Šormaz: Vučićeva represija, poslednji ekser u kovčeg njegove političke karijere

Odgovor Aleksandra Vučića na studentski protest održan 15.03. usledio je tek mesec dana kasnije 13. aprila. Sama činjenica da je bilo potrebno toliko vremena za odgovor govori u prilog tome da je Vučić značajno izgubio poverenje građana, pa i velikog broja njegovih birača! Na kraju, od najave promotivnog skupa za njegov novi politički projekat ‘Pokret za državu i narod’, sve se pretvorilo u novo ‘ne-davanje’ – posle Kosova, Vojvodine, na red je došla Srbija! Kome ne daje Srbiju, Vučić nije objasnio, ali je svima jasno da on sada Srbiju poistovećuje sa sobom, tj. sa svojom vlašću! Tri dana ‘najmasovnijeg’ skupa u istoriji Srbije, pretvorilo se u tri dana pijanstva i kiča – tri dana VAŠARA! Na Lazarevu subotu, hrišćanski praznik, u vreme velikog posta, Vučić je svoje pristalice poslužio pljeskavicama, kobasicama i velikim količinama besplatnog alkohola! Još samo da je ‘belo’ delio za džabe i pokazao bi potpunu sliku Srbije kakvom on vlada i kakvom je stvorio – njegov vašar je prava slika korupcije, bahatosti i primitivizma! Iako je nedeljama vršio pritisak , sve vreme kršio Ustav i zakone Srbije, punio iznajmljene autobuse ucenjenim ljudima (uposlenicima javnih preduzeća i ustanova), na kraju je u vreme njegovog govora ispred bine bilo nekih 40000 ljudi, 8 do 10 puta manje nego što je bilo na studentskom protestu u martu! Sa druge strane, studenti su organizovali svoj događaj u malom Novom Pazaru gde se okupilo vise od 10000 ljudi koji su pokazali da bez Vučića i radikala Srbija ima svetlu, Evropsku budućnost! Bošnjaci su gostima spremili posnu hranu , nosili su srpske zastave, pevali  ‘Vostani Serbije’… te slike su prestravile Vučića! Pored toga što je nestalo straha, nestalo je i podela koje seje! Više nema svoja dva glavna lanca kojima je okivao Srbiju!

Sabor Vučićevih pristalica i klijentelistički ucenjenih ljudi imao je u osnovi dva cilja:

1. Prvi cilj jeste pokušaj oslabljenog Vučića, čiji je politički autoritet ozbiljno poljuljan čak i među njegovim pristalicama, da među svojim sledbenicima stvori utisak da je još uvek dovoljno moćan i organizaciono sposoban da utiče na ključne političke procese u zemlji. Takođe, simuliranje snage partijske organizacije SNS i  njenih parapolitičkih satelita trebalo je dodatno da homogenizuje i ohrabri uplašene i zbuinjene naprednjačke glasače koje treba zadržati u stanju visoke mobilnosti za buduće izbore, ma kad oni bili.
2. Drugi, podjednako važan cilj, bilo je obeshrabrivanje pojave potencijalnih novih oponenata unutar političke arene koji bi narušili politički pejzaž koji je Vučić brižljivo gradio godinama unazad i koji je jedna od tajni njegove dugotrajne vlasti. Svestan da je taj pejzaž potpuno razbijen tokom studentskih protesta, Vučić je sada u grozničavim pokušajima oživljavanja njegove opozciije koja mu je predstavljala sigurnu zaleđinu od političke odgovornosti i štitila ga od stvarne političke utakmice. Istovremeno, učiniće sve što bude u njegovoj moći da onemogući pojavu novih igrača na političkoj sceni što predstavlja egzistencijalnu opasnost za njegovu poljuljanu vlast.

S obzirom da je skup doživeo totalni fijasko koji nije bilo moguće sakriti čak ni od najtvrđih vernika u Vučićevu verziju stvarnosti, nijedan od dva cilja nije postignut. Naprotiv, SNS glasači su dodatno obeshrabreni i razočarani, dok je postalo jasno da je proces pojave novih političkih aktera postao neminovnost koju režim ne može da spreči niti taj proces može da kontroliše. Prvi korak u tom procesu, ali i sveobuhvatnom raspletu postojećih napetosti jeste široki društveni dogovor o temeljnoj reformi političkog sistema koja bi omogućila slobodnu utakmicu ideja kao temeljnog demokratskog mehanizma za rešavanje naraslih društvenih napetosti i usmeravanje reformskih procesa u brojnim sferama društvenog života koji su postali očigledna neminovnost (obrazovni sistem, zdravstvo, sektor bezbednosti, geopolitičko opredeljenje zemlje, pitanje vojne neutralnsoti i bezbednosnih aranžamana, Kosovo, odnosi sa BiH, demografija, članstvo u EU, pravosuđe, borba protiv korupcije, problemi dece i mladih, pitanje održivog modela ekonomskog rasta, kreiranje monetarne i fiskalne polItike kao ambijenta za privlačenje direktnih stranih investicija….etc).

Najmizerniji trenutak ovog vašara je bilo Vučićevo iznošenje zahteva institucijama države (institucijama koje su pod njegovom apsolutnom kontrolom)! Medjutim, ti ‘zahtevi’ pokazuju Vučićev očaj! On umesto da podnese ostavku i omogući formiranje prelazne vlade koja bi pripremila Srbiju za slobodne izbore, on preti da će upotrebiti poslednju opciju koja mu je preostala – represiju! Ako to uradi zakucaće poslednji ekser u mrtvački sanduk svoje političke karijere!

PUMPANJE SE NASTAVLJA

/Autorski tekst, Dragan Šormaz