Šta bi se moglo desiti sa evropskom energijom ako Rusija deluje?

Strahovi su sve veći oko toga šta bi se desilo sa evropskim zalihama energenata ako bi Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, a zatim zatvorila izvoz prirodnog gasa kao odmazdu za američke i evropske sankcije.

Tenzije ukazuju na rizik energetske zavisnosti Evrope od Rusije, koja snabdeva oko trećinu prirodnog gasa na kontinentu. A evropske rezerve su već male. Iako su se SAD obavezale da će pomoći u povećanju izvoza tečnog prirodnog gasa ili LNG-a, postoji samo toliko toga što mogu da proizvedu odmah.

To ostavlja Evropu u potencijalnoj krizi, jer je njen gas već potrošila hladna zima prošle godine, leto sa manje proizvodnje obnovljive energije i Rusija koja šalje manje gasa nego inače. Cene su porasle, pritiskajući domaćinstva i preduzeća.

Evo šta treba da znate o snabdevanju Evrope energijom ako tenzije eskaliraju u rat i Rusiju pogode sankcije:

Da li će Rusija prekinuti da snabdeva gasom Evropu?

Niko sa sigurnošću ne zna, ali potpuno zatvaranje se vidi kao nemoguće jer bi bilo štetno za obe strane.

Ruski zvaničnici nisu nagovestili da će razmotriti smanjenje snabdevanja u slučaju novih sankcija. Moskva se oslanja na izvoz energije, i iako je upravo potpisala gasni sporazum sa Kinom, Evropa je ključni izvor prihoda.

Evropa takođe zavisi od Rusije, tako da će sve zapadne sankcije verovatno zaobići direktnu metu ruskih snabdevanja energentima.

Najverovatnije bi, kažu stručnjaci, bilo da Rusija prestane da šalje gas gasovodima koji prolaze kroz Ukrajinu. Prema S&P Global Platts-u, Rusija je prošle godine ispustila 175 milijardi kubnih metara gasa u Evropu, od čega skoro četvrtinu kroz ove gasovode. To bi omogućilo da naftovodi ispod Baltičkog mora i kroz Poljsku nastave da rade.

„Mislim da će u slučaju još manje ozbiljnog ruskog napada na Ukrajinu, Rusi gotovo sigurno prekinuti tranzit gasa u Ukrajinu na putu za Nemačku“, rekao je Den Frid, bivši američki diplomata koji je kao koordinator Stejt departmenta za politiku sankcija pomogao u kreiranju mera protiv Rusije 2014. kada je izvršila invaziju i aneksirala poluostrvo Krim u Ukrajini.

Rusija bi tada mogla da ponudi kompenzaciju za izgubljeni gas ako Nemačka odobri kontroverzni novi gasovod Severni tok 2, čiji bi operateri mogli da se suoče sa mogućim američkim sankcijama iako nedavno glasanje u tom smislu nije uspelo.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je u nedelju za En-Bi-Si Meet the Press da se Bajdenova administracija koordinisala sa svojim saveznicima i da „ako Rusija napadne Ukrajinu, na ovaj ili onaj način, Severni tok 2 neće napredovati.

„Prekid isporuke gasa izvan ukrajinskih gasovoda je manje verovatan: Ako ga gurnu predaleko, napraviće nepopravljivi raskid sa Evropom i moraju negde da prodaju naftu i gas“, rekao je Frid.

Šta mogu učiniti SAD?

SAD su veliki proizvođač gasa i već isporučuju rekordne količine tečnog prirodnog gasa, ili LNG, brodovima širom sveta. Ali to bi moglo samo malo pomoći Evropi.

„Govorimo o malim povećanjem obima američkog izvoza, dok bi rupa koju bi Evropa morala da popuni ako bi se Rusija povukla ili ako bi Evropa odsekla Rusiju bila mnogo veća od toga“, rekao je Ros Vajeno. vodeći LNG analitičar u S&P.

