.
Pozdravljamo činjenicu da je Srbija spremna da sarađuje“, rekao je Stoltenberg.
Vučić je rekao da Srbija pozdravlja pojačano prisustvo Kfora na Kosovu, tvrdeći da su tamo od 2001. napadani samo etnički Srbi./Rferl/