Srbija se od 1. januara 2024. do 30. juna 2024. godine svrstala sa samo 47 odsto spoljnopolitičkih izjava EU, dok su se ostale zemlje kandidati u regionu – Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija – svrstali sa 100 odsto njih. .
Ovo su nalazi analize Centra za međunarodne poslove i bezbednost (ISAC fond).
„Srbija je nastavila svoje obrasce usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (CFSP) 2024. godine, slično kao 2022. i 2023. godine, kada je [imala] stope usklađivanja od 48 odsto, odnosno 54 odsto“, objavila je analiza ISAC-a European Western Balkans. .
Od 1. januara 2024. do 30. juna 2024. EU je izdala 57 deklaracija u kojima poziva zemlje kandidate i partnere da se pridruže. Analiza pokazuje da se Srbija pridružila 27 deklaracija i naknadnih mera, ali se nije pridružila 30 drugih.
Srbija je nastavila da izbegava da se pridruži deklaracijama i merama usmerenim protiv Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, njihovih građana, podanika ili interesa.
To pokazuje da Srbija nastavlja kurs održavanja odnosa sa Rusijom i Kinom, koje ne dele zajedničke vrednosti sa EU. U međuvremenu, Srbija svoju politiku prilagođava samo u delovima gde to prilagođavanje nema uticaja na raspad istorijskih odnosa sa Rusijom, a sada i sa Kinom.
Srbija se sa EU dogovorila o restriktivnim merama u vezi sa ISIS/Al-Kaidom, terorizmom, Sirijom i Burmom/Mjanmarom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je 19. septembra u Briselu zajedno sa ostalim liderima Zapadnog Balkana i odatle najavio da će Srbija dobiti milionska sredstva od EU. Vučić je rekao da će Srbiji koristiti 1,58 milijardi evra iz EU, od kojih su neke donacije i drugi krediti.
Ipak, Srbija nastavlja da koristi ovaj novac, ali se ne pridružuje EU po važnim pitanjima kao što je rat Rusije u Ukrajini i nastavlja da ne uvodi sankcije svom savezniku.
Isto tako, Srbija je kao članica EU, uz Mađarsku, postala prozor za Kinu u njenim nastojanjima da utiče na Evropu.
/TheGeopost