Srpski apelacioni sud ne sme da popusti na zahtev beloruskih vlasti i trebalo bi da poništi nedavnu odluku o izručenju novinara Andreja Gnjota Belorusiji, saopštio je u utorak Komitet za zaštitu novinara.
Vrhovni sud u Beogradu odlučio je 31. maja da izruči Gnjota Belorusiji zbog optužbi za utaju poreza, navode mediji i Gnjot koji je razgovarao sa CPJ. Odluka je objavljena 13. juna i preneta novinaru.
„Žele da me izruče, ne odmah, ali to je veoma loša odluka“, rekao je Gnjot nezavisnom beloruskom novinskom magazinu Zerkalo. Prema beloruskom krivičnom zakoniku, optužba za utaju poreza može biti kažnjena do sedam godina zatvora.
„Odluka o izručenju beloruskog novinara Andreja Gnjota da bi se povinovao zahtevu represivnog režima Aleksandra Lukašenka nije samo apsurdna i neosnovana, već i podriva težnje zemlje da se pridruži Evropskoj uniji“, rekao je Karlos Martinez de la Serna, programski direktor CPJ. „Apelacioni sud Srbije treba da poništi nedavnu odluku o izručenju novinara Andreja Gnjota. Beloruske vlasti, sa svoje strane, treba da zaustave svoje pokušaje da iskoriste Interpol za suzbijanje neslaganja preko granica.
Reditelj Gnjot je sarađivao sa brojnim nezavisnim informativnim kanalima, uključujući Radio Svabodu, tokom protesta 2020. koji su pozivali na postizbornu ostavku predsednika Aleksandra Lukašenka. U decembru 2021, beloruske vlasti su kanal klasifikovale kao „ekstremističku“ grupu.
Vlasti Srbije uhapsile su Gnjota 30. oktobra 2023. u prestonici Beogradu po Interpolovoj poternici koju je raspisala beloruska kancelarija Interpola. On je u beogradskom zatvoru ostao do 5. juna, a zatim je prebačen u kućni pritvor, navodi se u izveštaju Beloruske asocijacije novinara (BAJ), prognane advokatske i trgovačke grupe, i izveštaja Radio Svabode, beloruske službe Kongresa SAD. Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda (RFE/RL), izveštaj.
Gnjot je za CPJ rekao da je 17. juna uložio dve žalbe, jednu lično, a jednu od svojih advokata. “Svakodnevno radim na svojoj odbrani jer sam izgubio dosta vremena u zatvoru. Zato ne mogu da se opustim. Uz to, manje jedem, pa čak i spavam jer nemam vremena. Ali cilj opravdava sredstva – Borim se, da spasem svoj život”, rekao je on.
„Sve što sam predočio sudu je ignorisano“, dodao je on. Imamo izreku koja kaže „nada umire poslednja“ i naravno očekujem da će Apelacioni sud ispraviti ovu grešku, jer da bi to uradili, potrebno je samo ispitati predstavljene dokaze i ne ignorisati ih koji donosi odluku i šalje čoveka u smrt tako me lako plaši“.
Beloruske vlasti optužile su Gnjota za utaju poreza jer navodno nije platio oko 300.000 evra (323.600 dolara) poreza između 2012. i 2018. godine, prema izveštajima medija i Gnjotovom prijatelju koji je anonimno razgovarao sa CPJ iz straha od odmazde. Gnjot negira navode o utaji poreza, a njegova odbrana smatra da je njegovo krivično gonjenje politički motivisano.
Gnjot je takođe jedan od osnivača SOS BI, nezavisnog udruženja beloruskih sportista koje je uticalo na otkazivanje Svetskog prvenstva u hokeju u Belorusiji 2021. Beloruske vlasti su kasnije klasifikovale SOS BI kao „ekstremističku“ grupu.
Ako Gnjot bude izručen Belorusiji, mogao bi da bude optužen i za osnivanje ili učešće u ekstremističkoj grupi, za šta je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.
Gnjotovo zdravlje se značajno pogoršalo u zatvoru, rekao je on u pismu od 11. maja koje je video CPJ. Do 18. juna još uvek nije mogao da dobije medicinsku negu dok je bio u kućnom pritvoru, rekao je CPJ.
„Sat slobode da izađem iz stana da odem kod lekara i dobijem medicinsku pomoć nije mi fizički dovoljan“, rekao je on. Psihički se osećam dobro jer vidim veliku podršku i solidarnost ljudi.
CPJ je poslao mejl Vrhovnom sudu i Apelacionom sudu u Beogradu radi komentara na Gnjotov slučaj, ali nije dobio odgovor.
U međuvremenu, 8. juna, srpska granična policija na beogradskom aerodromu Nikola Tesla zabranila je rusko-izraelskom novinaru Romanu Perlu ulazak u zemlju, javljaju mediji.
„Na aerodromu mi ništa nisu objasnili, samo su mi dali papir da bi moj ulazak u Srbiju predstavljao bezbednosni rizik“, rekao je Perl, koji radi za TV Current Time, projekat za RSE i RS. Emiter Glas Amerike koji finansira Kongres SAD, srpski emiter N1TV.
Novinar veruje da je zabrana povezana sa njegovim kratkim hapšenjem u Srbiji 2023. godine nakon što je čovek sa kojim je intervjuisao dokumentarni film o ratu Srbije i Rusije u Ukrajini, u blizini ruske ambasade razvio ukrajinsku zastavu. Ruske vlasti klasifikovale su Perl kao „stranog agenta“ u oktobru 2021.
Belorusija je treća najgora zemlja na svetu po zatvaranju novinara. Od 1. decembra 2023. godine, kada je CPJ izvršio svoje poslednje prebrojavanje zatvora, tamo je bilo najmanje 28 novinara iza rešetaka. Iza rešetaka u Srbiji tada nije bilo novinara, izuzev Gnjota, koji zbog nedostatka informacija o svojoj novinarskoj delatnosti nije uvršten u krug./cpj.org/