Šormaz: Srpska ekonomija zavisna od kriminala i sankcionisanih ruskih entiteta

Autor: Dragan Šormaz za Geopost

Posle nekoliko godina ekonomskog uzleta i privlačenja značajnih stranih direktnih investicija (SDI) privreda Srbije je počela da pokazuje simptome ozbiljne krize i neodrživosti postojećeg modela razvoja. Tokom ove godine SDI su bukvalno prepolovljene uz prisustvo značajnih faktora rizika i strukturalnih problema koji Srbiju čine sve manje privlačnom destinacijom za strane investicije.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije umesto ranije predviđenih 4,5% rast GDP u ovoj godini biće svega 2,8% dok su SDI zaveležile umanjenje od čak 54% (one koje dolaze iz Kine neverovatnih – 94%)! Iako vlasti za ove poražavajuće ekonomske rezultate optužuju političke razmirice praćene protestima i blokadama koji su obeležili političke procese u zemlji u poslednjih 11 meseci, stvarni uzroci su mnogo dublji i ozbiljniji.

Jedan od razloga za posustajanje srpske ekonomije svakako pripada eksternim faktorima koji se ogledaju u stanju evropske privrede i posledičnom smanjenju prekograničnih investicija koje dolazi sa te strane. Ovaj trend je posebno pogodio Srbiju iz prostog razloga što ogromna većina SDI dolazi iz zemalja EU za čiji nedostatak Srbija jednostavno ne može da pronađe zamenu. Iluzija o pronalasku zamenskih investicija u Aziji pokazala se infantilnom ambicijom Aleksandra Vučića koja se razbila u paramparčad u dodiru s realnošću. O tome slikovito svedoči podatak o potpunom nestanaku kineskih investicija za koje se prošle godine u Beogradu samouvereno tvrdilo da su preuzele primat u odnosu na one koje dolaze iz zemalja EU.

Drugi i mnogo značajniji faktor urušavanja imidža Srbije kao privlačne investicione destinacija leži u unutrašnjim faktorima koji su rezultat pogrešne politike režima u Beogradu. Na prvom mestu nalaze se geopolitičke neizvesnosti koje proizilaze iz nedefinisane orijentacije i strateškog pozicioniranja Srbije koja je stranim investitorima zanimljiva samo kao zemlja koja ima olakšan pristup zajedničkom tržištu EU. Kao relativno malo tržište (što se odnosi na čitav region Zapadnog Balkana), ulaganje u Srbiju ima opravdanost samo u kontekstu lakšeg i konkurentijeg pristupa tržištu EU. Bilo koje dovođenje u pitanje nastavka evropskih integracija zemlje, predstavljaju alarm za strane investitore i jasan znak za izbegavanje Srbije kao poželjne investicione destinacije. U vreme kada EU i Trampova administracija pojačavaju sankcije Moskvi, tvrdoglavo ponašanje Vučića i dalje odbijanje da se uvedu sankcije putinovom zločinačkom režimu samo dodatno obeshrabruje kapital, bilo strani, ali i domaći, da investiraju u srpsku privredu!

Neizvesnosti u vezi sa budućim snabdevanje naftom i gasom, koje su takođe posledica pogrešnog geopolitičkog pizicioniranja, dodatni su negativan faktor koji utiče na izbegavanje Srbije od strane inostranog kapitala. Umesto da postane deo evropskog paketa rešenja u pogledu energetske bezbednosti čitavog kontinenta, Vučić godinama unazad tvrdoglavo insistira na kvazi-nezavisnoj politici vojne, a sve više i političke neutralnosti. Tako je zemlju doveo u poziciju da vitalno zavisi od kriminalnih i sankcionisanih ruskih entiteta što je problem koji je nemoguće prevazići bez pomoći i solidarnosti od strane EU. Postavlja se, međutim, pitanje čime je Srbija zadužila EU da joj pruži pojas za spašavanje s obzirom da je sama izabrala ulogu balkanskog davljenika koji se nepozvan, poput slepog putnika, ukrcao na Putinov Titanik?!

