Špijunka iz Srbije Dragana Trifković agent FSB

Dragana Trifković je srpska špijunka koja radi za Rusku službu bezbednosti (FSB).

Trifkovićevoj je zabranjen ulazak na Kosovo od 2016. godine, gde ju je Kosovska obaveštajna agencija (KIA) klasificirala kao uticajnog agenta FSB-a kroz sajber operaciju kada je objavljena njena fotografija uz pismo kojim se nagrađuje zasluge iz ruske službe.

Bila je poslanik u Skupštini Srbije pre ulaska u ekstremističku stranku „Dveri“.

Osim toga, bezbednosne institucije Ukrajine i mediji te zemlje optužili su Trifkovićevu da je kao lažni posmatrač učestvovala na izborima na Krimu koji je okupirao Rusiju.

Trifkovićevu dovode u vezu sa Aleksijem Jurijevičem Milčakovim, sadistom i zlostavljačem zarobljenih ukrajinskih vojnika. Milčakov je takođe bio instruktor u srpskim logorima u Srbiji kako bi se pripremio za „srpske ratove“ koje je trebalo da vodi zajedno sa Rusima u Ukrajini.

Milčakov je bio i nasilan kao dete; na jednom snimku se vidi kako kida psa na komade.

U 2019, desničarski ekstremisti povezani sa sukobom u istočnoj Ukrajini uče mlade ljude proruskim „patriotskim“ vrednostima i daju im vojne lekcije u kampovima za obuku mladih u Srbiji i Rusiji.

Na Zlatiboru u Srbiji osnovan je takozvani “vojno patriotski” kamp za mlade. Kamp je zajednički organizovala ruska organizacija koja je povezana sa separatističkim borcima u tekućem sukobu u istočnoj Ukrajini. Neki od trenera prethodnih kurseva otvoreno su sebe opisali kao neonaciste.

Kampovi ovog tipa učili su decu veštinama preživljavanja na otvorenom – i kako da nose oružje. Fejsbuk stranica nekih članova bila je puna fotografija u uniformama, a sadržaj koji su delili uglavnom se fokusirao na ljubav prema Rusiji, Kosovu i srpskim i proruskim ekstremističkim organizacijama.

Aleksej Milčakov, koga je Evropska unija sankcionisala 2015. godine zbog učešća u separatističkoj oružanoj grupi koja se bori u istočnoj Ukrajini, bio je istaknuti član i instruktor ENOT Corp.

Postao je poznat u desničarskim krugovima nakon što su kružile fotografije na kojima obezglavljuje psa i nosi neonacističke simbole.

Pre nego što se Milčakov borio u Donbasu 2014. godine, postavio je sadržaj na svoju stranicu na popularnoj ruskoj društvenoj mreži VK (VKontakte) hvaleći Željka Ražnatovića, srpskog komandanta po imenu Arkan. Kasnije su se pojavile i njegove slike na linijama fronta u Ukrajini. Na ovim fotografijama pozirao je nasmejan pored tela mrtvih ukrajinskih vojnika.

Dok je bio u Donbasu, Milčakov je predvodio jedinicu Rusič, čiji su se pripadnici javno izjasnili da podržavaju neonacističku ideologiju. Na video snimku snimljenom tokom obuke u Rusiji u septembru 2017. godine, na koju je srpsko Udruženje učesnika oružanih sukoba vodilo decu, vidi se kako ruski instruktor uz pomoć prevodioca objašnjava kako se koristi oružje. Na levoj ruci je logo jedinice Rusič.

Kako ovi kampovi funkcionišu?

Savez dobrovoljaca Donbasa organizovao je vojne kampove za decu i omladinu nakon što je prekinuo dosadašnju blisku saradnju sa ENOT Corp.

Sindikalni kampovi su među mnogim takvim kampovima koje organizuju ruske ili proruske organizacije u Rusiji, na Balkanu i u nekim evropskim zemljama kao što su Letonija, Belorusija i Bugarska.

Aleksandar Kravčenko, bivši ruski ratni dobrovoljac u Višegradu, jedan je od prvih koji je 2008. godine počeo da organizuje treninge za decu sa Balkana preko svojih organizacija Stjag i Kosovski front, u saradnji sa boračkim udruženjem iz Srbije Patriotik.

Vojno-patriotski omladinski kampovi nisu ništa novo u Rusiji, rekao je Sergej Suhankin, kanadski saradnik Džejmstaun fondacije, američke istraživačke i analitičke organizacije i ekspert za ruske „privatne vojne kompanije“.

Militarizacija i hvalisanje vojnom moći su sastavni deo ruskog nacionalnog identiteta… Međutim, militarizacija poprima veći, sveobuhvatniji i agresivniji oblik nego ikada ranije“, rekao je Suhankin.

Petnaestogodišnji dečak koji je prošle godine posetio privatni kamp u blizini Moskve rekao je za Dojče vele da se tamo osećao kao pravi vojnik.

„Ovde se ne osećate kao normalni građanin Rusije. Osećate se kao vojnik, možda čak i u stranoj zemlji na tajnom zadatku. To je potpuno drugačije od normalnog života“, rekao je on.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa 2017. godine, Valerij Šambarov, jedan od organizatora kampova u ime ENOT Corp u saradnji sa Srpskim udruženjem učesnika u oružanim sukobima, rekao je „cilj je da mladi ljudi postanu pravi ljudi i borci da bi mogli da brane svoju otadžbinu”.

Kampovi nude “propagandu za mlade”

Bugarski novinar Ruslan Trad rekao je da ne veruje da je ENOT Corp prestao sa radom jer je, istražujući organizaciju, naišao na članove organizacije koji rade kao borci dobrovoljci u Siriji. Rekao je da veruje da će članovi organizacije jednostavno nastaviti da koriste druge organizacije jer je ENOT toliko javno izložen.

Vojno patriotski omladinski kampovi nisu ništa novo u Rusiji, rekao je Sergej Suhankin, kanadski saradnik Džejmstaun fondacije, američke istraživačke i analitičke organizacije i ekspert za ruske „privatne vojne kompanije“.

Sergej Suhankin takođe smatra da je krajnji cilj obuka „da se kasnije može regrutovati neka deca za potrebe ruskih kvazivojnih kompanija“.

„Ovo je veoma realna mogućnost u Donbasu“, rekao je Suhrankin.

Kada je srpska policija zatvorila kamp na Zlatiboru, ENOT Corp je na svom sada nefunkcionalnom sajtu naveo da će se „operacije ubuduće odvijati mnogo prikrivenije u zemljama koje su deo interesne sfere ruskog sveta“. . „.

Suhankin već duže vreme prati aktivnosti ENOT-a. On je sugerisao da iako je rukovodstvo organizacije najavilo da će raspustiti organizaciju, njeni članovi neće sedeti besposleni.

„Pre ukrajinske krize, oni su blisko sarađivali sa vlastima u Moskvi. Tokom ukrajinske krize borili su se u Donbasu i stali iza Saveza dobrovoljaca Donbasa“, rekao je on. „Nestanak ENOT-a mogao bi da znači da se njegovi članovi jednostavno priključe Uniji“, rekao je on./The Geopost/