Stoltenberg iz Skoplja poslao poruku Moskvi: Pažljivo pratimo aktivnosti Rusije na Zapadnom Balkanu

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je u utorak uveče u Skoplju da ne vidi nikakvu vojnu pretnju Rusije bilo kojoj članici NATO-a ili regionu. On je iz Skoplja pozvao Rusiju da se uzdrži od agresivnih akcija protiv suseda i da prekine vojnu agresiju na Ukrajinu. „Ostajemo oprezni, pažljivo pratimo šta Rusija radi i ostaćemo jedinstveni“, rekao je Stoltenberg.

Prema njegovim rečima, Alijansa je vojno prisutna u regionu, sa KFOR-om, NATO Štabom u Sarajevu i kancelarijama u Beogradu. „Spremni smo da krenemo brzo i učinimo sve što je potrebno da odbranimo bilo kog saveznika od bilo kakve pretnje, ali ne vidimo ništa što bi predstavljalo pretnju bilo kom savezniku u NATO“, rekao je Stoltenberg.

Osvrćući se na Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, Stoltenberg je rekao da je bezbednost na Zapadnom Balkanu od ključnog značaja za NATO i da tu ima razloga za zabrinutost: „Autoritarne države žele da potkopaju našu slobodu i naš način života, uključujući i ovde na Zapadnom Balkanu“. Oni šire dezinformacije, seju razdor i podrivaju demokratiju”, rekao je Stoltenberg. “Naš odgovor mora biti da sarađujemo još bliže u NATO-u, kroz naše vojno prisustvo i našu saradnju sa saveznicima i partnerima, jer smo zaista glavna snaga za stabilnost u regionu.” Makedonski premijer Kovačevski kaže da se zemlja zajedno sa NATO-om bori protiv ruskog uticaja u regionu i da institucije rade svoj posao. “Uticaj trećih zemalja, uključujući ruski uticaj, postoji u regionu i oni uvek mogu da nađu istomišljenike u pojedincima, u pojedinim političkim partijama i u određenim organizacijama, ali oni se ne približavaju onome što poseduju naše institucije“, rekao je Kovačevski i dodao da zemlje članice NATO-a i makedonske bezbednosne službe imaju informacije koje onemogućavaju destabilizaciju zemlje.

Posetom Severnoj Makedoniji završava se turneja šefa Alijanse po Zapadnom Balkanu, tokom koje je posetio i Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Srbiju. Pre govora, generalni sekretar NATO-a sastao se i sa predsednikom parlamenta Talatom Džaferijem. Stoltenberg je u obraćanju poslanicima rekao da su vrlo često saveznici koji su bili deo istočnog bloka prvo ulazili u NATO, a zatim u EU. Prema njegovim rečima, članstvo u EU će dodatno ojačati vašu demokratiju, vladavinu prava i socijalnu pravdu i povećati mogućnosti za mlade.

„Sve političke partije imaju odgovornost da rade zajedno i pokreću zemlju napred. Ohrabrujem vas da kontinuirano radite za članstvo u EU, kao što ste radili za članstvo u NATO. Da završite svoje putovanje u srcu evropske porodice naroda. „Članstvo u NATO će otvoriti put vašem članstvu u EU, kao što je to činilo i mnogim zemljama pre vas“, rekao je Stoltenberg. Da bi nastavila pregovore sa EU, Severna Makedonija mora da izmeni preambulu ustava kako bi uključila bugarsku manjinu, što je uslov oko kojeg su se složile dve susedne zemlje.

Međutim, trenutno nema dvotrećinske većine u Sobranju Severne Makedonije, pošto najveća opoziciona partija VMRO-DPMNE odbija ustavne amandmane. Stoltenberg je prvi dan posete zemlji završio sastankom sa predsednikom Severne Makedonije Stevom Pendarovskim. Skoplje će, međutim, 22. novembra biti domaćin neformalnog sastanka lidera NATO saveznika iz regiona. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski dočekaće premijera Albanije Edija Ramu, predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, premijera Crne Gore Milojka Spajića i premijera Makedonije. Slovenija, Roberta Goloba. „Činjenica da će se ovde održati regionalni samit šefova država i vlada NATO-a je priznanje za doprinos Severne Makedonije Alijansi“, kaže šef NATO-a. Severna Makedonija je deo Alijanse skoro četiri godine. Zemlja je postala trideseta članica NATO-a 27. marta 2020. Međutim, njena posvećenost evroatlantskim integracijama datira još od 1993. godine, kada je Skupština usvojila rezoluciju kojom se utvrđuju spoljnopolitički prioriteti zemlje, odnosno članstvo u NATO-u i EU / The Geopost