Od učenja kineskog jezika, preko slikarstva i kaligrafije, do borilačkih veština i ćigonga, opisanog kao preventivna zdravstvena praksa, neki su od kurseva koji se nude na Konfučije Institutima u Srbiji.
I dok se na univerzitetima u Evropi pojedini takvi instituti gase zbog sumnji da instituti služe kao “alat propagande” Pekinga i kineskog predsednika Si Đinpinga (Xi Jinping), u Srbiji je sredinom septembra u Nišu, na jugu Srbije, otvoren treći Konfučije Institut.
Institut radi pri Filozofskom fakultetu u tom gradu, a zvaničnici su ga najavili kao “projekat širenja kineskog jezika, kulture i promocije ekonomske saradnje”.
Prema rečima Ivane Stradner, saradnice nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona, Konfučije Instituti služe Pekingu kao “trojanski konj” na Zapadu “koji pod velom kulturne diplomatije, u stvari, služe kao informaciono oružje Pekinga”.
“Oni se koriste kao meka moć da se kroz univerzitete na Zapadu šire pozitivne ideje i slike o Kini ali i izbegavaju kontroverzne teme kao što je pitanje Tajvana, južnokineskog mora, a posebno kršenja ljudskih prava (manjinske muslimanske zajednice) Ujgura”, ocenila je Stradner u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Zabrinutost u Briselu
Portparol Evropske unije (EU) Peter Stano je u pisanom odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) naveo da je “u nekoliko navrata izneta zabrinutost u vezi sa pravom ulogom i aktivnostima Konfučije Instituta u državama članicama EU”.
“Bilo koja ciljana zloupotreba međunarodne akademske ili kulturne saradnje od strane vlada, državljana ili institucija trećih zemalja bi bila zabrinjavajuća”, rekao je Stano.
On je istakao da su instituti koji služe za promociju jezika i kulture “dobrodošli da rade u EU”, i da je u nadležnosti država EU da istraže i suzbiju eventualne zloupotrebe.
“Ako bi se takve institucije koristile kao platforma za druge podle svrhe, to bi predstavljalo strano mešanje i trebalo bi da se reši na odgovarajući način”, naveo je Stano.
Prema njegovim rečima, to važi i za države kandidate, koje je pozvao da “progresivno” usklade svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.
Srbija je pregovore o članstvu u EU počela pre deset godina. Saradnju sa Kinom intenzivirala je od 2016. na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zbog čega je više puta dobijala upozorenja iz Brisela i Vašingtona.
Saradnja se ogleda, pre svega, u infrastrukturnim projektima, u okviru Inicijative Pojas i put (BRI), za koje se Srbija zadužuje kod kineskih banaka. Od 2020. aktuelna je i saradnja u odbrani, pa je tako Srbija od Kine kupila dronove i protivvazdušni (PVO) raketni sistem FK-3.
“EU je već naučila šta znaci imati ruskog i kineskog trojanskog konja poput Mađarske, tako da ne želi da se i Srbija kao takva pridruži EU”, ocenila je za RSE Ivana Stradner, saradnice nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona.
Beograd se u maju, uz Pariz i Budimpeštu, jedini našao na mapi evropske turneje kineskog predsednika Si Đinpinga.
Odnosi dve zemlje tada su sa “strateškog”, “čeličnog” prijateljstva, podignuti na nivo “zajednice sa zajedničkom budućnošću”, kako je to tokom posete Beogradu opisao Đinping.
Ivana Stradner, sa nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona, smatra da samo širenje kineske moći u Srbiji ne može da ugrozi evroatlantske integracije Srbije.
Međutim, ukazuje da je širenje meke moći, deo “šire strategije Kine na Balkanu”.
“Kina je prodala oružje Srbiji, što znači da Peking želi da ima vojno uporište u EU preko Srbije”, kaže Stradner.
Zatvaranje instituta u Evropi
Na teritoriji Evropske unije trenutno su aktivna 123 Konfučije Instituta. Najviše ih ima u Nemačkoj (21) i Francuskoj (19).
U prethodnih deset godina, na pojedinim evropskim univerzitetima Konfučije Instituti su zatvoreni, zbog, kako su pisali mediji, sumnje da služe kao “instrument propagandne mašine kineske vlade”.
