Kancelar Olaf Šolc pozvao je na prekid vatre i istovremeno naglasio da „NATO neće učestvovati u ratu u Ukrajini„. To bi izazvalo „dramatičnu eskalaciju ove ionako teške situacije u Ukrajini i povuklo za sobom velike opasnost”, upozorio je Šolc u intervjuu koji je dao za ZDF – drugi program nemačke TV.
„Direktna konfrontacija između Zapadnog vojnog saveza i Rusije mora biti sprečena. Zato sada neće biti odluka koje bi dovele do toga da zemlje NATO vojno učestvuju u ovom sukobu”.
Nema promene režima
Šolc je odbacio ideje o „promeni režima„ u Kremlju – odnosno o svrgavanju Vladimira Putina. „Promena režima nije dobra perspektiv”, rekao je kancelar.
Naglasio je i kako se demokratija ne može izvoziti u druge zemlje.
Šolc je branio odluku nemačke Vlade da Ukrajini isporuči protivtenkovsko oružje i rakete zemlja-vazduh. Oni koji su nedužni i koji su napadnuti „ne smeju biti prepušteni sami sebi”, naglasilo je kancelar. Nemačka je „konsekventno sprovodila svoju politiku ne snabdevajući oružjem krizna područja dugi niz godina i sigurno će to nastaviti da čini na mnogim drugim mestima. Ali nakon napada na Ukrajinu, bilo bi pogrešno nastaviti sa takvom politikom”, rekao je Šolc.
Kako bi okončala sukob, Nemačka istovremeno i dalje koristi diplomatske kanale. „Takođe je potrebno da se vode pregovori kako bi se ruske trupe ponovno mogle da se povuku – koliko god to u ovom trenutku izgledalo nerealn”, rekao je Šolc.
Na dnevnom redu odluke o prijemu u EU država Zapadnog Balkana
Kada je u pitanju zahtev i želja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se pridruži EU, kancelar je rekao da će sada najpre na dnevnom redu biti odluke o prijemu država Zapadnog Balkana, barem onih koji „ozbiljno rade na tome”. Mora biti vrlo jasno koje zahteve zemlje moraju da ispune pre prijema, rekao je on.
Zašto gas nije pod sankcijama
Šolc je odluku da se uvoz gasa i nafte ne stavi na popis sankcija obrazložio naglim porastom cena energenata u Nemačkoj i pre ruske invazije. Istovremeno ističe kako je potrebno osigurati brzo smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.
Šolc se takođe ponovno založio za svoju ideju o stvaranju posebnog fonda od 100 milijardi evra za modernizaciju i izgradnju Bundesvera. Istovremeno je obećao da neće biti rezova na drugim važnim poljima, kojima bi se bitno promenili planovi koalicije SPD, Zelenih i FDP. Nova nemačka vlada je obećala poboljšanja kako za primaoce socijalne pomoći i decu iz siromašnih porodica tako i u oblasti nege starih.
O Šrederu
Šolc je zatražio od bivšeg kancelara Gerharda Šredera da podnese ostavku na funkcije u ruskim energetskim kompanijama.
„Mislim da nije u redu da Gerhard Šreder bude na tim dužnostima”, rekao je socijaldemokrata Šolc. Bilo mu „jako važno” da bivši kancelar SPD podnese ostavke na te funkcije. Radna mesta u državnim i poludržavnim ruskim energetskim kompanijama „uopšte nisu privatna stvar”, naglasio je Šolc. Kao bivši kancelar, rekao je Šolc, Šreder i dalje snosi odgovornost u javnosti.
Šolc se založio i za preispitivanje finansiranja Šrederove kancelarije i plaćanja njegovih saradnika novcem nemačkih poreskih obveznika. „Naravno, nemački Bundestag će se takođe baviti ovim pitanjem”, rekao je on. „Zaposleni Bundestaga ne smieu se koristiti za obavljanje privatnih poslova koji proizilaze iz privatno-ekonomskog sektora”, ističe Šolc. Kao bivši kancelar Gerhard Šreder, on ima pravo na kanecelariju sa nekoliko saradnika. Prošle godine je to koštalo 407.000 evra – saznalo se na zahtev Kluba poslanika Levice.
Šreder ne samo da održava prijateljske odnose s predsednikom Putinom, već je i predsednik Odbora deoničara Severni tok AG i predsednik Nadzornog odbora ruske državne energetske kompanije Rosneft. Pored toga, Šreder se kandidovo za mesto u Nadzornom odboru Gasproma.
Vrh SPD-a danima uzalud traži od Šredera da se povuče s ovih funkcija. Prve lokalne podružnice SPD-a su već podnele zahtev za pokretanje stranačkog postupka protiv bivše kancelara. To bi moglo rezultirati raznim kaznama, pa i isključenje iz stranke. /DW/