Srbija uvozi na Kosovo kamere kompanije koje su na crnoj listi Amerike

Srbija je, preko paralelnih institucija koje ima na Kosovu, kupila sistem video nadzora kineske kompanije koja je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), namenjen školama u 12 opština Kosova, saznaje Radio Slobodna Evropa na albanskom jeziku  (REL).

Kako se vidi iz dokumentacije, sistemi video-nadzora kineskog brenda Dahua, koje Srbija kupuje za škole na Kosovu, imaju i opciju prepoznavanja lica.

Prema američkom Ministarstvu trgovine, Dahua Teknolodži  je kineska kompanija, koja se od 2019. nalazi na crnoj listi SAD zbog povezanosti sa kineskom kampanjom represije protiv Ujgura u kineskoj provinciji Sinđang i kršenjem ljidskih prava.

Privremeni organ Opštine Gnjilane na Kosovu, institucija kojom upravljaju srpske strukture i koju kosovske vlasti priznaju kao paralelnu instituciju, sklopio je 16. decembra ugovor o nabavci ovog sistema video-nadzora sa Neva Compani 2020 DOO. , sa sedištem u Ranilugu / Ranilug, takođe opštini sa srpskom većinom na Kosovu.

Prema ugovoru, kompanija se obavezala da će opremu za video nadzor isporučiti, montirati i pustiti u rad u roku od 30 dana.

Kako se vidi iz dokumentacije, sredstva su obezbeđena odlukom Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije. Vrednost potpisanog ugovora je oko 39 hiljada evra (4.587.480 dinara).

Šta se nabavlja?

Kako se vidi iz dokumentacije o nabavci, koja je deo šireg paketa objavljenog na zvaničnom portalu javnih nabavki u Srbiji, Privremeni organ opštine Gnjilane nabavlja 30 osmokanalnih Dahua DVR rekordera.

Karakteristike ovog sistema, između ostalih, ističu „prepoznavanje lica”.

Kako je objašnjeno, reč je o “tipičnoj tehnologiji”, koja se koristi u različitim aplikacijama i omogućava pretragu ili identifikaciju pojedinaca.

Takođe, predmet javne nabavke je 196 komada Dahua Bulet kamere, rezolucije pet megapiksela, 30 hard diskova i 9 hiljada metara kabla.

Kako se tamo vidi, takođe se kupuje oprema za ukupno 30 objekata, uključujući predškolske ustanove, osnovne i srednje škole u ​​12 opština na Kosovu.

Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na pitanja Radija Slobodna Evropa da li je obavestila kosovske vlasti o nabavci, gde će se tačno nalaziti oprema za praćenje i u koje svrhe će budi upotrebljena.

Srbija nastavlja da izdvaja desetine miliona evra godišnje iz svog budžeta za finansiranje paralelnih institucija i za obavljanje svojih aktivnosti na Kosovu.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, ali vlasti u Srbiji odbijaju da ga priznaju kao državu.

Zašto su nabavke kontroverzne?

Kineska Dahua Technologi je među kompanijama koje su pod američkim sankcijama.

Kako se navodi, američke vlasti su 2019. godine navele da je Dahua među kompanijama na listi kojima je zabranjeno poslovanje sa američkim kompanijama.

“Konkretno, ovi entiteti su uključeni u kršenja ljudskih prava i zloupotrebe u kineskoj kampanji represije, proizvoljnog masovnog zatvaranja i visokotehnološkog nadzora nad Ujgurima, Kazahstanima i drugim pripadnicima muslimanskih manjinskih grupa u Sinđangu“, saopštilo je Ministarstvo trgovine SAD. , u oktobru 2019, prenosi Bloomberg.

Kosovo održava snažne diplomatske odnose sa Sjedinjenim Državama, koje su među prvima priznale nezavisnost zemlje.

Šta kažu vlasti na Kosovu?

Kosovske institucije uglavnom ćute na pitanja Radija Slobodne Evrope o uvozu video-nadzora marke Dahua, koji se nalazi na američkoj crnoj listi.

