Srbija, ruski nosač aviona preko kojeg se vodi hibridni rat na Zapadnom Balkanu

Piše Dragan Šormaz za The Geopost

Ruska služba deluje na hibridni način, koristeći sistem koji je već uspostavljen u Rusiji na državnom nivou kao državni program za militarizaciju društva. Istorijske veze između dva naroda se iskorišćavaju kako bi se uticalo na Srbiju. Cilj ove akcije je stvaranje proruskog narativa, navodno pravoslavnog i konzervativnog, sa odgovarajućim ciljevima u vezi sa pravcem spoljne politike Srbije, a posebno:

1. okretanje od evroatlantskih integracija;
2. okretanje ka Rusiji i njenim ciljevima.

Moskva sprovodi ovaj pristup od Prvog srpskog ustanka do danas, bez obzira na oblik vladavine.

Na unutrašnjem planu, održava se privilegovan odnos sa svim što dolazi iz Rusije, tako da se Ruska Federacija vidi kao jedini i nesporni saveznik, dok se ruski model kopira u pogledu odnosa sa Crkvom, ljudskih prava i prava manjina itd. Ovaj drugi aspekt ostaje u velikoj meri skriven od srpske javnosti, jer ne postoji realna slika o situaciji u Rusiji (pravna situacija, ljudska prava, ekonomija, životni standard stanovništva itd.).

Srbija je pod apsolutnim ruskim hibridnim uticajem

Srbija je zemlja pod apsolutnim ruskim uticajem kroz hibridno ratovanje, čiji su elementi usmereni u nekoliko ključnih pravaca. Država je potpuno paralizovana, dok su državne institucije kriminalizovane. Društvo je podeljeno na mnogo načina, a ruski hibridni efekat je posebno opasan u sektoru obrazovanja i u radu sa mladima.

To je danas jasno vidljivo i u studentskim protestima protiv režima Aleksandra Vučića. Iako sama Evropska unija priznaje da su zahtevi studenata u potpunosti u skladu sa očekivanjima EU za državne reforme u Srbiji, na protestima se uvek ističu ruske državne zastave, čak i ratne zastave.

Postoje i druge omladinske grupe koje organizuju ruske službe, kao što su organizovane kriminalne grupe koje se maskiraju kao „fudbalski navijači“. Hobotnica ruskih službi, trgovaca drogom, kriminalnih organizacija i njihovih grupa, i visokih vladinih zvaničnika je toliko velika da potpuno demoralizuje obične građane i uništava svako poverenje u državne institucije.

Glava ove hobotnice na srpskoj strani je Aleksandar Vučić, dok su ljudi koji rade na promociji ruskih interesa: Aleksandar Vulin, Milica Đurđević, Nenad Popović, Miša Vacić, Dragoslav Bokan, Branimir Nestorović, Vojislav Šešelj…

Mnogi novinari su veoma aktivni, ne samo u svojim medijima, već i kao gosti u dnevnim emisijama i kolumnama u elektronskim medijima i na onlajn portalima. Ovi mediji su ruski, kao što su RT i Sputnjik, ali mnogo više njih dolazi sa srpskog tržišta, čak i oni koji koriste nacionalne frekvencije, kao što su Pink, B92, Hepi, kao i Informer, Pečat… Čak i TV kanal Juronjuz Srbija, licencirani od strane EU, češće poziva proruske predstavnike u svoj program nego pristalice evroatlantskog sveta!

Zadatak ovih ljudi i medija je da prikažu iskrivljenu sliku stvarnosti iz više razloga:

• Širenje izmišljenog i konstruisanog proruskog medijskog sadržaja;
• iracionalan i nekritički stav prema istorijskim i društvenim fenomenima, koji karakteriše emotivno iskustvo Rusije kao istorijskog saveznika, moćnog partnera i pravednog i poštenog subjekta na međunarodnoj sceni;
• emotivan stav prema bombardovanju 1999. godine;
• stav prema kosovskom pitanju, u kojem se Rusija doživljava kao zaštitnik, a NATO kao neprijatelj.

Iz tog razloga, stanovništvo gotovo ništa ne zna o samoj Rusiji i životu tamo, o njenom autoritarnom poretku (vrlo malo ljudi iz Srbije je imalo priliku da živi u Rusiji, a to nije tema u medijima).

Ovi ljudi, organizacije, grupe i institucije moraju biti praćeni i protiv njih moraju biti preduzete sve preventivne mere, jer ugrožavaju ne samo bezbednost Balkana, već cele Evrope. Ruske tajne službe su već pokušale da organizuju pučeve u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, dok stalno destabilizuju Bosnu i Hercegovinu preko Milorada Dodika.

Ruski uticaj i ideja „srpskog sveta“ u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini

Ruski uticaj i ideja „srpskog sveta“ u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini predstavljaju dve ključne tačke geopolitičkog delovanja Kremlja na Zapadnom Balkanu. Ove dve države su posebno ugrožene zbog svog multietničkog sastava, svog istorijskog nasleđa, svojih slabih institucija i svog geopolitičkog svrstavanja između EU/NATO-a i Rusije.

Crna Gora je članica NATO-a od 2017. godine, što direktno protivreči ruskim interesima. Međutim, uticaj Rusije se manifestuje ne samo u spoljnopolitičkim stavovima, već i u podršci konzervativnim i proruskim strukturama, često u ideološkom okviru „srpskog sveta“.

Srpska pravoslavna crkva (SPK) je jedan od glavnih aktera u „srpskom svetu“. Ona je centralni instrument meke moći u Crnoj Gori. Tokom političke krize (posebno u vezi sa Zakonom o verskim slobodama iz 2019-2020), SPK je postala mobilišući faktor za veliki broj građana i jedan od najvažnijih kanala ruskog i srpskog uticaja.

