Srbija pažljivo bira ambasadore: Vučićevi BIA ljudi od poverenja u diplomatskim misijama po regionu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imenovao je krajem prošle godine Nebojšu Rodića, doskorašnjeg ambasadora u Austriji i nekadašnjeg direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), za ambasadora u Crnoj Gori.

“Postavlja se Nebojša Rodić na dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Srbije u Crnoj Gori. Ovaj ukaz stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije”, objavljeno je u Službenom glasniku krajem decembra.

Imenovanje ljudi iz bezbednosnih struktura za ambasadoreje kontinuirana je praksa u Srbiji, koja u svojim misijama u inostranstvu ima ljude iz informaciono bezbednosnog sektora. BIA, takođe, ima svog čoveka na funkciji u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.

Postavljanje Rodića, koji slovi za čoveka od najvećeg poverenja predsednika Srbije Aleksandra Vučića i koji pripada “tvrdom krilu srpske politike”, za diplomatskog predstavnika Srbije u Crnoj Gori ne čudi ako se ima u vidu da je Crna Gora, za režim u Beogradu, deo “velikosrpskih“ planova pod šifrom „srpski svet“.

Rodić je na mesto šefa BIA avgusta 2012. došao sa funkcije generalnog sekretara tadašnjeg predsednika Srbije i čelnika naprednjaka – Tomislava Nikolića.

Već u prvim mesecima na toj funkciji Rodić se suočio sa aferom prisluškivanja telefona Nikolića i Vučića. Listinge telefona predsednika države i potpredsednika vlade navodno je tražila Uprava kriminalistčke policije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), a što je BIA otkrila i sprečila.

U reformisanoj Vladi Republike Srbije, septembra 2013. Rodić je izabran za ministra odbrane, a tu funkciju obavljao je do aprila 2014. nakon čega ga u više navrata šalju na pozicije ambasadora (donedavno bio u Beču).

“U Srbiji bezbednjaci, odnosno, ljudi koji rade u strukturama bezbednosti, jako daleko dosežu. Nekako im te strukture postanu odskočna daska za dalju karijeru”, ocenio je srpski diplomata Srećko Đukić za crnogorske medije.

Odgovarajući na pitanje šta bi mogao biti Rodićev prvi zadatak po dolasku u Crnu Goru, Đukić pojašnjava da se ambasador pre odlaska na funkciju, susreće sa nizom ljudi u državi, a da poslednje instrukcije dobija od onoga koji mu je potpisao ukaz o postavljenju – šefa države.

Ističe da kada Rodić bude crnogorskom predsedniku Jakovu Milatoviću predavao akreditivna pisma, “u razgovoru u četiri oka”, može da prenese ono što mu je rekao Vučić, “ako mu je nešto rekao”.

Pre Rodića ambasador Srbije i Crnoj Gori bio je Vladimir Božović, kadar SNS-a, inače rođeni Nikšićanin živopisne biografije koji je decembra 2020. proglašen“personom non grata” zbog kršenja diplomatskih pravila. Njemu je bio i zabranjen ulazak u Crnu Goru jer je označen kao “nosilac malignog uticaja za interese stranih službi”.

Osim titule “persona non grata” Božovića prate brojne etikete koje su mu nalepljene u političkim i medijskim krugovima Beograda. Najzvučnija je svakako ona koju vuče iz dana kada je bio smešten u Studentskom gradu kada je počeo da radi za službu bezbednosti, sprovodeći u delo naloge novobeogradskog detašmana Resora Državne bezbednosti Srbije (RDB), koji je zauzvrat u fioci zadržao krivične prijave protiv njega s početka devedesetih i tako ga sačuvao višegodišnje zatvorske kazne, obezbedio mu diplomu Pravnog fakulteta i advokatsku titulu nakon izrežiranog aranžmana u kancelariji Borivoja Borovića.

Božović je bio generalni inspektor MUP-a u vreme vlasti Vojislava Koštunice i tada član Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića. Upamćen je po popularizovanju izveštaja Generalnog inspektorata MUP-a iz marta 2005. povodom istražnih radnji (akcija “Splav”) u slučaju ‘Makine grupe’ osumnjičene za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, 10. juna 2002. Epilog ovog izveštaja je oslobađajuća presuda od 19. novembra 2004. toj kriminalnoj grupi usled “nedostatka dokaza“ – s ciljem da se najbliži Đinđićevi saradnici optuže za iznuđivanje iskaza protiv Željka Maksimovića Make.

Božovića su se Crnogorci odrekli ali Srbija nije – 16.novembra 2023. postavljen je za generalnog konzula Srbije u Njujorku.

