„Stabilnost je krhka“: zanemarena evropska zona sukoba nalazi se na prekretnici između mira i borbe

KLJUČNE TAČKE

Dok Evropa skreće pažnju na tekući rat između Rusije i Ukrajine, mir i stabilnost su daleko od zagarantovanih u još jednoj od najnestabilnijih zona sukoba u regionu, rekao je visoki diplomata EU.

Odnosi Srbije i Kosova, zategnuti od brutalnog sukoba između dve zemlje 1990-ih, i dalje su „krhki“ uprkos dogovoru o novom putu normalizacije, smatra Miroslav Lajčak.

Sporazum je označio veliki korak napred za dugogodišnje protivnike, ali je kasnije poremećen ponovnim izbijanjem nasilja.

DAVOS, ŠVAJCARSKA – Dok se pažnja Evrope usmerava na tekući rat između Rusije i Ukrajine, mir i stabilnost u još jednoj od najnestabilnijih zona sukoba u regionu daleko su od zagarantovanih, rekao je visoki diplomata EU.

Odnosi Srbije i Kosova, zategnuti od brutalnog sukoba između dve zemlje 1990-ih, i dalje su teški čak i godinu dana nakon privremenog dogovora o novom putu normalizacije.

„Stabilnost je krhka. Ne možemo mir i stabilnost uzimati zdravo za gotovo“, rekao je za CNBC u Davosu prošlog meseca Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i zapadni Balkan.

Dijalog Beograda i Prištine je serija razgovora  pod posredstvom EU Evropske unije u cilju smanjenja neprijateljstava između susednih zemalja jugoistočne Evrope.

Srbija i Kosovo su se u februaru 2023. dogovorile o putu normalizacije, što je predstavljalo veliki korak napred za dugogodišnje protivnike čija su višedecenijska trvenja usredsređena na teritorijalne sporove i etničke podele.

Međutim, taj napredak je kasnije poremećen ponovnim oživljavanjem nasilja na severu Kosova, uključujući smrtonosnu pucnjavu između teško naoružane grupe etničkih Srba i kosovskih specijalnih policijskih snaga u selu Banjska.

‘Nema povratka’

Severno Kosovo ima etničku srpsku većinu i Beograd ga stoga smatra svojom južnom pokrajinom. Kosovo u celini, međutim, čini 93 odsto etničkih Albanaca, a Priština je proglasila nezavisnost 2008. godine.

Godine sukoba između dve zemlje ostavile su Evropu veoma podeljenom po pitanju budućnosti. Nekoliko članica EU – Španija, Slovačka, Kipar, Rumunija i Grčka – i drugi susedi koji nisu članice EU osporavaju polaganje prava Kosova na nezavisnost.

Međutim, Lajčak je rekao da je sporazum o normalizaciji pomerio situaciju „kao nikada ranije“, napominjući da je sada fokus na primeni. Mere normalizacije uključuju razvijanje „normalnih, dobrosusedskih odnosa” i uzdržavanje od „pretnje ili upotrebe sile” u budućim sporovima.

„Nema povratka“, rekao je. „Iz ovih sporazuma nema izlaza jer te sporazume prihvataju obe strane.

I EU i SAD imaju snažan interes za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, iako se suočavaju sa drugim ubrzano razvijajućim međunarodnim sukobima između Izraela i Hamasa i Rusije i Ukrajine.

Ali sat otkucava. Sa izborima ovog leta u Evropskom parlamentu i kasnije tokom godine u SAD, napredak u pregovorima o normalizaciji biće ključan pre nego što se to pitanje odloži.

„Ono što počne pre izbora u EU i SAD nastaviće se tokom izbornog procesa“, rekao je Lajčak. „Ali sumnjam da će ono što nije počelo ranije početi kasnije.

Otpor će verovatno doći od srpskih i kosovskih lidera, predsednika Aleksandra Vučića i premijera Aljbina Kurtija, koji kod kuće imaju nacionalističke osnove za smirivanje.

Ulozi su visoki za obe strane. S obzirom na želju Srbije i Kosova za članstvom u EU u bliskoj budućnosti, Lajčak je rekao da bi to bi moglo da bude podsticaj za EU da promoviše mir između dve zemlje.

Srbija je trenutno usred pregovora o pristupanju EU nakon što je dobila status kandidata 2012. godine, dok Kosovo ima potencijalni status kandidata, iako su obema zemljama potrebne velike reforme da bi se pridružile bloku.

„Uspeh procesa normalizacije zavisiće i od toga koliko su oni direktno i blisko povezani sa Kosovom i putem Srbije u EU“, rekao je Lajčak. „Ovo je najjača poluga koju imamo”. /cnbc/