Starmer optužuje Putina da se „igra“ oko mirovnog sporazuma sa Ukrajinom

Sankcije Zapada protiv Rusije moraju biti ojačane, a ne oslabljene, kako bi se zemlja dovela za pregovarački sto, rekao je Sir Keir Starmer.

Premijer je optužio Vladimira Putina za “igranje i kupovinu vremena” nakon što je ruski predsednik pozvao na ukidanje sankcija pre nego što pomorski prekid vatre, uz posredovanje SAD, stupi na snagu.

„Sada nije vreme za povlačenje ili ublažavanje sankcija – sada je vreme za pooštravanje sankcija kako bi se one dovele za pregovarački sto“, rekao je Starmer u Parizu, gde se sastaje sa evropskim liderima.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je u četvrtak ko-domaćin samita takozvane “Koalicije voljnih”, predložio je evropske interventne snage koje bi mogle da “reaguju” u slučaju napada Moskve.

Starmer je u četvrtak rekao da su potrebni „okvir i rok“ za mirovne pregovore u Ukrajini.

On je rekao da su se on i njegovi partneri na samitu, koji je okupio predstavnike 30 zemalja, kao i Evropske unije i NATO-a, složili da „sada moramo ići dalje da podržimo mirovni proces, da podržimo Ukrajinu i da pojačamo pritisak na Rusiju da se uozbilji“.

„To znači da moramo da povećamo ekonomski pritisak na Rusiju, da ubrzamo nove, oštrije sankcije, da ograničimo ruske energetske prihode i da radimo zajedno da taj pritisak bude efikasan“, rekao je on.

Starmer je rekao da je političko raspoloženje za pravedan i trajni mir u Ukrajini „jače i šire“ nego ikada ranije, dodajući da „Evropa kao celina nije bila ovako jaka i ujedinjena već dugo vremena“.

Velika Britanija će predsedavati sledećim sastankom ukrajinske Kontakt grupe za odbranu, koju čine desetine zemalja, kako bi pružila dalju vojnu pomoć i „održala Ukrajinu u borbi“, rekao je Starmer.

Premijer je najavio da će se u Ukrajini sastati i ministri odbrane Velike Britanije, Francuske i Nemačke, ali nije precizirao datum.

U ranijem razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim, Starmer je optužio Rusiju da „nastavlja da vrši razorne napade na ukrajinski narod“ i opisao Putinovo obećanje kao „šuplje“.

Zelenski je rekao da su svi učesnici sastanka razumeli „da Rusija ne želi mir“ i da „produžuje rat“, dodajući da će se o bezbednosnim garancijama razgovarati u narednim nedeljama i danima.

U postu na X, ukrajinski lider je zahvalio Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj na podršci i podelio sliku sebe i Starmera koji vode pregovore, opisujući planove kao „koaliciju snage za mir“.

„Naše jedinstvo i zajednički rad u Evropi, sa Sjedinjenim Državama i drugim partnerima mogu naterati Rusiju da sklopi mir“, dodao je Zelenski.

Rusija i Ukrajina optužile su jedna drugu za kršenje uslova posebnog, preliminarnog sporazuma o obustavi napada na energetsku infrastrukturu.

Vašington je u utorak objavio sporazum o crnomorskom sporazumu nakon odvojenih razgovora u Saudijskoj Arabiji sa delegacijama Ukrajine i Rusije.

Ali samo nekoliko sati kasnije, Kremlj je saopštio da sporazum neće stupiti na snagu dok se ne ukinu sankcije ruskim bankama, proizvođačima i izvoznicima koji se bave međunarodnom trgovinom hranom i đubrivom.

Zahtevi Moskve uključuju ponovno povezivanje ruskih banaka koje se bave trgovinom poljoprivredom i hranom na platni sistem Svift, ukidanje ograničenja za servisiranje plovila pod ruskom zastavom koja se bave trgovinom hranom i ukidanje sankcija na snabdevanje poljoprivredne mehanizacije i druge robe uključene u proizvodnju hrane.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da američka vlada razmatra zahtev Moskve, ali je EU rekla da će razmotriti ukidanje sankcija tek nakon „bezuslovnog“ povlačenja ruskih trupa sa međunarodno priznate teritorije Ukrajine.

Zelenski je u sredu rekao da se nada da će SAD – koje nisu deo koalicije voljnih – „čvrsto stajati” pred ruskim zahtevima.

Makron je potvrdio da su evropske zemlje “jednoglasno” odlučile da sankcije Moskvi ne treba da budu ukinute.

„Još nije sazrelo vreme za ukidanje sankcija… Moramo održati ekonomski pritisak“, rekao je on.

Francuski predsednik je rekao da bi, ako bi napadnute evropske snage koje štite primirje u Ukrajini, „odgovorile na to“.

„Ako bi došlo do još jedne opšte agresije na ukrajinsko tlo, ove armije bi bile napadnute, a onda bismo se angažovali kao i obično“, rekao je on.

„Naši vojnici, kada su raspoređeni, tu su da odgovore na odluke vrhovnog komandanta, a kada su u konfliktnoj situaciji, da odgovore na njih.

Britanija i Francuska predvode napore da pošalju snage u Ukrajinu da odbiju buduće ruske napade u slučaju prekida vatre.

Starmer je u četvrtak ponovio da bi parlament trebalo da ima reč o raspoređivanju trupa.

Evropski šefovi država i vlada demonstrirali su jedinstvo u Parizu. U stvarnosti, mnogi su već isključili slanje trupa u Ukrajinu.

Zemlje poput Finske i Poljske osećaju se direktno ugroženim od Rusije i veruju da njihove trupe moraju da štite sopstvene granice. Drugi strahuju da bi slanje vojnika u njihovu zemlju bilo krajnje nepopularno.

Italijanski premijer Đorđa Meloni, koji je više puta izražavao skepticizam u vezi sa francusko-britanskim planom, zalagao se za „alternativnu” opciju u kojoj bi vojnici bili raspoređeni isključivo kao deo vojnog kontingenta Ujedinjenih nacija u Ukrajini.

Prema evropskim zvaničnicima, prva linija odbrane Ukrajine od bilo kakvog budućeg ruskog napada bila bi njena sopstvena vojska.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da bi evropske snage u Ukrajini rizikovale „direktan sukob između Rusije i NATO-a“, prenela je državna novinska agencija Tass.

„London i Pariz nastavljaju da neguju ideju vojne intervencije u Ukrajini. Sve se to dešava pod maskom određene mirovne misije“, rekla je Zaharova.

Ona je dodala da je Rusija „kategorički protiv takvog scenarija“./BBC/