BIA diplomate u Bosni i Hercegovini

Srpski režim vrlo obazrivo bira koga postavlja na ambasadorska mesta ne samo u Crnoj Gori već isusednoj Bosni i Hercegovini jer su “pola Bosne i cela Crna Gora”, kako neretko ističe Alaksandar Vulin, dojučerašnji šef BIA i čovek koji govori ono što Aleksandar Vučić misli, deo procesa “objedinjavanja srpskih zemalja”.

Donedavno je ambasador Srbije u Bosni i Hercegovini bio je nekadašnji šef BIA Aleksandar Đorđević.

Naime, po odlasku Rodića iz BIA septembra 2013. više od mesec dana direktorsko mesto bilo je upražnjeno a izbor novog prvog čoveka bezbednosne agencije kočio je, prema sopstvenoj izjavi, tada vicepremijer Srbije Aleksandar Vučić.

On je novinarima objasnio da nije zadovoljan predloženim kandidatima, dodajući da je to “suviše važno mesto da bi se donela prebrza odluka”.

I odlučeno je – Aleksandar Đorđević, bliski prijatelj Vučića, njegov školski drug.

Đorđević je šefovao BIA-om skoro četiri godine – do 29. maja 2017.

Za vreme mandata Đorđevića na čelu BIA navodno je sprečen čuveni pokušaj atentata na Vučića u blizini njegove kuće u Jajincima, gde je pronađena zolja, četiri ručne bombe, 100 komada municije kalibra 7,62 milimetra, ali i nekoliko metaka automatskog naoružanja i 10-15 metaka nepoznatog kalibra.

Međutim, iako nije prošlo ni punih godinu dana, Tužilaštvo je okončalo proces, jer nije imalo dovoljno dokaza da pokrene krivični postupak, zbog čega se u javnosti stekao utisak da je čitav događaj bio loše izrežirana predstava kako bi se Vučić predstavio žrtvom.

Đorđević je odgovornost sa sebe pokušao da skine tako što je smenio trojicu dugogodišnjih i odlikovanih operativaca BIA koji su učestvovali u svim najvećim i najosetljivijim akcijama države.

Svoju političku karijeru, nakon razrešenja sa mesta šefa BIA sredinom 2017. nastavlja kao ambasador Srbije u Bosni i Hercegovini. Ostaće upamćen kao prvi ambasador od Dejtona koji je odbio doći u Predsedništvo BiH.

Prvo je jula 2020. otkazao sastanak sa tada predsedavajućim Predsedništva BiH Šefikom Džaferovićem “zbog hitnog poziva u Beograd”.

Džaferović je, naime, pozvao Đorđevića kako bi iskazao protest zbog presude kojom je državljanin BiH Husein Mujanović osuđen pred sudom u Srbiji zbog navodnih ratnih zločina počinjeninih na teritotoriji BiH, kao i protest zbog prakse sudskog progona državljana BiH koje provode srpske vlasti.

Godinu dana kasnije, Đorđević kategorički odbija poziv na sastanak tada predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića na kojem je trebalo da se razgovara o uhapšenom Edinu Vranju.

Mandat mu je istekao letos a na njegovo mesto na diplomatsku službu u Sarajevu krajem oktobra ove godine imenovan je Ivan Todorov, koji je kao zamenik šefa BIA 2017. dobio najviše odlikovanje SPC – Orden Svetog Save.

BIA na “specijalnom zadatku” u Makedoniji

Srbija odnosno SRJ slala je u Makedoniju svoje ljude iz službe kao diplomate. Pokojni Zoran Janačković, jedan od bliskih saradnika Slobodana Miloševića, diplomata i dugogodišnji visoki državni službenik kadar SPS-a bio je diplomata u Skoplju. Tokom 1990.i 1991. bio je načelnik Saveznae državne bezbednosti (SDB).

Ipak ostaće velika mrlja u diplomatskim odnosima dve zemlje slučaj iz 2017. kada je Srbija na “specijalni zadatak”u Makedoniji poslala Gorana Živaljevića Gutu, kadar MIP-a Srbije i BIA.

Svesni upad Živaljevića u Sobranje Makedonije u noći 27.aprila 2017.kada je došlo do političkog obračuna između pristalica Nikole Gruevskog i Zorana Zajeva u pokušaju da spreče izbor predstavnika manjinske albanske partije na čelo parlamenta govori o određenom “zadatku” koji je imao Življević, ili o pogrešnom potezu koji na na određeni način otkriva neke druge namere u ime Srbije ili nekih drugih bezbednosnih faktora i baca sumnju na loše poteze i procene MIP i BIA Srbije.

Tadašnji ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić branio je Živaljevića ističući da nije prekršio diplomatske protokole i da je samo izveštavao o situaciji u Makedoniji, jer “Srbija mora da zna kako se ta situacija može odraziti na nacionalne i državne interese”.

