Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je tokom svoje prve posete Sarajevu u ponedeljak da je Severnoatlantska alijansa zabrinuta zbog „retorike podele o razdvajanju i znakova „maligne strane intervencije“, posebno od strane Rusije.
„To preti da naruši stabilnost i oslabi reformu. Svi lideri moraju da rade da bi krenuli napred. “To je za nas veoma važno i mi smo posvećeni bezbednosti i stabilnosti ovog regiona i vaše zemlje, što je veoma važno za region Zapadnog Balkana. Zato produbljujemo politički dijalog i našu praktičnu saradnju”, rekao je Stoltenberg u Sarajevu.
Dodao je da saveznici “snažno podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine”.
Intervencija Moskve „preti da potkopa stabilnost i oslabi reforme“, rekao je on.
Bosna se borila da prevaziđe etničke podele otkako ju je pre tri decenije rastrgao građanski rat nakon raspada bivše Jugoslavije. NATO je odigrao glavnu ulogu u okončanju rata u Bosni 1992-1995 i sprovođenju mirovnog plana koji su sponzorisale a koji je zemlju podelio između srpskog entiteta – Republike Srpske – i bosansko-hrvatske federacije povezane slabom centralnom vladom.
U međuvremenu, visoki predstavnik Bosne i Hercegovine Kristijan Šmit rekao je nakon sastanka sa Stoltenbergom da je potrebno izgraditi poverenje u vladavinu prava u Bosni i Hercegovini i da je to odgovornost, između ostalih, lokalnih političara.
„Radimo na tome i potrebna nam je podrška EU i NATO-a“, rekao je Šmit.
Stoltenberg je istakao značaj visokog predstavnika za procese pomirenja u Bosni i Hercegovini i dodao da će “svaki pokušaj podrivanja njegove pozicije vratiti Bosnu i Hercegovinu unazad”, aludirajući na nacionalističkog predsednika Republike Srpske, koji odbacuje ulogu visokog predstavnika .
Stoltenberg je doputovao u Bosnu u nedjelju kasno i večerao sa članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine.
„Radimo na tome i potrebna nam je podrška EU i NATO-a“, rekao je Šmit.
U međuvremenu, generalni sekretar NATO-a rekao je nakon posete Bosni na Kosovu da alijansa razmatra trajno povećanje svog vojnog prisustva na Kosovu, nakon izbijanja nasilja na severu Kosova u septembru.
Njegova izjava dolazi nakon terorističkog napada u Banjskoj, koji je organizovao Milan Radojičić, tadašnji potpredsednik Srpske liste. Za ovaj napad, Kosovo optužuje Srbiju da stoji iza u organizaciji, podršci i logistici.
Što se tiče povećanja broja pripadnika KFOR-a nakon ovog napada, Stoltenberg je rekao da to pokazuje koliko alijansa ozbiljno shvata nasilje, rekao je 20. novembra na zajedničkoj konferenciji za novinare u Prištini sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani.
„Sada razmatramo trajnije povećanje kako bismo osigurali da ovo ne izmakne kontroli i ne dovede do novog nasilnog sukoba na Kosovu ili u širem regionu“, rekao je Stoltenberg.
On je rekao da odgovorni za napad 24. septembra moraju biti izvedeni pred lice pravde i da će tu poruku preneti na planiranim sastancima u Beogradu 21. novembra.
„U septembru smo videli ozbiljnu izbijanje nasilja na severu Kosova što je izazvalo zabrinutost da bi se veliki sukob mogao vratiti na zapadni Balkan“, rekao je on, misleći na nasilje u maju u kojem su povređena 93 pripadnika KFOR-a, od kojih su neki u teškom stanju.
„Ovakvi nasilni napadi su neprihvatljivi. Odgovorni moraju biti izvedeni pred lice pravde“, rekao je on.
Nakon planiranih zaustavljanja u Srbiji i Severnoj Makedoniji 21. novembra, Stoltenberg će 22. novembra učestvovati na sastanku sa šefovima država i vlada članica NATO-a Albanije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije i Slovenije./The Geopost/
Treća faza tranzicije, SAD će podržati KBS u vojnim nabavkama 
Lavrov ponovo dezinformiše: EU i SAD teraju Srbiju da odustane od Rusije 
Srbija je ponovo stala na stranu Rusije, Belorusije i učestvovala u inauguraciji Madura 
Šef NATO-a očekuje da izbori na Kosovu neće destabilizovati situaciju 
Švedska će doprineti sa do 3 ratna broda za jačanje prisustva NATO-a u Baltičkom moru 
Zelenski poziva saveznike da održe obećanja o isporuci oružja Ukrajini