Kratko je odgovorilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova (MUP), rekavši da „u ovom trenutku nemamo informacija o ovom pitanju“.

Vlada i Kosovska policija nisu odgovorili na ovo pitanje, do objavljivanja ovog teksta.

Radio Slobodna Evropa se obratila i Carini Kosova sa pitanjima da li su kamere Dahua na crnoj listi, kakva je procedura za uvoz ove vrste video-nadzora i da li Kosovo po tehnologiji prati crnu listu SAD. Međutim, odgovor nisu dobili.

U Ministarstvu prosvete, nauke, tehnologije i inovacija Vlade Kosova kažu da je većina obrazovnih institucija na Kosovu opremljena video nadzorom, ali da ne postoji poseban zakon koji reguliše ovo pitanje.

Ko se usuđuje da postavlja kamere u institucije na Kosovu?

S druge strane, Kosovska agencija za informacije i privatnost (AIP) naglašava da video-nadzor, kojim se identifikuju pojedinci, ne treba postavljati ni u jednu instituciju i da samo policija ima pravo da ih koristi „u posebnim slučajevima”.

To je nezavisna agencija zadužena za praćenje primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u cilju zaštite osnovnih prava i sloboda fizičkih lica.

U ovoj agenciji kažu da su izdali dozvolu za postavljanje CCTV kamera u školama na Kosovu, ali ističu da su takve kamere bezbedne, jer se slika ne može prenositi na telefon ili bilo koji drugi uređaj.

“Postavljaju se samo radi bezbednosti i to samo u hodnicima (škola) i ispred njih“, kažu iz AIP-a.

Međutim, kako kažu, ne znaju da li se koriste i koje kamere se koriste u školama u srpskim sredinama koje rade po srpskom sistemu, jer do sada nisu imali kadrove za praćenje ovog pitanja.

“Skupština Kosova je krajem jula imenovala poverenika (za srpsku zajednicu) u okviru Agencije, dok u inspekciju idemo samo ako dobijemo pritužbu“, rekli su oni i dodali da je u njoj planirana redovna inspekcija na sve institucije širom Kosova.

Mentor Vrajoli, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije, kaže za Radio Slobodna Evropa da je u ovom trenutku teško proceniti kakav bi uticaj kineske Dahua kamere mogle da imaju na Kosovo. On smatra da bi Kosovo sada trebalo da identifikuje kanal komunikacije između Srba sa Kosova i drugih zemalja, čije proizvode sankcionišu SAD.

Ističe da Srbija preko Srpske liste ostvaruje svoje ciljeve na Kosovu i ocenjuje da ova vodeća stranka kosovskih Srba u najmanju ruku brine o interesima svoje zajednice.

Srpska lista je formirana uz podršku Beograda i bliska je Srpskoj naprednoj stranci aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Vrajoli smatra da Kosovo svakako treba da prati američku crnu listu i dodaje da takve liste „nisu uvek loša stvar za region“.

“Ljudi na crnoj listi su pretnja vladavini prava, povezani su sa korupcijom i organizovanim kriminalom. U nekim slučajevima promovišu i političku nestabilnost“, kaže Vrajoli, dodajući da se SAD bore protiv takvih osoba i država upravo uvođenjem sankcija.

Predsednik privremenog opštinskog organa u Gnjilanu, koji finansira Beograd, Saša Milošević nije bio dostupan za izjašnjenje o nabavci video-nadzora kineskog brenda Dahua.

Nije se javio ni Davor Petković, načelnik Anamoravskog okruga Kosova, paralelne institucije koja obuhvata opštinu Gnjilane i koja deluje u srpskom sistemu.

Kompanija registrovana u Srbiji, a ne na Kosovu

Kompanija Neva 2020 DOO, sa kojom je zaključen ugovor o nabavci i ugradnji sistema video nadzora, registrovana je kod Agencije za privredne registracije Srbije 10. septembra 2021. godine, samo tri meseca pre nego što je dodeljena putem javne nabavke.

Na sajtu Agencije navodi se da je njeno sedište u Ranilugu na Kosovu. Ali, ova kompanija nije registrovana na Kosovu.