Po njegovim rečima, Živaljević nije uradio ništa da naruši Bečku konvenciju i diplomatske protokole, da je njegov posao da informiše šta se dešava u Makedoniji i da li u tim dešavanjima učestvuju i građani Srbije. Upitan s kim je Živaljević ušao u Sobranje, Dačić je rekao: “E, da ja vama kažem sad“, a potom pročitao spisak imena ljudi iz Makedonije koji su u Srbiji organizovali proteste protiv premijera Aleksandra Vučića i naveo da o tome Makedoniju obaveštavaju već dve godine.

Vučićevo opravdanje Živaljevića glasilo je da on nije otišao u Sobranje “sam od sebe“.

“Nije on pitao ni mene, niti bilo koga drugog u našoj zemlji… Pitao je najviše predstavnike izvršne vlasti Makedonije, direktno pitao i rekao da želi da ide tamo i pitao da li imaju nešto protiv i dozvoljavaju li. I oni su bili su upoznati sa njegovim prisustvom”.

Predstavnici srpske vlasti posle događaja govorili su da je Živaljević bio legitiman predstavnik BIA u Makedoniji i da mu je posao bio da izveštava sa nereda u Sobranju, dok su makedonski zvaničnici izjavljivali da je njegovo prisustvo mešanje u Srbije u unutrašnje poslove ove zemlje.

“Govorili su da je gospodin Živaljević čovek koji je odgovoran za dešavanja u Sobranju, da je to zajedno radio sa ruskim službama, pošto im je bilo mnogo da kažu da su Rusi baš posvetili toliku pažnju jednoj Makedoniji, onda su morali nekako da uvuku nekog drugog“, naveo je Vučić ne precizirajući na koga misli.

Novinari KRIK-a, makedonske TV Nova i OCCRP-ja krajem maja te godine došli su do dokumenata makedonske tajne službe koja pokazuju da je Živaljević izvodio propagandne akcije sa ciljem promocije ruske politike, bivšeg premijera Nikole Gruevskog i borbe protiv ulaska Makedonije u NATO.

U tome je, kako navodi makedonska služba, učestvovao i poslanik u makedonskom parlamentu i predsednik Demokratske partije Srba Ivan Stoilković, ali i poslanik SNS-a i pokojni srpski novinar i kasnije diplomata u Moskvi Miroslav Lazanjski.

Pre dolaska u diplomatsku misiju u Skoplju Živaljević je 2014. bio diplomata u Hrvatskoj gde se tamošnja obaveštajna služba požalila srpskim kolegama na njegov rad, nakon što je napustio Hrvatsku.

Živaljević je bio generalni konzul Srbije u Banjaluci i jedan od otmičara Vladimira Nikolića, nekadašnjeg šefa analitike Resora Državne bezbednosti (RDB) Srbije koji je bio u kabinetu kod direktora fonda građevinskog zemljišta Veselina Boškovića, brata Danice Drašković supruge Vuka Draškovića.

Pre atentata na Ibarskoj magistrali u režiji RDB-a koji je bio namenjen Veselinu Boškoviću i Vuku Draškoviću, lideru SPO, ljudi iz RDB-a oteli su Vladimira Nikolića a među otmičarima bio je upravo Živaljević.

Do 2005. Živaljević je bio svedok, a kasnije je postao optuženi zbog iznuđivanja iskaza od Nikolića u pritvoru. Sve je završeno “poravnanjem” među pripadnicima službe bezbednosti.

Živaljević je lično ispitivao Vladimira Nikolića koji je o tome govorio u emisiji “Insajder” 2005:

Vladimir Nikolić: Zaustavila me je patrola saobraćajne policije, rekla mi da napustim vozilo, otvorim gepek. Kada sam otvarao gepek onda je prišao beli kombi čuveni, istrčala četiri momka iz belog kombija, kao teroristi su mi stavili kesu na glavu, lisice na ruke i strpali me u kombi. Vozili me dva-tri sata ko zna kuda i odveli me u taj podrum.

B92: A ko je bio taj islednik koji vas je ispitivao i šta su vas sve ispitivali?

Vladimir Nikolić: Islednik je bio Goran Živaljević, on je posle u ovim promenama promovisan, odnosno napredovao je i postao je zamenik direktora Službe državne bezbednosti.

U BIA je za B92 rečeno da je Živaljević bio suspendovan u junu 2006.ali da je agenciju tužio sudu koji ga je i vratio na posao u februaru 2008. jer je, prema Zakonu o policiji, istekao rok od šest meseci do kojeg zaposleni može biti udaljen sa posla.

Živaljević je radio u kontraobaveštajnom sektoru (RDB) Beograd pre svega za delovanje stranaca, stranih diplomata, novinara.

Bio je čovek od poverenja u strukturama RDB-a kao dobar operativac, poverljiv čovek koji je na funkciju zamenika šefa BIA postavljen pred ubistvo premijera Zorana Đinđića 2003. “posle temeljnih provera i traženja ljudi koji se nisu uprljali“.