Dok energetska neizvesnost poput Damoklovog mača visi iznad glave Srbije, strani investitori svoj novac neće rizikovati ulažući u zemlju prema čijoj se budućnosti Vučić odnosi neodgovorno i krajnje hazarderski.

Pored navedenih faktora strane investitore odvraćaju raširena korupcija, pravna nesigurnost i pogrešna monetarna politika precenjenog dinara do čega je došlo usled držanja fiksnog kursa nacionalne valute i to u uslovima kumulativne inflacije od čak 82% u periodu od 2012. godine do danas. To znači da je proizvodnja u Srbiji (uključujući i cenu radne snage koja je ranije bila njena komparativna prednost) postala suviše skupa pre svega za izvozno orijentisane privredne grane s obzirom da je u poslednjih 13 godina u zemlji sve gotovo duplo poskupelo i to mereno u evrima. Upravo su ovo kao razlog naveli vlasnici kompanije Kentaur kada su u Vranju pre par dana zatvorili svoju proizvodnju. To je pored njih učinila i kompanija Leoni i čini sve više investitora na jugu Srbije!

Gubljenjem ovih komparativnih prednosti Srbija je već morala da izgradi nove, pre svega u oblasti visokotehnološkog razvoja. Ali ako se ima u vidu podatak da ulaganje u inovacije čini svega 0,99% GDP, što je u rangu siromašnih zemalja globalnog juga, jasno je da je Srbija propustila priliku da uhvati priključak sa razvijenim svetom.

Korupcija je još jedan razlog zbog kojeg strani, ali i domaći investitori obilaze Srbiju! Samo u 2023. Godini Srbija je potrošila 7.1 milijardu evra na poslove ugovorena po izuzecima od primene Zakona o javnim nabavkama, tj. 97% svih javnih nabavki te godine! U 51% tendera bio je samo jedan ponuđač! Opstrukcija istrage u slučaju pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu je samo vrh ledenog brega u lancu korupcije koju je Vučić stvorio posle potpisivanja međudržavnih sporazuma (Kina, Arapske zemlje, Azerbejdžan…) za velike infrastrukturne projekte!

Umesto da na sve navedene izazove ponudi jasan politički odgovor, Vučić se strmoglavio u retoriku i politiku 90ih sa jasnom tendencijom izolacionizma i srljanja u ekonomsku propast. Na kraju ostaje ključno pitanje: Kada zemlja ostane bez nafte, gasa i ekonomske perspektive, da li će građani Srbije moći da žive i svoje automobile voze uz pomoć ruske propagande koja im se sada nudi kao rešenje?

Jedino što horizonte pred nama čini značajno optimistčnijim od onih koji su postojali 90ih jeste geografija i činjenica da za razliku od Srbije, svet danas nije u tim mračnim godinama. Srbija je okružena zemljama NATO i EU, a snovi o izlasku ruske vojske na Dunav ostali su samo uzaludna nada srpskih rusofila, baš kao i nade da će dunavskim švercom benzina biti zaobiđene američke sankcije ruskom NIS-u. Šta god Vučić i njegovi neoradikalski sledbenici danas radili, opšta klima koja vlada u Evropi otopiće ruski led kojim pokušavaju da okuju Srbiju!

Ipak, bez našeg angažovanja, teško da ćemo stići do nečeg još važnijeg po naše društvo od stranih direktnih investicija, a to je ozdravljenje nacije od ‘virusa’ satkanog od ruskih laži! Mi se MORAMO jasno odreći ‘srpskog sveta’, ‘srpskog integralizma’ i okrenuti se članstvu Srbije u EU i NATO jer samo u tom svetu ćemo imati mir, demokratiju, suverenitet, nezavisnost, stabilnost, slobodu i prosperitet države, ali i svakog pojedinca! Ovo je jedini ispravan NACIONALNI program za današnju Srbiju i PATRIOTE su samo oni koji se zalažu za ovakvo rešenje svih problema koji nas danas pritiskaju!