U Finskoj, članici EU, Institut Konfučije je nakon petnaest godina prestao sa radom u januaru 2023. Kako je za RSE rekao Markus Laitinen, zadužen za međunarodne odnose na Univerzitetu u Helsinkiju, sporazum za kineskom stranom nije “okončan”, već je doneta odluka da se ne produži ugovor koji su imali.
Kako kaže, razlog za okončanje saradnje, bio je finansijske prirode, odnosno analiza troškova i koristi koju su studenti Univerziteta u Helsinkiju imali od Konfučije Instituta.
“Iako je nastava koju je vodio Konfučije Institut bila prilično cenjena, to nije bilo dovoljno u poređenju sa time koliko je ulaganja bilo potrebno (sa naše strane)”, kaže Laitinen, koji je bio uključen u donošenje odluke da se ne nastavi saradnja sa kineskim institutom.
U Švedskoj, takođe članici EU, Konfučije Institut je postojao 10 godina, pre nego što su na Univerzitetu u Stokholmu doneli odluku da prekinu saradnju. Osnovan je, kako su na tom univerzitetu naveli za RSE, sa ciljem unapređenja odnosa Švedske i Kine.
Na pitanje šta je bio razlog za prekid saradnje na Univerzitetu u Stokholmu su naveli su u međuvremenu razvili “potpuno drugačiju vrstu akademske razmene sa Kinom”.
“To je dovelo do promene formata za saradnju i do odluke da se ne produži ugovor sa Konfučije Institutom”, navodi se u odgovoru Univerzitetu u Stokholmu dostavljenom RSE.
Norveška, u kojoj su bila aktivna dva Konfučije Instituta, saradnju sa tom institucijom okončala je 2021.
Na pitanje o razlozima zatvaranja instituta, iz norveškog Ministarstva obrazovanja i istraživanja za RSE su kratko naveli u pisanom odgovoru da je “saradnja okončana na osnovu odluka koje su donete na institucionalnom nivou”.
Pod lupom u Nemačkoj
U Nemačkoj, u kojoj je aktivan najveći broj Konfučije Instituta među državama EU, pojedini političari su tokom 2023. zagovarali “uspostavljanje jasnih granica” u vezi sa uticajem koji ti instituti ostvaruju.
Na pitanje RSE da li Nemačka razmatra restriktivne mere prema Konfučije Institutima, u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke za RSE su odgovorili da slobodu nauke, istraživanja i podučavanja smatraju izuzetno važnom i da je nemačka Vlada “sprema da pomogne nemačkim univerzitetima i naučnim organizacijama da obezbede da saradnja sa Konfučije Institutima i sličnim partnerima iz Kine zadovolje zahteve obrazovnog i istraživačkog sistema” u toj zemlji.
“Federalna Vlada očekuje maksimalnu transparentnost u tom smislu, naročito ako je uključeno finansiranje države”, navelo je u odgovoru Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke.
Velika Britanija obustavila finansiranje iz državnog budžeta
Zatvaranje Konfučije Instituta bila je jedno od predizbornih obećanja bivšeg premijera Velike Britanije Rišija Sunaka. U maju 2023. najavio je da će britanska vlada preduzeti korake kako bi ukinula direktno i indirektno finansiranje Konfučije Instituta.
Sa 34 aktivna instituta, Velika Britanija je država sa najvećim brojem ovih institucija na evropskom kontinentu.
U Ministarstvu obrazovanja Velike Britanije za RSE su u pisanom odgovoru naveli da njihova vlada ne pruža finansijska sredstva za delovanje Konfučije Instituta.
“Svi međunarodni aranžmani koje sklapaju registrovani pružaoci visokog obrazovanja u Velikoj Britaniji, uključujući rad sa Konfučije Institutom, treba da budu u okviru zakona i da budu u skladu sa uslovima registracije koje postavlja Kancelarija za studente, regulatorno telo za univerzitete u Velikoj Britaniji”, naveli su u ministarstvu.
Šta su Konfučije Instituti dobili od fakulteta u Srbiji?
Sa tri Konfučije Instituta u tri najveća grada, Srbija je rekorder na Zapadnom Balkanu.
