Štajnbaum: Vreme je da SAD sankcionišu Srbiju zbog vojnih veza sa Rusijom

Rat u Ukrajini je podstakao jedinstvo zapadnih zemalja. Istovremeno, ovaj period je zabeležio snažne veze Srbije sa Rusijom. Beograd je jedna od retkih zemalja koja nije uvela sankcije Moskvi kako bi kaznila njen napad na susednu Ukrajinu. Američki stručnjak za spoljnu politiku u Nemačkom fondu Maršal i stručnjak za Balkan Džejson Štajnbaum kaže da je vreme da američka administracija kazni Srbiju zbog vojnih veza sa Rusijom i neusaglašavanja spoljne politike sa Zapadom.

Srbija je glasala za rezoluciju UN kojom se osuđuje ruski napad na Ukrajinu, ali nastavlja da se opire pritiscima Zapada da uvede sankcije Moskvi, u pokušaju da održi ravnotežu između svojih evropskih aspiracija, partnerstva sa NATO-om i vekovnih verskih, etničkih i političke veze sa Rusijom.

Ali kako tenzije između Zapada i Rusije eskaliraju, rastu pozivi Beogradu da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, bloka kojem želi da se pridruži.

Ekspert za spoljnu politiku i razvoj na Balkanu Džejson Štajnbaum kaže da bi američka administracija mogla da iskoristi zakon usvojen 2017. da uvede sankcije Srbiji zbog kupovine ruskog oružja iz Beograda.

„Zakon kaže da predsednik treba da uvede sankcije zemlji koja je uključena u značajne transakcije sa ruskom vojskom ili obaveštajnim službama. Srbija je uvezla teško naoružanje iz Rusije nakon usvajanja ovog zakona. Zakon govori obavezujućim jezikom i kaže da će predsednik uvesti sankcije. Dakle, zakon ne postavlja pitanje da li postoji volja za sankcijama ili ne“, rekao je Štajnbaum za Glas Amerike.

„Pitanje je da li će zakon biti shvaćen ozbiljno i da li će to tražiti Kongres, koji ga je doneo”.

Srbija je tokom godina uvezla značajan broj naoružanja iz Rusije, nabavivši šest borbenih aviona MiG-29, 30 tenkova T-72, ​​30 drugih oklopnih vozila i PVO sistem Pancir S1. U januaru ove godine iz Rusije je u Srbiju stigla pošiljka protivtenkovskih raketa Kornet, a Beograd je od Belorusije nabavio i četiri aviona MiG-29.

Odnosi Srbije sa Rusijom prevazilaze trgovinu. Dve zemlje su izvele i niz zajedničkih vojnih manevara.

Pre nekoliko dana, ruske zastave i fotografije predsednika Vladimira Putina viđene su na ulicama Beograda, u znaku podrške Moskvi nakon njenog napada na Ukrajinu.

„Neki kažu da ako se Srbija pridruži sankcijama Rusiji, protest bi mogao biti duplo veći. Koliko dugo mogu da izdrže? Zavisi od pritiska koji Zapad može ili želi da izvrši i da li je spreman da konačno kaže Srbiji “ne možete da sedite na dve stolice istovremeno”.

Odnos Kosova i Srbije smatra se jednim od najhitnijih pitanja u ovom delu Evrope.