Sto dana nakon agresije Rusija kontroliše petinu teritorije Ukrajine

Rusija, nakon sto dana agrsije na Ukrajinu, ima kontrolu nad 20 odsto teritorije te zemlje, odnosno skoro 125.000 kvadratnih kilometara je u rukama ruskih snaga, a trenutna linija fronta proteže na više od 1.000 kilometara. To je saopštio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, obraćajući se parlamentu Luksemburga, ističući da su sve borbeno spremne ruske vojne formacije  uključene u agresiju.

Agresija, koju je predsednik Rusije Vladimir Putin nazvao “specijalnom vojnom operacijom sa ciljem demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine”, počela je 24. februara napadima iz vazduha širom Ukrajine.

Nakon zauzimanja aerodroma Antonov, ruski padobranci krenuli u zauzimanje pregrađa Kijeva u čemu su im pomagali tenkovi iz pravca Belorusije. Borbe sa mnogo stradalih i ranjenih trajale su skoro 40 dana. Juriš ruskih padobranaca na predgrađe Kijeva, Buču pretvorio se u masakr. Nekon žestoke bitke, Rusi su zauzeli i Marijupolj, lučki grad na Azovskom moru i čeličanu.

Na pregovorima delegacija Moskve i KIjeva 29. marta, Rusija je obećala smanjenje ratnih operacija u Kijevskoj oblasti. Usledilo je povlačenje ruske vojske i predaja nuklearne elektrane Černobilj.

Prema navodima britanskig Ministarstva odbrane,  nakon sto dana rata, Rusija je preuzela kontrolu nad većim delom Severodonjecka, a taj grad je strateški važan za zauzimanje čitavog istočnog regiona, Luganska. Zapadni mediji (BBC) pišu da je Moskvi „apsolutni prioritet oslobođenje Donjecke i Luganske oblasti, koje je Ruska Federacija priznala kao nezavisne države”.

Rusija već kontroliše veći deo Severodanjecka, gde se danima vode žestoke ulične borbe, a nakon niza vojnih poraza u prvih nekoliko nedelja rata oko ukrajinske prestonice Kijeva i na severoistoku, Rusija je saopštila da će se usredsrediti na zauzimanje Luganska i susednog regiona Donjecka, koji zajedno čine Donbas.

Zapadni analitičari smatraju da je Putin očekivao lak rat sa slabim otporom Ukrajine i međunarodnih protivnika, kao što je to bio slučaj na Krimu 2014. godine, te da je sada sigurno razočaran.

Zbog agresije na Ukrajinu Rusiji je Zapad uveo sankcije, a došlo je do skoka cena goriva i hrane i u zemljama daleko od mesta konflikta.

Ukrajina ima podršku Zapada, SAD su (1. juna) najavile da će nova pomoć u naoružanju biti vredna 700 miliona dolara.

“Reagovali smo brzo da bismo u Ukrajinu poslali značajnu količinu naoružanja i municije, kako bi ona mogla da se bori na frontu i bude u najjačoj mogućoj poziciji za pregovaračkim stolom. Mi ne tražimo rat između NATO-a i Rusije”, napisao je Bajden u autorskom tekstu u Njujork tajmsu.

Iz Ukrajine izbeglo skoro sedam miliona ljudi

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, skoro 12 miliona Ukrajinaca je napustilo svoje domove, a više od pet miliona njih, uglavnom žena i dece, otišlo je u inostranstvo, saopštio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. On  tvrdi i da ruski vojni gubici sada iznose više od 30.000 – više od ukupnih sovjetskih žrtava tokom rata u Avganistanu 1979-89, i dva rata u Čečeniji 1994-2000.

Prema podacima koje saopštava Rusija, u Ukrajini je poginulo više od 1.300 njenih snaga.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara ubijeno je 4.074 civila, a izbeglo oko 6,8 miliona ljudi.

Poruka sa Cetinja: Nijedan vid žrtvovanja zarad slobode nije uzaludan

Građani Cetinja i danas 100. dana okupiće se u centru crnogorske prestonice u znak podrške herojskome ukrajinskom narodu u borbi za slobodu.

Glavna poruka sa jujčerašnjeg okupljanja bila je: “Nijedan vid žrtvovanja zarad slobode nije uzaludan!”  Kako pišu crnogorski mediji, pred zgradom bivšega Ruskog poslanstva na Cetinju puštena je himna Ukrajine koju su okupljeni građani pozdravili aplauzom./The Geopost