Radio Slobodna Evropa kontaktirao je Mila Đorđeevića iz Raniluga, koji je potvrdio da je vlasnik ove kompanije, iako u registru u Srbiji stoji da je vlasnik Milena Orgorjević.

Miloš Đorđević nije želeo da daje dodatne informacije, rekavši da je zauzet i da će na pitanja odgovarati putem mejla. Do objavljivanja ovog teksta nie poslao odgovore.

Na sajtu Kosovske agencije za privrednu registraciju može se videti da je Miloš Đorđević i vlasnik kompanije P.T.P. “DZNET” u Ranilugu, koji se bavi popravkom i prodajom tehnike.

Agencija za registraciju preduzeća deluje u okviru kosovskog Ministarstva trgovine i industrije i jedina je institucija odgovorna za registraciju poslovnih subjekata na Kosovu.

Stejt department za REL: Za odgovorno korišćenje tehnologije

Stejt department je, u odgovoru na pitanje Radija Slobodna Evropa, rekao da radi na razvoju principa za odgovorno korišćenje tehnologije nadzora, u saradnji sa partnerima i saveznicima.

“Sjedinjene Države rade sa saveznicima i partnerima u inicijativi za razvoj principa za odgovorno korišćenje tehnologije vladinog nadzora, u skladu sa našim zajedničkim demokratskim vrednostima i poštovanjem ljudskih prava“, navodi se u saopštenju za Radio Slobodna Evropa.

Stejt department navodi da SAD “ostaju posvećene promovisanju poštovanja ljudskih prava pripadnika manjinskih grupa”.

Dugoročni odnosi Srbije i Kine

Za razliku od zemalja Evropske unije (EU) koje osuđuju Kinu zbog kršenja ljudskih prava Ujgura, Srbija je podržala zvaničnog Pekinga na međunarodnoj sceni, koji negira navode o mučenju protiv Ujgura.

Sinđang je najveća kineska autonomna pokrajina, dom za 25 miliona ljudi i gde više od polovine čine pretežno etničke muslimanske manjinske grupe. Najveća grupa je ujgursko tursko stanovništvo.

Kineski progon ujgurske manjine u Sinđangu je eskalirao poslednjih godina. Procenjuje se da je više od milion ljudi zatočeno u radnim logorima i sve je više dokaza o programima prevaspitavanja, ograničavanju verskih i kulturnih sloboda, programima prinudnog rada, masovnom nadzoru i prisilnoj sterilizaciji žena.

Međunarodni izveštaji su takođe otkrili da je hiljade Ujgura prebačeno na rad u fabrike širom Kine, pod uslovima koji „snažno sugerišu prinudni rad“.

Srbija je deo kineske državne inicijative „Pojas i put“ sa zemljama centralne i istočne Evrope (17+1) za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala koji prate drevni put svile kako bi Kina snabdela svoju privredu.

Bliski odnosi Srbije sa Kinom i Rusijom često su kritikovani od strane zvaničnika EU i SAD, čime se šalje jasna poruka da će Srbija morati da uskladi svoju spoljnu politiku sa ostalih 27 zemalja članica u procesu evropskih integracija.

Ovi odnosi takođe uključuju Vise Cities, projekat kineske vlade zasnovan na širokoj upotrebi savremenih informacionih i telekomunikacionih tehnologija koje otkrivaju, analiziraju, a zatim integrišu sve ključne informacije vezane za rad jednog grada.

Međutim, „pametni gradovi“ uključuju problematičan sistem „poboljšanja“ javne bezbednosti, koji obezbeđuje nadzor kamerom za prepoznavanje lica.

Realizacija razvoja „Pametnih gradova” počela je u Beogradu u prvoj polovini 2019. godine i predviđa da će do 2021. godine na 800 lokacija biti postavljeno više od 1000 nadzornih kamera, opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica.

Kamere je kupilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije – u okviru projekta pod nazivom “Bezbedan grad” – od kineske kompanije Huavej, takođe pod američkim sankcijama.