Srpski desničar kaže da bi Vagnerove veze mogle pomoći u slučaju “sukoba na Kosovu”

Nekoliko nedelja nakon zabave u rodnom Sankt Peterburgu predsednika Vladimira Putina u čast ozloglašene ruske paravojne grupe koja ima bliske veze sa Kremljem, Srpski ultranacionalista Damjan Knežević uživao je u ekskluzivnom obilasku svog novog višespratnog sedišta.

U videu objavljenom 27. novembra, razgragani Knežević i kolega iz njegove grupe Narodna patrola lutali su slabo osvetljenim svetilištem Vagnerovog centra zajedno sa ostalim posetiocima, kupujući promotivnu robu i testirajući prostore za sastanke i prazne kancelarije sa pogledom od poda do plafona na ceo grad.

“Mnogi moji prijatelji će biti ponosni što sam imao privilegiju da posetim Vagner centar”, rekao je Knežević u video snimku ruske proizvodnje koji promoviše ovu posetu. “Ovaj centar i ova organizacija su izuzetno popularni u Srbiji.”

Možda preuveličava poznanstvo Srba sa Vagnerom (ponekad poznatim i kao Wagner), sve istaknutijim instrumentom kremljske projekcije moći u inostranstvu, kojim upravlja Jevgenij Prigožin, preduzimljivi bivši telohranitelj, nekima poznat kao “Putinov kuvar”.

Ali verovatno ni on nije sasvim u pravu

Zapadni eksperti su više puta upozoravali na potencijalno razaranje koje dolazi od krajnje desničarskih saveznika Rusije u Srbiji, što je demonstrirano na uličnim demonstracijama u prvim danima invazije na Ukrajinu i naglašeno izjavama nekih srpskih lidera o ratu i odbijanju vlade da se pridruži zapadnim sankcijama.

Za Ruse, Kneževićeva poseta zajedno sa osnivačem Rusko-srpskog centra Orlovi, lokalno baziranom građanskom grupom, izgleda da je imala za cilj da se suprotstavi percepciji ruske izolacije devet meseci nakon nepopularne invazije na Ukrajinu koju su delimično podržavali Vagnerovi plaćenici i, ređe, srpskih i drugih stranih boraca.

Za Kneževića je to prilika da se sastane i impresionira “prijatelje iz Rusije”, istovremeno promovišući kulturnu i političku bliskost koja je dala hrabrost srpskoj politici koja trenutno testira strpljenje Zapada, uključujući odlaganje sankcija, protivljenje nezavisnosti Kosova i odbijanje da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji, uprkos rizicima za kandidaturu Beograda za EU..

Ali u intervjuu Balkanskom servisu RSE/RL, u kojem je rekao da je” rado prihvatio “Vagnerov poziv, Knežević je takođe priznao da se nada da bi njegova poseta mogla da garantuje rusku” podršku ” u višedecenijskom sporu sa bivšom srpskom pokrajinom Kosovom.

“To je naša potreba da pružimo ruskom narodu, ali to je u velikoj meri i naša podrška Srbiji”, rekao je Knežević. “Moramo da obezbedimo što više saradnje i pomoći Ruske Federacije i ruske vojske u slučaju sukoba na Kosovu.”

Kosovom su upravljale Ujedinjene nacije deceniju nakon krvavog etnički podstaknutog rata kasnih 1990-ih koji je na kraju izazvao NATO bombardovanje Beograda i drugih srpskih ciljeva. Kosovsko rukovodstvo, koje se uglavnom sastojalo od etničkih Albanaca, tada je proglasilo nezavisnost 2008.godine, što je priznalo više od 100 zemalja, ali su je odbacile Srbija i saveznik Rusija.

Tokom skoro decenije na vlasti kao premijer ili predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je postigao značajne ugovore o isporuci ruskog oružja, kao i strateške investicije u energetski sektor Srbije i druge oblasti, pored diplomatske podrške Moskvi u pokušaju da ukine međunarodno priznanje Kosova. Zapadni zvaničnici optužili su Rusiju da koristi navodni humanitarni objekat u srpskom gradu Nišu kao špijunsku ispostavu, tvrdnju koju obojica negiraju.

Tenzije između Srbije i Kosova naglo su porasle prošle godine, kada je nedavna konfrontacija zbog međusobnog priznavanja registarskih tablica dovela do stvaranja blokada puteva i jačanja međunarodnih trupa u blizini srpsko-kosovske granice, pre nego što je posredstvom EU postignut kompromis prošlog meseca.

Ruski oficiri su posetili srpske vojne baze u toj oblasti kao način da projektuju rešenost Moskve da tamo ima uticaj.

Evropska unija i Sjedinjene Države nedavno su pojačale napore na obnavljanju uglavnom zastojnih pregovora o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, od kojih je poslednja najveća od takozvanih zapadnobalkanskih ekonomija i zvanični kandidat za članstvo u EU od 2012.godine.

Vagnerove plaćeničke trupe koje je unajmio Prigožin optužile su organizacije za ljudska prava za ratne zločine u sukobima u Centralnoafričkoj Republici, Libiji i zajedno sa redovnim ruskim snagama u Siriji.

Ali oni su takođe odigrali ogromnu ulogu u tekućoj ruskoj invaziji na Ukrajinu, delom zahvaljujući neuspesima koje neki vojni analitičari pripisuju ruskim vojnim i obaveštajnim neuspesima.

Pored nepotvrđenih podataka o učešću Vagnerovih trupa u borbama u Ukrajini, verodostojni izveštaji pokazali su da su Prigožin i drugi predstavnici Vagnera posetili Ruske zatvore kako bi regrutovali vojnike da učestvuju u borbama u Ukrajini u zamenu za amnestiju i plate znatno veće od prosečne ruske plate.