Bajdenova administracija je razgovarala sa proizvođačima gasa širom sveta da li mogu da povećaju proizvodnju i isporuke u Evropu, i radila je na identifikaciji zaliha prirodnog gasa iz Severne Afrike, Bliskog istoka, Azije i SAD.

Uprava razgovara i sa kupcima da ne žure.

„Da li postoji još neka zemlja koja je planirala da primi pošiljku LNG koja joj nije potrebna i koja može da preda Evropi?“ rekla je Ejmi Majers Jafe, generalna direktorka Laboratorije za klimatsku politiku na Univerzitetu Tafts, navodeći Brazil ili zemlje u Aziji.

Tokom prošlog meseca, dve trećine američkog LNG izvoza otišlo je u Evropu. Neki brodovi punjeni LNG-om krenuli su ka Aziji, ali su se vratili u Evropu jer su tamošnji kupci ponudili da plate više cene, saopštio je S&P.

Da li u svetu postoji dovoljno tečnog gasa da bi se rešio problem?

Ne u slučaju potpunog nestanka i ne može se povećati preko noći. Izvozni terminali koštaju milijarde dolara za izgradnju i rade punim kapacitetom u SAD.

Čak i kada bi sva evropska postrojenja za uvoz LNG-a radila punim kapacitetom, količina gasa bi bila samo oko dve trećine onoga što Rusija šalje gasovodima, rekao je Jafe.

I mogu postojati izazovi za distribuciju LNG-a u delovima Evrope koji imaju manje tubacija za povezivanje.

Ako bi Rusija prestala da šalje samo gas koji prolazi kroz Ukrajinu, bilo bi potrebno oko 1,27 dodatnih LNG pošiljki dnevno da bi se to snabdevanje zamenilo, rekao je Luk Kotel, viši analitičar LNG u S&P. Rusija bi takođe mogla da preusmeri deo tog gasa kroz druge gasovode, smanjujući potrebu za dodatnim LNG na pola tereta broda dnevno, rekao je on.

Da li Rusija trenutno ima manje količine gasa za snabdevanje?

Rusija je ispunila svoje dugoročne ugovore o isporuci gasa Evropi, ali nije napunila skladišne kontejnere koje drži u Evropi, kažu stručnjaci.

„To se već dogodilo. To nije teoretski”, rekao je Jaffe.

Ruski rezovi u isporuci gasa doprineli su većim cenama prirodnog gasa u Evropi. Oni su u decembru porasli na 166 evra (190 dolara) po megavat satu, što je više od osam puta više od nivoa početkom 2021. Cene su pale na ispod 80 evra po kilovat satu kako stiže sve više LNG-a.

Ali potrošači osećaju krizu u većim računima za struju i gas. Evropske vlade dele subvencije i poreske olakšice kako bi olakšale finansijski stres porodicama.

Da li to ima uticaja na SAD?

Kako su SAD povećale izvoz LNG, domaće cene prirodnog gasa su takođe porasle. Više od 10 odsto gasa proizvedenog u SAD prošle godine je izvezeno, rekao je Klark Vilijams-Deri, analitičar Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.

Cene gasa u SAD porasle su za više od 30 odsto u poslednjoj nedelji januara, uglavnom zbog zimske oluje koja se približava Novoj Engleskoj, rekao je Vilijams-Deri. Ali na cene su uticale i manje isporuke iz SAD zbog neizvesnosti oko Rusije, rekao je on.

Ako SAD budu nastojale da povećaju izvoz LNG-a, cene u zemlji će verovatno porasti, dodao je Vilijams-Deri.

Deset demokratskih senatora, predvođenih Džekom Ridom sa Roud Ajlenda i Angusom Kingom iz Mejna, nedavno su pozvali Ministarstvo energetike da prouči efekat većeg izvoza na domaće cene i da suspenduje odobrenja za predložene terminale. Rekli su da razumeju da „geopolitički faktori“ podstiču isporuku veće količine gasa.

“Međutim, administracija takođe mora da razmotri potencijalno povećanje troškova za američka domaćinstva“, rekli su senatori.

Izvor: apnews.com