Sonja Biserko: Ukrajina kao i Bosna, na kraju će biti rascepana na dva dela

Bivša konsultantkinja Ujedinjenih nacija Ana Di Lelio, poznata po svom doprinosu posleratnom Kosovu, intervjuisala je bivšu srpsku diplomatu koja je postala aktivistkinja za ljudska prava Sonja Biserko.

Razgovarale su o situaciji invazije Rusije na Ukrajinu, povlačeći paralelu sa situacijom na Balkanu 1990-ih, u vreme kada je Slobodan Milošević svojim hegemonističkim inicijativama uzdrmao poluostrvo.

U nastavku možete pročitati ceo intervju koji je vodila Di Lelio i objavljen na blogu FoglieViaggi:

Danima sam razmišljala o zloslutnim sličnostima između ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koji je preminuo u pritvoru u Hagu 2006. godine, i sadašnjih vladara Srbije, direktnih Miloševićevih političkih naslednika. Mnogo je sličnosti između ruske agresije na Ukrajinu i ratova koji su karakterisali pad Jugoslavije. I prisećajući se da sam mnogo toga što sam razumeo o ovoj potonjoj saznao od Sonje Biserko, pomislio sam da ću poslušati šta ona misli. Bivša jugoslovenska diplomata Sonja dala je ostavku kada je Milošević, koji je došao na vlast u Savezu komunista i postao predsednik Srbije uoči buđenja srpskog nacionalizma, uvukao zemlju u seriju ratova protiv republika federacije: u početku Slovenije , zatim Hrvatske i Bosne i na kraju Srpske Autonomne Pokrajine Kosovo. Već trideset godina Sonja je posvećena zaštiti demokratije i ljudskih prava, osnivajući i predsedavajući Helsinškim odborom u Beogradu.

Zvala sam vas jer gledam kartu Republike Srpske u Bosni i onu napredovanja ruskih trupa u Ukrajini, i čudim se koliko su slični: dva polumeseca teritorije blizu Srbije i Rusije, spremni za aneksiju. Volela bih da znam šta mislite.

Mislim da je to dejtonizacija Ukrajine. [U Dejtonskom mirovnom sporazumu iz 1995. Bosna je podeljena na dva dela: Federaciju, sa Bošnjacima i Hrvatima, i Republiku Srpsku, sa Srbima. Rusija želi da Ukrajina završi kao Bosna i Zapad ne može učiniti ništa da to zaustavi. Mislite da su SAD u početku Zelenskom nudile i bekstvo. Ništa nisu razumeli. Šta znači Dejtonizacija? Da će, kao i Bosna, Ukrajina biti podeljena na dve etnički homogene teritorije i da će dugoročno ostati nestabilna. Još dugo će granice Ukrajine i Rusije biti neodređene.

Gledajući dve karte, pada mi na pamet da Mariupolj, kao i Srebrenica, onemogućava vezu između dve okupirane oblasti. Zbog toga je Srebrenica morala biti potpuno ispražnjena od Bošnjaka. Da li se isto dešava u Mariupolju? Ili će pre prestati? Pre Srebrenice bilo je bezbroj sastanaka za pregovore o prekidu vatre do kojeg nikada nije došlo.

Kako verujete u pregovore sa Rusijom? Uvek lažu. Rusi se zaglavljuju, oduzimaju vreme jer se pregrupišu i uskoro će se vratiti u napad. Kako je moguće da uz sve ove sastanke nema trenutka da se nešto dogovorimo? Ovaj rat je počeo godinama kada je Rusija aneksirala Krim i niko nije reagovao. Bio je to početak scenarija veoma sličnog onom u Srbiji u Bosni. Ali je verovatno da se Putin neće zaustaviti na Donbasu. Njegova ambicija je da izvrši invaziju na celu zemlju ili potpuno ukloni Ukrajinu sa mora kako bi sebi onemogućio život.

Mislite li da Srbija ostaje u savezu sa Rusijom jer imaju mnogo toga zajedničkog?

Naravno da su veoma slične. Slična je i mitologizacija istorije kao temeljnog mita nacije. Ali da pređemo na vesti. Putin je stvorio „Ruski svet“, koji se ogleda u „Srpskom svetu“. Prvi je kao ideja započeo početkom dvadesetog veka, a zatim postao temelj 2007. Drugi je osnovan 2013. Obe se zasnivaju na ideji da je nacija podeljena, rasprostranjena po različitim državama i da se prvo mora kulturno ujediniti, a zatim na kraju politički i teritorijalno. Ideja je da su ruski i srpski jezik i kultura važni ne samo za naciju – gde god se govori ruski, tu je i Rusija i isto važi i za Srbiju – već i za globalnu kulturu; moraju biti zaštićeni i propagirani od korumpiranih i kvarljivih vrednosti Zapada kao demokratije, pluralizma i ljudskih prava.

Srbija je od 1997. razmišljala o tome kako da integriše Republiku Srpsku, deo Bosne u kojem dominiraju Srbi, prvo kulturno, a potom i politički. Iza ovih ideja stoje Pravoslavna, Ruska i Srpska Crkva. U Rusiji je sve vrlo jasno, rekao je patrijarh Kiril: Ukrajina, Rusija i Belorusija su deo Svete Rusije. I Rusija i Srbija ne prihvataju realnost, a to je gubitak vlasti koju su nekada imale, i postale su glavni faktor nestabilnosti. Za Rusiju agresija na Ukrajinu nije prvi izraz ove ideje, prva je Gruzija.

