Kada je Elena Koposova potpisala otvoreno pismo protiv ruske invazije velikih razmera na Ukrajinu, nije očekivala reakciju u svojoj novoj zemlji izbora, Srbiji. Na kraju krajeva, Srbija je zvanično tražila ulazak u Evropsku uniju usvajanjem svih demokratskih vrednosti koje dolazi sa članstvom, smatra ona i dodaje da sada shvata da je pogrešila.
Dve godine nakon što je potpisala pismo, 54-godišnja Ruskinja se žalila na nalog za deportaciju nakon što je proglašena pretnjom po nacionalnu bezbednost Srbije i što joj je oduzeta boravišna dozvola. Književna prevoditeljica je rekla da je jedini razlog na koji se setila antiratna peticija koju je potpisala, prenosi The Geopost.
„Nisam aktivista, ali sam potpisala pismo protiv rata kada je ruska agresija u Ukrajini tek počela“, rekla je ona u intervjuu. „Iako nisam aktivista, nisam mogla o tome da prećutim. Zato sam samo stavila svoje ime na otvoreno pismo i rekla da je rat zločin i da svi moramo da radimo zajedno da ga zaustavimo.
Koposova nije sama. Srbija je poslednjih godina otvorila svoje granice za desetine hiljada Rusa koji beže od vlade predsednika Vladimira Putina i rata u Ukrajini. Ruski prodemokratski aktivisti u toj balkanskoj zemlji sada kažu da je najmanje desetinama njih nedavno zabranjen ulazak u zemlju ili im je oduzeta boravišna dozvola na osnovu toga što predstavljaju pretnju po bezbednost Srbije.
Najmanje osmoro drugih plaši se da javno govori o svojim pravnim problemima sa srpskim vlastima jer se plaše da će to samo ugroziti njihovu mogućnost da ostanu u zemlji sa svojim porodicama, kažu ruski antiratni aktivisti.
„Bilo je veoma neočekivano, veoma šokantno“, rekla je Koposova o trenutku kada je dobila nalog za deportaciju, u kojem nije objašnjen razlog odluke, već je jednostavno navedeno da predstavlja „pretnju nacionalnoj bezbednosti“ i da će morati da napusti Srbiju na 30 dana.
Ona i njen suprug izgradili su modernu kuću na placu u zabačenom selu van Beograda, gde žive sa svoje dvoje dece, od 6 i 14 godina, koja pohađaju lokalne škole i predškolsku nastavu.
Aktivisti za ljudska prava kažu da problemi sa ovim stavom ukazuju na blizak odnos između sve autokratskog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Putina, uprkos formalnim nastojanjima Srbije za članstvo u EU. Vučić je odbio da se pridruži sankcijama Zapada protiv tradicionalnog slovenskog saveznika, dok je dozvolio moskovskim propagandnim kanalima kao što su RT i Sputnjik da šire svoje narative na Balkanu.
„Vlasti u Beogradu i vlasti u Moskvi su politički veoma bliske“, rekao je Predrag Petrović, koordinator istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, nezavisnom istraživačkom centru koji je od Ministarstva unutrašnjih poslova zatražio objašnjenje za postupke protiv Rusa.
Ljudi koji su kritični prema Putinovom režimu predstavljaju veliku pretnju režimu u Moskvi“, rekao je Petrović. „Iz tog razloga ovi ljudi su na meti srpskih vlasti.
Srpski zvaničnici još nisu komentarisali prijavljene slučajeve u koje su umešani ruski državljani, a Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na mejl od Asošijeted presa u kome je tražen intervju ili komentar o tome.
Od početka rata u Ukrajini pre dve godine, mnogi Rusi su otišli u Srbiju jer im nije potrebna viza za ulazak u prijateljsku balkansku državu, potencijalnu odskočnu dasku za moguću buduću emigraciju na Zapad. Mnogi su izbegli regrutaciju, dok su drugi, poput porodice Koposova koja je rano otišla, jednostavno siti Putinove vlade i tražili su bolji život negde van Rusije.
Peter Nikitin, jedan od osnivača prodemokratskog Ruskog demokratskog društva, proveo je dva dana sam na beogradskom aerodromu prošlog leta kada mu je odbijen ulazak, uprkos tome što je imao ženu Srpkinju i što je sedam godina živeo u Srbiji. Nikitinu je kasnije dozvoljeno da uđe u Srbiju, ali sudski postupak oko njegovih dokumenata o prebivalištu još uvek traje.
„Ne sumnjam da je to direktno naređeno iz Rusije, bilo preko ambasade ili direktno iz Moskve“, naglasio je Nikitin, čija je grupa takođe organizovala antiratne proteste u Ukrajini i demonstracije tražeći slobodu političkih zatvorenika, uključujući Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionog lidera i Putinovog kritičara koji je preminuo 16. februara.
Nikitin je rekao da su drugi antiratni aktivisti koje srpske vlasti istražuju uključuju suosnivača grupe RDS Vladimira Volohonskog, koji sada živi u Nemačkoj.
Pod sankcijama su bili i Jevgenij Iršanski, koji je organizovao koncerte antiputinovskih grupa u Srbiji i od tada se sa suprugom preselio u Argentinu, i Ilja Cernov, mladi Rus kome je zabranjen povratak u Srbiju nakon što ga je napala ekstremna desnica. Srpski nacionalista kada je pokušao da izbriše mural u centru Beograda koji poziva na smrt Ukrajine.
Nikitin je rekao da je svrha ovih akcija zastrašivanje antiratnih aktivista.
Jedino objašnjenje je da žele sve da uplaše“, rekao je on. “Jer ako ne možete da potpišete pismo protiv rata, ne možete ništa da uradite. I to ima zastrašujući efekat.”
„Poenta je da Rusi protestuju protiv rata ovde, a ne protiv bilo koga u Srbiji“, rekao je Nikitin. „Zabrinuti smo samo za našu zemlju i našu susednu zemlju koja sada pati od naše zemlje.
Tesne veze Srbije sa Rusijom sežu vekovima u prošlost, a dve zemlje dele i zajedničko slovensko poreklo i pravoslavnu veru. Rusija je podržala pokušaj Srbije da zadrži svoje pravo na Kosovo, bivšu pokrajinu koja je uz zapadnu podršku proglasila nezavisnost 2008. godine. /The Geopost/
Počelo suđenje bivšim pripadnicima VRS-a za zločine nad civilnim zarobljenicima 
Putin se sastaje sa iranskim predsednikom dok rat besni na Bliskom istoku 
Srbija ponovo krši Ohridski sporazum, Vučićeva supruga odlazi u Keniju da lobira protiv Kosova 
Bivši ministar odbrane: Izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja bio bi “značajan udarac” 
Holandski ministar odbrane najavljuje pomoć dronovima i dodatne F-16 u Harkovu 
Slovački premijer naklonjen Rusiji sastaće se sa ukrajinskim kolegom u pograničnom gradu