Srbija nije glasala u UN za povratak ukrajinske dece – Vučić, od podaništva Šešelju do Putinu

Nepojavljivanje Srbije u glasanju Generalne skupštine UN o rezoluciji koja osuđuje prisilni transfer ukrajinske dece u Rusiju izazvalo je oštre reakcije Ukrajine i analitičara spoljne politike u Beogradu.

Ambasada Ukrajine u Srbiji izjavila je za Radio Slobodna Evropa da razlog neglasanja leži u tome što „Beograd sledi svoje nacionalne interese“, uz upozorenje da Rusija otvoreno vrši pritisak na Srbiju u energetskom sektoru.

„Kremlj je počeo da otvoreno ucenjuje Srbiju, odlažući rešenje pitanja snabdevanja energijom“, navodi ambasada.

Ukrajina je izrazila nadu da bi Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, trebalo da podrži međunarodne napore za mir, uključujući povratak otete ukrajinske dece.

„Očekujemo da kandidat za EU podrži zajedničku evropsku politiku prema agresoru, Rusiji“, navedeno je u reakciji.

Spoljna politika Srbije je sramotna i podložna Putinu

Reakcije u Srbiji su jake i kritične.

Eksperti koji su govorili za list Danas kažu da je spoljnopolitička politika Srbije „sramotna, bez principa i vođena strahom od Moskve“.

Ističu da je Srbija danas toliko ucenjena da ne sme da glasa ni po pitanju osnovnih ljudskih prava.

Poslanik Robert Kozma rekao je da premještanje Misije Srbije u UN pokazuje nedostatak strateške orijentacije u spoljnoj politici i da je svaka državna odluka podređena očuvanju vlasti vladajuće većine.

On je kritikovao činjenicu da Srbija, koja pretenduje na članstvo u EU, nije glasala za rezoluciju koju je predložila i sama Evropska unija.

Aris Movsesian je neglasanje ocenio kao čin koji je u suprotnosti sa osnovnom ljudskom moralnošću.

„Ne govorimo o sankcijama, već o ljudskoj pristojnosti: glasati za osudu otmice dece. Nepojavljivanje na glasanju ne štiti interese Srbije, već Rusije“, rekao je, dodajući da Beograd prihvata energetski pritisak Moskve.

Advokat Aleksandar Olenik otišao je i korak dalje, tvrdeći da je odnos Srbije prema Rusiji „robovski“ i posledica ličnog podaništva predsednika Aleksandra Vučića prema Vladimiru Putinu.

„Kao što je Vučić nekada gledao na Šešelja kao na gospodara, sada gleda Putina. Mi smo krivci što smo dozvolili da lična patologija postane državna politika“, izjavio je.

Kako je glasala rezolucija?

Od 193 članice UN:

91 glasao je za rezoluciju o hitnom povratku ukrajinske dece;

11 glasalo je protiv, uključujući Rusiju, Belorusiju i Severnu Koreju;

57 se uzdržalo.

Srbija i Turska bile su jedine zemlje kandidati za EU koje uopšte nisu glasale. S druge strane, sve ostale zemlje Zapadnog Balkana – Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija – glasale su za.

Rezolucija traži od Rusije da omogući „hitni, bezbedan i bezuslovni povratak“ ukrajinske dece koja su tokom rata odvedena na teritoriju Rusije.
/The Geopost