Šta predviđa Nacrt zakona za Zapadni Balkan američkih senatora?

Grupa američkih senatora, demokrata i republikanaca, predstavila je predlog zakona za zapadni Balkan.

Prema predlogu zakona, koji su inicirali demokratska senatorka Džin Šahin i republikanac Rodžer Viker, predviđeno je da balkanske države budu podržane u ekonomskom aspektu i u borbi protiv korupcije i destabilizujućih aktivnosti.

Dvopartijski američki senatorski predlog zakona predviđa niz inicijativa za ekonomsku pomoć i jačanje demokratskih institucija u šest zemalja zapadnog Balkana: Kosovu, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji.

Pristalice ovog zakona su i senatori: Kris Marfi, Tom Tilis, Kris Van Holen, Dik Dubin i Ben Kardin.

Senator Šahin je u saopštenju za javnost rekao da je, kako se nastavlja ničim izazvana invazija Rusije na Ukrajinu, ruski lider Vladimir Putin jasno stavio do znanja svoje namere da poveća zlonamerni uticaj širom Istočne Evrope.

Stoga su, prema njenim rečima, odnosi SAD i Zapadnog Balkana od suštinske važnosti u ovom trenutku.

„Zbog toga mi je zadovoljstvo da uvedem ovo dvopartijsko zakonodavstvo koje jača trgovinu i investicije između SAD i Zapadnog Balkana, istovremeno iskorenjujući lokalnu korupciju i uvođenje sankcija na zakone protiv destabilizujućih aktera“, rekla je ona i dodala da će to otvoriti put za veće evroatlantske integracije.

Senator Viker je rekao da zemlje zapadnog Balkana zauzimaju važnu poziciju u evropskim poslovima.

„Ovaj zakon će poslati snažnu dvostranačku poruku da su SAD posvećene podršci diplomatiji u regionu“, rekao je on.

U međuvremenu, senator Van Holen je rekao da je ruski rat u Ukrajini ojačao globalne saveze SAD.

„Povećavanje naše saradnje sa Zapadnim Balkanom omogućiće nam da gradimo novu ekonomsku saradnju. Ovaj zakon će pomoći da se iskoristi takve mogućnosti dok nastavljamo da podržavamo jačanje demokratije u regionu.

Petogodišnja strategija za zapadni Balkan

Američki senatori kroz predlog zakona traže od američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i šefova resora za privredu i trgovinu da najkasnije 180 dana od donošenja zakona ili Zakona o demokratiji i prosperitetu na Zapadnom Balkanu snage, predstavljaju petogodišnju strategiju ekonomskog razvoja i demokratske održivosti na Zapadnom Balkanu.

Strategija zahteva saradnju sa partnerima u regionu, ali i sa evropskim i svetskim institucijama, poput Evropske unije i Svetske banke.

Od američkih institucija se zahteva da kroz ovu strategiju razviju ljudske i infrastrukturne kapacitete u brojnim oblastima, kao što su ekonomski sektor, sektor čiste energije, poljoprivreda, preduzeća, sajber bezbednost i zdravlje.

Takođe, poseban akcenat je stavljen na podršku ženama u biznisu, ali je generalno potrebno nastojanje za rodnu ravnopravnost.

Što se tiče saradnje i ekonomskog razvoja, pominje se i postojeća inicijativa Otvoreni Balkan i drugi napori, koji prema mišljenju američkih senatora „predstavljaju veliki potencijal za poboljšanje ekonomskih uslova na Zapadnom Balkanu uz promociju inkluzije i transparentnosti“.

Sankcije

Ovaj akt zahteva od SAD da blisko koordiniraju sa partnerima u EU, Ujedinjenom Kraljevstvu i drugim saveznicima u uvođenju sankcija pojedincima i subjektima u regionu koji se ne pridržavaju demokratskih vrednosti.

SAD su izvršnim naredbama sankcionisale lidere i entitete u Bosni i Hercegovini zbog kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, uključujući lidera bosanskih Srba Milorada Dodika.

U nacrtu zakona se navodi da uvođenje sankcija ima za cilj sprečavanje destabilizujućih aktivnosti u državama Zapadnog Balkana.

Bosna i Hercegovina

Nacrt zakona pominje Bosnu i Hercegovinu i potrebu da Snage Evropske unije (EUROFOR) nastave svoj mandat u ovoj zemlji, jer se tako nešto smatra “nacionalnim sigurnosnim interesom SAD”.

“Glas SAD u NATO-u treba da se koristi da se ohrabri alijansa da planira i podrži međunarodne snage kako bi sačuvale Bosnu, posebno ako Rusija blokira ponovno ovlašćenje misije Ujedinjenih nacija“, kaže se u zakonu i poziva na jačanje sedišta NATO-a u Sarajevo.

Isto tako, od NATO i EU se zahteva da kroz svoje misije u ovoj zemlji obezbede proaktivnu ulogu u obezbeđivanju bezbednog okruženja, posebno u oblasti odbrane.

U međuvremenu, američki senatori su izrazili podršku svim državama Zapadnog Balkana koje žele da se integrišu u evroatlantske strukture: NATO i EU.

Zavisnost od ruske energije i kineskog uticaja

SAD, prema ovom projektu  Zaliv, obećava da će pomoći balkanskim državama da smanje svoju zavisnost od ruskih snabdevanja energentima.

Među balkanskim zemljama, Srbija ima najveću zavisnost od ruskih energenata.

“Zavisnost država Zapadnog Balkana od ruskih resursa prirodnog gasa i njihove ekonomske i političke veze sa Ruskom Federacijom ometaju njihove težnje za evropskim integracijama“, navodi se u nacrtu zakona.

Smanjenje zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskih energenata, ali i proizvodnje energije putem fosilnih goriva, navedeno je u nacrtu zakona kao „nacionalni interes SAD”.

Međutim, ne samo saradnja Rusije sa balkanskim državama, već i rastući uticaj Kine u regionu se vidi kao zabrinjavajuća.

Ovaj uticaj, prema nacrtu zakona, “može imati štetan uticaj na stratešku konkurenciju, demokratiju i ekonomsku integraciju sa Evropom”.

Inače, senatori Kris Marfi, Džin Šahin i Tomas Tilis posetili su Kosovo, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu ranije ove godine.

Šahin je rekao da ga je ova poseta inspirisala da pokrene ovaj zakon.

“Njihova vizija [lidera Zapadnog Balkana] o izgradnji bolje budućnosti za novu generaciju inspirisala je ovaj nacrt zakona. Ovaj region zaslužuje svaki alat za izgradnju održive demokratije i srećan sam što sam predvodio inicijativu za ovaj zakon“, rekao je senator Šahin.

Predlog zakona koji su predložili američki senatori mora da se raspravlja u relevantnim senatskim komitetima, a zatim da se pošalje Senatu na odobrenje. Kada dobije odobrenje senatora, šalje se Predstavničkom domu na konačno odobrenje.

Nakon ovih procedura, predlog zakona potpisuje predsednik i postaje zakon.