Na pitanje zašto nije bilo obaveštajne zaštite i kako su dozvolili da dođe do atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića, Živaljević, tadašnji zamenik načelnika BIA, je naveo da su poslovi obezbeđenja državnih funkcionera izuzeti iz delokruga rada i da je u trenutku ubistva MUP imao punu nadležnost nad tim poslom.

UDBAŠ generalni konzul u Rijeci

Početkom januara 2017. Vlada Srbije postavila je Gorana Petrovića, bivšeg načelnika RDB-a koji je u “službu“ pristupio još 1986, na mesto generalnog konzula u Rijeci. Septembra prošle godine istekao mu je mandat.

Petrović je dugo radio na kontraobaveštajnim poslovima prema Zapadu. Karijera mu naglo staje 1999. kada ga “julovska postavka“ na čelu sa Radetom Markovićem odstranjuje iz službe.

To je trajalo do petooktobarskih promena, nakon što ga Vlada Zorana Đinđića na prvoj sednici postavlja za načelnika RDB-a. Između ostalog, mandat mu je poveren kako bi istražio najmonstruoznije zločine Miloševićevog režima, od kojih su mnogi imali otiske ozloglašene službe.

Ubrzo nakon preuzimanja pozicije dok je u Krunskoj ulici u Beogradu razgovarao sa Đinđićem i Dušanom Mihajlovićem, pucano je na njegovog vozača koji ga je čekao. Najbolju ocenu njegovog rada kao načelnika dali su pripadnici Jedinice za specijalne operacije koji su njegovu smenu postavili kao jedan od glavih uslova za okončanje oružane pobune iz novembra 2001.

BIA u Ukrajini

I bivši ambasador Srbije u Ukrajini Rade Bulatović je, takođe, praktično iz pritvora došao na čelo BIA i tu funkciju obavljao tokom dve vlade Vojislava Koštunice. Posle ubistva Đinđića, 12.marta 2003, Bulatović je uhapšen u okviru policijske akcije “Sablja”, pod sumnjom za “udruživanje radi neprijateljske delatnosti“. Kako su preneli mediji tada, postojale su tvrdnje da su se on i general Aco Tomić tajno susretali sa Dušanom Spasojevićem i Miloradom Ulemekom Legijom. Bulatović je pušten na slobodu nakon tri meseca, optužbe su povučene i dobio je odštetu zbog nezakonitog privođenja.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić postaviće Bulatovića 2013. za ambasadora u Kijevu i na toj funkciji je proveo do avgustu 2019. Tokom službovanja u Kijevu bio je i ambasador u Gruziji, na nerezidencijalnoj osnovi.

Njegov mandat u Ukrajini obeležiće trzavice u odnosima dve zemlje. Naime, kada je 2015. Oleksandar Aleksandrovič došao na mesto diplomatskog predstavnika Ukrajine u Beogradu njegova država je bila već tada u ratu sa Rusijom. Ambasador Aleksandrovič poznat kao diplomata “bez dlake na jeziku” umeo je da odbrusi kada bi se prepleli dijametralno suprotni interesi  – naročito kada bi Srbija isticala da nema većeg prijatelja od Rusije u odbrani teritorijalnog integriteta dok Ukrajina nema većeg neprijatelja od Rusije kada je reč o ugrožavanju njenog teritorijalnog integriteta.

Bulatović je 2017. bio pozvan na konsultacije u Beograd nakon što je ukrajinski ambasador Aleksandrovič izazvao ljutnju zvaničnog Beograda izjavama da “Moskva koristi Srbiju i srpski faktor” i da “Rusija obučava plaćenike da ubijaju Ukrajince“.

Vulin neraspoređen

Mesto šefa BIA u Srbiji je trenutno upražnjeno i čekaće formiranje nove vlade nakon što je početkom novembra 2023. Aleksandar Vulin, koga su SAD u julu stavile na listu sankcija zbog “korupcije i umešanosti u trgovinu drogom i zbog veza sa Rusijom”, podneo ostavku na funkciju.

Direktne kontakte sa ruskim zvaničnicima Vulin redovno održava. Sredinom decembra boravio je u Moskvi gde se sastao sa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije.

Patrušev je istakao da visoko vrednuje hrabrost Aleksandra Vulina i “posvećenost u borbi za očuvanje samostalne i slobodarske pozicije srpskog naroda i države”.

Vulinov portfolio – od direktora Vladine kancelarije za Kosovo, preko resora odbrane i unutrašnjih poslova koje je vodio, do pozicije prvog čoveka srpske tajne službe – čini ga izvrsnim kandidatom za ambasadorsku poziciju. To što ga je nedavno zaposlio Milorad Dodik za senatora bh. entiteta Republika srpska sigurno mu ne bi predstavljalo prepreku.

/The Geopost