Demokratski front (DF) – sada ugašeni politički savez (sa ličnostima kao što su Andrija Mandić i Milan Knežević) – bio je otvoreno proruski i prosrpski orijentisan i redovno je zastupao stavove protiv članstva u NATO-u i EU.

Digitalni mediji i infrastruktura – portali poput IN4S, Borbe i drugih platformi šire narative o „srpskom svetu“ i proruskim stavovima, često koristeći dezinformacije i hibridne metode uticaja.

Ruski alati uticaja uključuju obaveštajne službe i diplomatske kanale – pokušaj puča u Crnoj Gori 2016. godine (u kojem su učestvovali članovi GRU) bio je direktna operacija sprečavanja integracije u NATO.

Iako je ekonomski uticaj Rusije opao poslednjih godina, ruski kapital (posebno u sektorima nekretnina i energetike) ostaje osetljiv i ranjiv faktor.

Društvene mreže i informacione operacije su važan kanal ruskog uticaja – šire narative protiv NATO-a i EU, veličaju ruske vojne intervencije (npr. u Ukrajini) i naglašavaju „bratske odnose“.

Bosna i Hercegovina kao žarište ruskog uticaja kroz „srpski svet“

Bosna i Hercegovina je složena država sa tri sastavna dela. Republika Srpska, koju predvodi Milorad Dodik, čini centralnu tačku ruskog uticaja i ideološki okvir „srpskog sveta“. Ideja „srpskog sveta“ u Bosni i Hercegovini često se manifestuje u političkom revizionizmu, separatizmu i potkopavanju državnih institucija.

Glavni protagonista je Milorad Dodik – predsednik Republike srpske i predsednik SNSD-a – najglasniji zagovornik ideje da se Srbi trebaju ujediniti u jedinstvenoj državi. On redovno koristi retoriku koja podseća na onu Slobodana Miloševića iz 1990-ih i uživa otvorenu podršku Rusije.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i delovi kulturne elite RS takođe podržavaju narative o srpskom „duhovnom jedinstvu“. Ove narative podržavaju i mediji Republike Srpske – kao što su RTRS, SRNA i drugi emiteri – koji šire diskurse koji su u skladu sa spoljnopolitičkim interesima Rusije.

Rusija, sa svoje strane, nudi Dodiku diplomatsku podršku u Savetu bezbednosti UN i preko svog ambasadora u Bosni i Hercegovini, koji redovno kritikuje visokog predstavnika i dejtonski model za Bosnu.

Obaveštajni i bezbednosni kontakti su takođe važni, uključujući prisustvo ruskih agenata i podršku bezbednosnim strukturama Republike Srpske.

Donekle, postoji i ekonomska i simbolička podrška kroz energetske projekte (kao što je vađenje gasa) i direktne kontakte sa Moskvom.

U oba slučaja – i u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini – ruski uticaj koristi ideju „srpskog sveta“ kao platformu za destabilizaciju Zapadnog Balkana, blokiranje evroatlantskih integracija, potkopavanje bosanskog državnog suvereniteta i korišćenje identitetskih sukoba kao sredstva za kontrolu političkih procesa.

Ideja „srpskog sveta“ nije samo kulturni ili verski koncept – to je instrument revizionističke i imperijalističke politike koja se savršeno uklapa u rusku strategiju usporavanja širenja NATO-a i EU i stvaranja hronične nesigurnosti u regionu.

Srbija je tako ruski „nosač aviona“, sa kojeg Moskva vodi hibridni rat na Zapadnom Balkanu! Čak i ako se ponekad čini kao da je međusobna „ljubav“ posustala, Aleksandar Vučić je najvažniji čovek u Rusiji koji je državne institucije potpuno stavio na milost i nemilost Putinove mašinerije. Pored njega, Srpska pravoslavna crkva i niz organizacija, uključujući takozvani ruski „humanitarni centar“ u Nišu, koji još uvek nije sproveo nikakve humanitarne aktivnosti, su najvažniji saradnici.

„Ruski dom“ bi trebalo da širi ruski uticaj kroz kulturne aktivnosti. Prema poslednjim vestima, u Moskvi je osnovano „Rusko istorijsko društvo“, na čelu sa Sergejem Nariškinom – direktorom ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR). Ovo društvo će se baviti „istorijskim istinama“, kao što je činjenica da Ukrajina ne postoji i da su Ukrajinci zapravo Rusi.

Istovremeno, među nama se pojavljuju rusofili, koji napadaju Vuka Karadžića na nacionalnoj televiziji i optužuju ga da je uništio pravi srpski jezik i pismo i time nas odvojio od naših korena – od Rusa?! Moram reći: Bože nas sačuvaj!

Ali ništa od ovoga nije slučajnost, jer usred svega ovoga, pojavljuju se vesti da će se u Srbiji osnovati ogranak Ruskog istorijskog društva, a njegov predsednik će biti Aleksandar Vulin! Možemo pretpostaviti da će Vulin pored ideje o „srpskom svetu“ pokrenuti i pitanje brisanja Vuka Karadžića iz naše istorije, zamene srpskog jezika ruskim i njegovog postajanja maternjim jezikom u našim školama! Da nije tako tragično, bilo bi urnebesno! Zaključak je jednostavan: prvo se moramo rešiti Vučića, pa tek onda možemo da se borimo protiv zla koje su Putin i on posejali po Srbiji i regionu! Neće biti lako i trebaće nam mnogo vremena, mudrosti i truda u ovoj borbi, ali na kraju će i Srbija postati deo evroatlantskog sveta!