Konfučije Institut u Nišu je osnovan u saradnji sa Đangsu (Jiangsu) Univerzitetom, koji se nalazi na oko 90 kilometara od Šangaja.
Kako su naveli u Filozofskom fakultetu u Nišu za RSE, za rad Konfučije Instituta obezbedili su samo prostor za izvođenje nastave.
“Sve ostalo (opremanje prostora, nabavljanje opreme i učila, organizacija događaja, organizacija i realizacija kurseva) finansira se isključivo iz sredstava koje obezbeđuju kineski partneri”, rekli su na fakultetu.
Kao partnere iz Kine naveli su Univerzitet Đangsu, Kinesku fondaciju za obrazovanje, Vladu Kine, Ambasadu Kine u Beogradu i “partnerske kompanije koje podržavaju rad Instituta.
“Sve obaveze prema predavačima, pa i finansijske, izmiruju kineski partneri, a Filozofski fakultet u tom smislu nema nikakve troškove. Institut trenutno ima kinesku ko-direktorku (koja zajedno sa srpskim ko-direktorom organizuje rad Instituta) kao i dva profesora, dok se zbog velikog interesovanja za učenje jezika očekuje dolazak još dva nastavnika kineskog jezika”, dodali su.
Kada je reč o nastavnicima, naveli su da je reč o izvornim govornicima kineskog jezika, koje je delegirao kineski Đangsu Univerzitet.
Iz Filološkog fakulteta u Beogradu, gde je 2006. otvoren prvi Konfučije Institut u Srbiji i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, pri kojem je Institut otvoren 2014. godine, nisu odgovorili na pitanja RSE na koji način podržavaju rad Konfučije Instituta i da li se za to izdvajaju sredstva iz budžeta dva fakulteta.
Konfučije, koji je živeo na prelazu iz šestog u peti vek pre nove ere, bio je poznati kineski filozof i socijalni reformator. Prepoznat je kao jedan od prvih privatnih učitelja u kineskoj istoriji.
Ambasada Kine u Beogradu do zaključenja teksta nije odgovorila na pitanja RSE kako komentariše optužbe da Konfučije Instituti služe kao “alat za širenje propagande” i zbog čega je za Peking važno širenje tih instituta u Srbiji.
U SAD označeni kao ‘strane misije’
Sjedinjene Američke Države (SAD) Konfučije Institute smatraju “entitetom koji unapređuje globalnu propagandu i maligni uticaj Pekinga”. U 2019. je tamo bilo aktivno više od 100 instituta pod imenom kineskog filozofa, dok ih je danas svega 17.
U avgustu 2020. Stejt department (State Department) je Konfučije Institute označio kao “strane misije”.
Kao ključni razlog za to, Stejt department je naveo netransparentnost tih institucija. U saopštenju se navodi da američka vlada neće zahtevati od univerziteta da zatvara Konfučije Institute.
“Označavanje Konfučije Instituta u SAD kao strane misije će obezbediti preko potrebnu transparentnost, zahtevajući od Instituta da redovno dostavljaju informacije Stejt departmentu o osoblju koji su državljani Kine, regrutovanju, finansiranju i operacijama u Sjedinjenim Državama”, naveo je tada Stejt department.
Kineski predsednik Si Đinping, čiji je mandat obeležila težnja za širenjem na Zapad, 2014. godine je rekao da bi Kina trebalo da poveća svoju meku moć i da “bolje prenese poruku Kine svetu”.
Osam godina kasnije, 28. oktobra 2024. na sednici Politbiroa, kako je prenela Centralna kineska televizija, rekao je da zvaničnici Kine “moraju kontinuirano da unapređuju kulturnu meku moć zemlje i uticaj kineske kulture”.
U srži te ideje, zaključuje Ivana Stradner, stoji pokušaj “da se uruši liberalni svetski poredak, izbace SAD kao globalni igrač i uspostavi multipolarni svet”.
“Da bi to uspela, Kina ne treba da pošalje tenkove i avione na Zapad, jer kroz takozvane kulturne institucije i ekonomsku saradnju uspeva da ostvari sve svoje bezbednosne ciljeve”, zaključuje Stradner.