Kneževiću se na Vagnerovoj turneji pridružio Aleksandar Lisov, koji predvodi rusko-srpski centar “Orlovi”, koji stoji iza provojne grupe Telegram poznate kao Z-Orlovi, što je očigledna referenca na slovo ” Z ” koje označava rusku oklopnu opremu tokom invazije.

Srpsko tužilaštvo je ovog leta pokrenulo slučaj zbog navodnih pretnji Z-Orlova protiv antiratnih aktivista u Srbiji.

Kneževićeva Narodna patrola dugo je ciljala imigrante u aktivnostima visokog profila, ali je takođe organizovala demonstracije u Beogradu u znak podrške Moskvi nakon pokretanja invazije na Ukrajinu u punom obimu 24. februara.

Knežević je za RSE rekao da je njegov put u drugi grad u Rusiji planiran u vezi sa prijateljskom fudbalskom utakmicom 22. novembra između Crvene zvezde i Zenita iz Sankt Peterburga.

Ovaj događaj, koji su zapadni kritičari biznisa i sporta prezirali kao i obično, sve dok Rusija ne okonča svoju ničim izazvanu invaziju, uključivao je razvijanje srpsko-ruskog transparenta dugog stotine metara na prepunom stadionu.

Knežević je za RSE rekao da je “rado prihvatio” Vagnerov poziv, ali je rekao da nikada nije radio sa kompanijom i da na bilo koji način nije direktno povezan sa njima.

“Imam puno kontakata sa ljudima koji su na liniji fronta [u Ukrajini] i sa onima koji treniraju, ali nikada nisam imao kontakt sa ljudima iz Vagnera, iako znam neke Srbe koji su bili tamo”, rekao je.

Viši sud u Beogradu 2017. godine osudio je građanina Srbije na godinu dana uslovne kazne zbog učešća u borbama u jedinici Vagner, što je bila prva provera kako će Srpska pravda sprovoditi zakone koji zabranjuju učešće u stranim ratovima.

U brojnim drugim slučajevima izrečene su uglavnom simbolične ili minimalne kazne drugim Srbima koji se bore rame uz rame sa ruskim ili separatistima koje podržava Rusija na istoku Ukrajine. Od 32 osuđujuće presude koje su do sada izrekli srpski sudovi, 28 optuženih dobilo je uslovne kazne, dok su još četvorica stavljena u kućni pritvor na šest meseci.

Ukrajinska ambasada u Beogradu ke rekla za RSE da ne zna ništa o bilo kakvim kontaktima Kneževića sa Vagnerom, ali je upozorila da bi ovakvi sastanci mogli predstavljati potencijalnu bezbednosnu pretnju Srbiji.

U pisanom odgovoru ambasade navodi se da”takvi kontakti treba da zabrinjavaju, pre svega, bezbednosne strukture Srbije, čije zakonodavstvo zabranjuje ne samo terorizam, već i plaćenike”.

Takođe je napomenuto da rusko zakonodavstvo zabranjuje formiranje privatnih vojnih grupa i tako okarakterisalo Vagnerove aktivnosti kao slične “terorističkoj organizaciji”.
Od 2014. godine Krivični zakonik Srbije zabranjuje građanima da učestvuju u stranim sukobima i preti zatvorskom kaznom od šest meseci do pet godina, a moguće su i osmogodišnje kazne ako se takve aktivnosti obavljaju u okviru organizovane grupe. Organizovanje takvog učešća može podrazumevati desetogodišnju zatvorsku kaznu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja Balkanskog servisa RSE/RL o tome da li kontakti srpskih desničarskih grupa i ruskih paravojnih grupa predstavljaju pretnju po Srbiju.

Aleksandar Vulin, koji je bio ministar unutrašnjih poslova Srbije pre nedavnog imenovanja za šefa srpske obaveštajne agencije (BIA), jedan je od malog broja evropskih političara koji su posetili Moskvu otkako su ruske trupe napale Ukrajinu. U to vreme je međunarodne sankcije Rusiji nazvao “delom antiruske histerije”.

“Vlasti moraju da se bave sa ovim slučajem”, rekao je Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu u Beogradu. “Vagner nije Lovačko udruženje ili društvo lenjivaca, već vrlo opasna oružana organizacija koja predstavlja pretnju bezbednosti suverene države, [i] takođe je bila umešana u mnoge bezbednosne skandale, poput kršenja običaja ratovanja na afričkom kontinentu i na Bliskom istoku.”

Obradović je rekao da su, između ostalog, odbrambeni napori Rusije usmereni na radikalizaciju potencijalnih saveznika ruskih militantnih grupa.

„Ne zaboravite da ruski militanti deluju na nekoliko nivoa, a jedan od tih nivoa je ideološka indoktrinacija“, rekao je on.

Nakon godina poricanja usred očiglednih veza sa militantima u Africi i Siriji, Prigožin je nedavno priznao da je 2014.godine osnovao kompaniju Vagner na “vojnom poligonu” u vezi sa vojnim sukobom u delovima Istočne Ukrajine u to vreme.

Zatim, prošlog meseca, njegova inače tajna grupa napravila je još jedan korak u žiži javnosti kada je predstavio svoje sedište u Sankt Peterburgu i tehnološki centar kao objekat za IT i druge eksperimentalne i startup projekte.

Ali on je, kako se izveštava, rekao da njegove aktivnosti uključuju generisanje “novih ideja za poboljšanje ruske odbrambene sposobnosti”.

Knežević, koji je više puta posetio Rusiju nakon invazije na Ukrajinu, rekao je da se tokom posete Sankt Peterburgu i “vojno-tehnološkom centru” nije sastao sa Prigožinom.

“Da jesam, verujte mi, ne bih to ni skrivao”, dodao je on./REL