Srbija zabrinuta: Rusija više ne naziva Kosovo “takozvanim”

Javno mnjenje u Srbiji počelo je da brine o slabljenju ruske podrške u vezi sa kosovskim pitanjem. To je, prema srpskim medijima, počelo da se primećuje još od kada je predsednik Vladimir Putin 24. februara ove godine započeo invaziju na Ukrajinu, ali ima i onih koji kažu da Rusija nikada nije podržala Srbiju u odnosu na Kosovo.

Srpski list “Blic” analizirao je govor ruskog predstavnika na poslednjoj sednici o Kosovu u Savetu bezbednosti UN.

Da li je Kosovo i dalje “takozvano” za Moskvu? Ovo pitanje, napominje Blic, izgleda sasvim logično nakon poslednjeg zasedanja Saveta bezbednosti UN posvećenog Kosovu.

Kako piše ovaj medij, “sednica je donela (neočekivane) vesti, gde je predstavnik Rusije, kako se i očekivalo, podržao Srbiju, ali oktavu niže sa ublaženom retorikom. Međutim, pojavio se važan detalj-iskusni diplomata Vasilij Nebenzja zaboravio je, slučajno ili ne, da u svom govoru o Kosovu kaže da je to “takozvano”.

U članku se dalje navodi da “sve ovo ne bi moglo biti toliko važno da predstavnik Rusije u svim prethodnim govorima nije insistirao na tome da tako naziva teritoriju južne srpske pokrajine i da nije uvek odlučno protestovao kada neko u diskusiji povezuje Kosovo sa bilo kojim oblikom državnosti. Međutim, sinoć je za Vasilija Nebenzijana Kosovo bilo jednostavno – Kosovo, a retorika se uglavnom bavila pitanjima koja ne krše državnost Prištine”.

Blic izveštava da je u roku od dva sata i 44 minuta nastavljena žučna debata u Ujedinjenim nacijama o Kosovu, gde su se, kako kažu, smenjivali predstavnici moćnih i manje moćnih zemalja, izjavio je šef srpske diplomatije Nikola Selaković. Ovog puta, prema” Blicu”, pažnju su privukli govor predstavnika Kine i Rusije, ali je govor Nebenzja ostavio poseban utisak.

Jer, kako se vidi na osnovu medijskih izveštaja, pre ovog zasedanja predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti UN nije propustio priliku da pomene “lažnu državnost Kosova”, pišu srpski mediji.

Pre pet godina, 2017. godine, Blic je napisao da je Nebenzja predvideo da “projekat Republike Kosovo” očigledno propada. Na isti način nastavio je i tri godine kasnije, a 2020. upozorio je tadašnju kosovsku ministarku spoljnih poslova Melizu Haradinaj Stublu da će biti izbačena sa sledeće sednice ako se postave simboli Kosova.

“Još jednom na ekranu vidimo atribute takozvane kosovske državnosti”, kritikovao je tada.

Ali ove godine Blic piše da se situacija drastično promenila. U desetominutnom govoru Nebenzja je Kosovo pomenuo dvadesetak puta, ali ni jednom nije bilo “takozvano” Kosovo, ni “lažna država”, ni” projekat”, koji su do sada bili epiteti iz usta ruskih predstavnika.

Koristio je izraze “pokrajina”, “prištinske vlasti”, “Kosovo”, “region”. Akcenat je, kako je tvrdio predstavnik Rusije u SB UN, stavljen na loš položaj Srba, nemogućnost povratka na Kosovo, govor mržnje, oduzimanje imovine i ignorisanje povratka zemlje manastiru Dečani.

“Prava Srba su sistematski i kontinuirano kršena od 1999.godine, a praktično svih ovih godina bili smo svedoci sve većeg etničkog čišćenja. Broj Srba južno od Ibra naglo opada, ostalo je samo nekoliko enklava i oni ne mogu da ostvare svoja prava”, rekao je Nebenzja.

Na kraju govora, on je takođe naglasio ulogu SAD i EU u dijalogu, da nastavljaju da” pripremaju ” alternativna rešenja u korist Kosova, i naveo primer Nemačko-francuskog dokumenta koji od Beograda zahteva saglasnost u vezi sa državnošću Kosova.

“To nije jedini primer. Težnje Brisela i Vašingtona imaju za cilj da Srbija odustane od svojih nacionalnih interesa, suvereniteta i teritorijalnog integriteta”, naglasio je, između ostalog, Nebenzja.

I, piše “Blic”, tu se završilo.

Na to ukazuje i bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić, koji smatra da je Nebenzja dobro pripremio svoj govor i da se teško može nazvati slučajnošću da je upravo taj detalj izostavio.

“Savet bezbednosti UN je najveći Međunarodni Forum i ništa se slučajno ne dešava na ovakvim događajima. Ovakvi govori mogu biti signal da je Rusija promenila svoj stav ili da će ga promeniti, ili za Beograd, ili i za Vašington. Oni pokazuju da Kosovo može biti moneta za podkusurivanje, za nas to može biti “to će se dogoditi ako uvedete sankcije”, a za Zapad: “mi ćemo priznati Kosovo, dok ćete vi takođe priznati neki element tekućeg sukoba ili ćete napraviti neke ustupke”, ističe Đukić za “Blic”.

Kao argument ističe da Rusija od 2000. godine ima diplomatsku misiju na Kosovu koja se zove Kancelarija Ambasade Ruske Federacije na Kosovu.

“Ova kancelarija ima status diplomatskog predstavništva i služi za održavanje diplomatskih odnosa sa Prištinom i tamošnjim vlastima. To se čak ni ne pominje u Srbiji, zato se govori o Grčkoj”, naglašava Đukić.

Rusija je 24. februara započela invaziju na Ukrajinu, a njen predsednik Vladimir Putin s vremena na vreme opravdava svoj rat sa Kosovom. Ne tako davno pitao je: “Ako se Kosovo može odvojiti, zašto to ne mogu Donjeck i Lugansk?”.

O tome govori za “Blic” i Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku u Beogradu.

“Pošto su u maju 1992.godine trgovali sankcijama SRJ za članstvo u MMF-u, ne postoji garancija da u budućnosti neće zameniti prijem Kosova i Metohije UN-u za jedan od anektiranih regiona Ukrajine. Rusija prvenstveno brine o sopstvenim interesima i koristi kosovski presedan kao monetu kako bi se izjednačila sa Zapadom. Srbija od toga neće imati ništa osim iluzije da Rusija štiti naš teritorijalni integritet narušavajući integritet Ukrajine”, naglašava Grubjesić.

U međuvremenu, bivši ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac govorio je i o slabljenju ruske podrške. U svom govoru na srpskoj televiziji K1 izjavio je da Rusija nikada nije branila Kosovo.

“Rusija je 1992. godine glasala za sankcije UN Srbiji i te sankcije su bile znatno veće od sankcija Rusiji. 2003. godine napustili su Kosovo bez ikakvog objašnjenja. Ako bi želeli da se brinu o Kosovu, mogli su da ostanu”, rekao je Šutanovac./Ballkani