Dakle, Rusija i Srbija su zemlje bliznakinje?

Ne sasvim. Neke stvari se menjaju. Rusija je dosta prodrla na Balkan od 2012. do danas. To se dogodilo nakon što je Zapad počeo da gubi interesovanje za Balkan nakon finansijske krize 2008. I Evropska unija i SAD su napustile Balkan. U Srbiji je Rusija danas veoma prisutna. Podsetimo, ceo region energetski zavisi od Moskve, ali je Rusija i kulturno prisutna, na primer sa Rusko-balkanskim institutom. U Beogradu je Aleksandar Dugin filozof reference. Možete li da verujete da su podigli statuu cara Nikolaja II ispred predsedničke palate u Beogradu?

Ovde mora biti ruka Crkve. Romanove Srpska pravoslavna crkva smatra mučenicima, sećam se da sam videla njihovu sliku u jednom manastiru.

Crkva je svakako predvodnik u ovom procesu. Ali ona nije jedina. Mladi ljudi u školama, na univerzitetima su svi proruski orijentisani. U medijima, u javnom diskursu dominira ideja da je Srbija, kao i Rusija, bila žrtva Zapada, pa Srbi ne vide druge žrtve. Pre trideset godina nisu videli stradanja Bošnjaka i Albanaca, danas ne vide stradanja Ukrajinaca. Srpski tabloidi na početku rata izašli su sa naslovima „Ukrajina napala Rusiju“. Sad su se malo smirili.

Dakle, Rusija je veliki branilac Srbije?

Ni ovo se ne može reći. Pogledajte šta se dešava u Crnoj Gori, gde preko prosrpskih političkih partija, poput Demokratskog fronta, Rusija vrši pritisak na predsednika parlamenta da raspiše izbore pre kraja mandata parlamenta, svojevrsni obračun sa Milom Đukanovićem i njegovom partijom, koji je stvorio suverenu Crnu Goru i članicu NATO-a. Rusi hoće da unište Crnu Goru, da dokažu da ona nije stabilna država, hoće da povuku priznanje Kosova, da napuste NATO. Kvint (NATO kontakt grupa za Balkan: SAD, Nemačka, Italija, Francuska, UK) je morala da interveniše. Amfilohije, poglavar Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, rekao je da je Crna Gora samo teritorija, ne nacija, već mala država koju su izmislili komunisti. Samo Srbija je država. Isti diskurs nalazimo u Ukrajini, a ne u naciji koju je izmislio Lenjin.

A u Bosni Rusi vrše pritisak preko Milorada Dodika [predsednika Republike Srpske], koji predstavlja realnu pretnju integritetu Bosne. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić teško kontroliše Dodika i pita se koliko je on lojalan Beogradu.

Šta sve ovo znači za stabilnost Evrope?

Nije primetio da je Putin već otvorio drugi front na Balkanu i u Evropi. Dačić (predsednik Narodne skupštine Srbije, koji tokom rata je bio portparol Socijalističke partije, koja je sada saveznik nacionalista Napredne stranke) je glavni zagovornik neutralnog stava Rusije, protiv sankcija prema ratu. Već sam govorila o Crnoj Gori, postoji duboka država u Severnoj Makedoniji, a da ne govorim o Kosovu, gde uvek pokušavaju da stabilizuju državu. Kvint je kritikovao kosovskog premijera Aljbina Kurtija što nije dozvolio kosovskim Srbima da glasaju kod kuće na izborima u Srbiji. Ali Kurti je samo tražio da u ime reciprociteta između zemalja može da razgovara sa Srbijom o uslovima ovih izbora.

Kritiku uvek diktira politički realizam, geopolitika, koja nam ništa ne da razumeti. Preplavljeni smo geopolitičkim tekstovima i ništa ne razumemo. Možda je NATO mogao da se širi sporije, ali to nije problem. Ukrajina se obavezala na neutralnost 1994. Rusija se godinama pripremala za ovaj rat, a danas je promenila narativ. Problem više nije NATO, već denacionalizacija Ukrajine. Govor je isti kao onaj u Srbiji pre trideset godina: mi idemo u rat sa Slovencima jer su domobranzi, sa Hrvatima ustašima, sa albanskim balistima, sve saradnicima nacista. Nacizam je povezan sa etničkim verovanjima. Šta Srbi, kao i  Rusi, brane?

Šta mislite kako će se završiti?

Ne znam. Već sam govorila o Ukrajini. Rusija, teško je reći. Ali poslednjih nedelja videla sam mnogo Ukrajinaca i Rusa, srednje klase i inteligencije, koji szižu u Crnu Goru, iznajmljuju kuće na godinu dana. Ta zemlja mnogo gubi od elite i to nije dobra vest.

Živim u ratnoj zoni već trideset godina. Kada sam bila u diplomatiji, sećam se da smo razgovarali o tri vrste problema: problemima Evrope, globalnog sveta i ratnim zonama. Sada postoji samo jedno: rat. Videla sam mnogo ratova, ali ovo me uzbuđuje više od drugih jer nema adekvatne reakcije Zapada.