Šormaz: Vučić obožava Rusiju, a mrzi evroatlantske vrednosti

Autorski tekst Dragana Šormaza za The Geopost

Poslednjih meseci, Evropska unija je postala prisutnija i aktivnija na Zapadnom Balkanu nego što je bila od pandemije koronavirusa. Nakon izbora za nove evropske institucije i početka njihovog rada, razvilo se uverenje da EU zaista želi da završi proces proširenja kako bi uključila Zapadni Balkan, Ukrajinu i Moldaviju. Zaista, u staroj Evropi još uvek postoje glasovi koji ne odustaju od Turske, Gruzije, Jermenije i Azerbejdžana.

Istovremeno, oni u Velikoj Britaniji koji su za ponavljanje referenduma postaju sve glasniji. Uvereni su da je raspoloženje među Britancima takvo da bi povratak u EU bio bezbedan. Trampova spoljna politika je neočekivano pokrenula društvenu debatu na Islandu i u Norveškoj o potrebi članstva u EU.

Neočekivano, ali istinito – EU se razvija u alternativu postojećem evroatlantskom svetskom poretku. 45% Kanađana je za to da njihova zemlja postane punopravni član ove zajednice. Put ka Sjedinjenim Državama Evrope je počeo i nadam se i želim da će se ovaj proces uspešno završiti.

Na Zapadnom Balkanu, Bosna i Hercegovina se suočava sa poteškoćama i perspektiva članstva u EU je daleko. Godinama sam ubeđen da Bosna mora da sačeka da joj se pridruže susedi, posebno Srbija, kako bi se potom mogla vrlo lako i brzo pridružiti Zajednici. Severna Makedonija konačno napreduje. Ima 20 pozitivnih izveštaja Evropske komisije i bila je prva zemlja koja je imala koristi od sredstava za rast BDP-a. Međutim, „bugarsko pitanje“ nastavlja da usporava ovaj proces. Albanija trenutno radi na svojoj integraciji u EU ozbiljnije od bilo koje druge zemlje. Dobila je prvu tranšu sredstava za rast BDP-a i otvorila je četiri klastera, odnosno 24 poglavlja u procesu pregovora, za samo sedam meseci! Poređenja radi, Srbija je otvorila 22 poglavlja za sedam godina! Čitavo albansko društvo je ozbiljno shvatilo mogućnost članstva do 2030. godine, a sve državne institucije, političke stranke i civilno društvo harmonično rade na postizanju ovog cilja. Crna Gora je najdalje stigla. Trenutno je u procesu zatvaranja svih poglavlja i, prema rečima evropskih zvaničnika, očekuje se da će biti punopravni član EU već 2028. godine! Čak ni portparoli „srpskog sveta“, koji su deo vladajuće koalicije, ne postavljaju prepreke ovom procesu – za sada! Za Kosovo je nedovršeni dijalog sa Srbijom prepreka, ali nedavna izjava Kaje Kalas pre nekoliko dana da će Ohridski sporazum biti sproveden kako je planirano daje razlog za nadu da će Kosovo uskoro moći da započne pregovore o pristupanju.

Stigli smo do najslabijeg kandidata u regionu – Srbije! Pre pet godina, Srbija je bila vodeća zemlja u regionu po pitanju integracije u Evropsku uniju. Danas, proces pristupanja stagnira već dugo, a moć u Beogradu je glavni doprinos tome. Iako režim Aleksandra Vučića deklariše da će nastaviti evropskim putem, on se sve više distancira od vrednosti i standarda EU. To jasno pokazuje činjenica da režim govori samo o „ostanku na evropskom putu“, ali ne i o članstvu kao istinskom političkom cilju. Važnije od ove retoričke distance je činjenica da se Srbija distancira od EU i u vrednosnom i u političkom smislu. Srbija je jedina zemlja kandidat koja nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu i nije uskladila svoju spoljnu politiku sa Briselom. U međuvremenu, zvanični Beograd pravi niz grešaka i usklađuje svoje međunarodne stavove sa Rusijom i Kinom, sa kojima sve više glasa protiv stavova EU na međunarodnim forumima. Nedavno se Aleksandar Vučić izvinio Rusiji zbog glasanja Srbije nakon glasanja u Ujedinjenim nacijama, dok je ministar spoljnih poslova Srbije rekao Moskvi da je glas Srbije kasnije promenjen u korist ruskih interesa!

Srbija se takođe udaljava od EU u pogledu poštovanja evropskih standarda, posebno u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i političkih i medijskih sloboda.

To je posledica činjenice da je u Beogradu na vlasti hibridni kleptokratski režim, koji ne može politički opstati ako sprovodi demokratske i pravne standarde Evropske unije. U Srbiji dilema nije između članstva u EU ili bilo koje druge alternativne integracije, već između Evropske unije i nastavka vladavine korupcije koja ruši temelje srpskog društva. Upravo je to glavni razlog zašto je Srbija blokirana na putu ka EU – putu koji sve više liči na lepu obmanu da bi se zapanjilo 45% građana koji su za članstvo u EU, čiji su glasovi Vučiću potrebni, ali ne i za stvarno članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

Aleksandar Vučić stoga LAŽE svoje evropske partnere, region i građane Srbije kada tvrdi da je strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji! On ne uvodi sankcije protiv Rusije, ne samo zato što je Putinov saveznik, već i zato što obožava Rusiju i otvoreno mrzi sve vrednosti evroatlantskog sveta. Nikada neće sprovesti reforme, jer bi nezavisno tužilaštvo, nezavisni sudovi, slobodni mediji, fer izbori – sve bi to značilo kraj Vučićeve vladavine. Nažalost, alternativa nemoćne opozicije u Beogradu zapravo ne postoji, jer niko od njih nije odlučan, glasan i jasan u svojoj borbi protiv ruskog narativa! Studenti kao nova alternativa još uvek nisu ostavili svoj trag u spoljnoj politici i stoga se još uvek ne mogu smatrati punopravnom alternativom u pravom smislu te reči.

Gde je onda Srbija? Pošto je najveća prepreka članstvu u EU sam Vučić, prvi korak je rušenje njegovog režima, a zatim izgradnja nove spoljnopolitičke pozicije zemlje. Pozicije koja ne laže građane govoreći im da je Srbija nezavisna i suverena, dok države članice EU nisu! Jasno je da svako ko je deo moćnih međunarodnih organizacija poput NATO-a i EU jača svoju nezavisnost i suverenitet. Oni koji su sami, bez saveznika, slabi su! Budućnost Srbije je u evroatlantskom svetu! Naravno, Srbi ne bi bili Srbi da to nisu postigli na najteži mogući način, ali ovo pozicioniranje je neizbežno!

/The Geopost