Sijeve vojne čistke otkrivaju zabrinutost zbog kineskih nuklearnih snaga

Previranja u kineskim oružanim snagama dolaze u vreme kada i Peking i Vašington, na različite načine, insistiraju na sveobuhvatnim promenama u svojim vojskama.

Kineske nuklearne snage brzo rastu. Međutim, iza ovog porasta stoji sveobuhvatna čistka generala i vojnih lidera koju je sproveo vrhovni vođa Si Đinping, što je otkrilo duboko ukorenjenu korupciju i pokrenulo pitanja o sposobnosti zemlje da upravlja svojim rastućim arsenalom.

Neizvesnost pojačava zabrinutost zbog nove ere nestabilnosti u globalnoj nuklearnoj politici, jer je predsednik Tramp pozvao na nove američke testove, a Vašington takođe sprovodi sveobuhvatne promene u svojoj vojsci.

Pit Hegset, sekretar odbrane pod predsednikom Trampom, otpustio je ili marginalizovao najmanje dvadeset generala i admirala u poslednjih devet meseci – akcije bez presedana u decenijama i sa malo objašnjenja. Ovi previranja izazvali su strahove od rastućeg političkog uticaja na vojsku, koja se dugo ponosila svojom apolitičnom prirodom.

U Pekingu, Si Đinpingove čistke Narodnooslobodilačke vojske išle su mnogo dublje. Sproveo je čistku koja je potresla raketne snage, ogranak koji nadgleda kineski nuklearni arsenal i ključni je deo Sijeve ambicije da izgradi „vojsku svetske klase“ do 2049. godine. Visoki komandanti su nestali. Drugi su zatvoreni. A izvođači radova u odbrambenoj industriji su lišeni svojih partijskih titula i pritvoreni radi istrage.

Iako motivi Trampa i Hegseta za preoblikovanje američke vojske nisu sasvim jasni, Sijeve čistke su zasnovane na lekciji koju je naučio iz istorije: Komunistička partija može opstati samo ako vojska bezuslovno sluša jednog vođu.

Na početku svoje vladavine, Si je upozoravao da se Sovjetski Savez raspao jer je stranka izgubila kontrolu nad svojom vojskom i da se nije pojavio „pravi čovek“, primetio je Džozef Torigijan, vanredni profesor na Američkom univerzitetu koji je proučavao odnose kineskih lidera sa vojskom.

Njegove vojne čistke verovatno odražavaju njegovu opsesiju pripremama za najgore scenarije kod kuće i u inostranstvu, bilo da su to protesti zbog ekonomskih problema ili političke represije, ili potreba za borbom protiv Sjedinjenih Država u ratu oko Tajvana, demokratski upravljanog ostrva koje Peking smatra svojom teritorijom.

„Dakle, koja je najveća pretnja izgradnji vojske sposobne da pobedi rivale unutar elite, ljude na ulicama i Amerikance u ratu?“, napisao je Torigijan u imejlu. „Korupcija je ključna karika.“

Si Đinping vidi materijalizam i korupciju kao direktnu pretnju sposobnosti vojske da pobedi neprijatelje, prema Torigijanu. „U Sijevim očima, to čini vojne pripadnike ranjivim na zapadnu infiltraciju, bilo bukvalno, pretvarajući ih u agente, ili zato što zapadne vrednosti vode do želje da se vojska ‘nacionalizuje’ i ukloni iz kontrole stranke.“

U komentaru objavljenom u utorak, zvanične novine Narodnooslobodilačke vojske napisale su: „Za našu vojsku, borba protiv korupcije je ključna politička bitka koju ne može sebi priuštiti da izgubi i ne sme da izgubi. Ona se tiče dugoročne stabilnosti stranke i zemlje i osiguravanja da socijalistička crvena država nikada ne promeni svoju boju.“

Ovo takođe ističe ključnu razliku između funkcija vojske u obe zemlje: U Kini, vojska prvenstveno služi odbrani vladajuće stranke, dok u Sjedinjenim Državama služi odbrani cele nacije i distanciranju od politike.

Otpuštanja u Kini otkrivaju ozbiljne kvarove u vojsci i narušavaju poverenje u njenu borbenu gotovost. Ona takođe sugerišu da je Narodnooslobodilačka vojska (NOAK) možda jedna od retkih organizacija koju Si Đinping, verovatno najmoćniji kineski lider od Mao Cedunga, nije uspeo da stavi pod svoju kontrolu.

„Korupcija je veoma stvaran problem za NOAK i potkopava vojsku. Zato je Si odlučan da je iskoreni“, rekao je Džonatan Čin, istraživač u Institutu Brukings koji je ranije analizirao kinesku politiku za CIA.

Kada je Si došao na vlast 2012. godine, kineska vojska je patila od problema sa imidžom kao žarište korupcije. Visokorangirani komandanti finansirali su raskošan način života kroz podmićivanje i proneveru. Unapređenja su često prodavana. A vojne registarske tablice su prodavane civilima, jer su njihovim vlasnicima garantovale gotovo nekažnjivost na kineskim putevima.

Si se zakleo da će profesionalizovati Narodnooslobodilačku vojsku i osigurati njenu kontrolu kao lider stranke; brzo je uklonio rivalske frakcije koje su predvodili komandanti lojalni prethodnim liderima. Deceniju kasnije, čistka se samo intenzivirala, obuhvatajući čak i visoke zvaničnike koje je lično izabrao Si. To uključuje generala He Vejdonga, trećeg u kineskoj vojnoj hijerarhiji kada je 17. oktobra izbačen iz stranke zbog korupcije i zloupotrebe položaja.

Među drugim izbačenim generalima bio je admiral Mjao Hua, koji je nadgledao političku disciplinu u vojsci i protiv korupcije je prošle godine stavljen pod istragu. Još jedan je bio general Lin Sjangjang, koji je bio na čelu Istočne komande, ključne za svaki rat oko Tajvana.

Možda najproblematičniji za Sija su znaci korupcije u raketnim snagama, koje kontrolišu skoro sve kineske nuklearne rakete i smatraju se jednim od dragulja kineske vojske. Od 2023. godine, ovu granu vojske potresa niz čistki usmerenih na visokorangirane komandante zbog korupcije, što postavlja pitanja o njenoj efikasnosti. U izveštaju Pentagona iz prošle godine navedeno je da su prevare unutar raketnih snaga dovele do problema sa izgradnjom podzemnih raketnih silosa.

Analitičari kažu da je ova grana posebno podložna korupciji jer ima jedan od najvećih budžeta u kineskoj vojsci. Za razliku od borbenih aviona i tenkova, rakete se retko testiraju, što otežava otkrivanje zloupotreba.

Neki analitičari kažu da je korupcija u raketnoj službi takođe podstaknuta skepticizmom prema potencijalnom kineskom ratu. Oni tvrde da bi, ako bi postojao veći osećaj hitnosti, izvođači radova u odbrambenoj industriji bili manje skloni da štede, a vojni lideri bi bili manje skloni da se obogate.

Istovremeno, modernizacija kineske vojske brzo napreduje. Na vojnoj paradi u Pekingu ranije ove godine predstavljeni su neki od najnovijih dronova, bespilotnih podmornica i hipersoničnih raketa. Takođe su bile izložene najnovije interkontinentalne balističke rakete, podsetnik na kinesko nuklearno oružje, koje bi moglo skoro udvostručiti njen arsenal do 2030. godine.

Iako i američka i kineska vojska trenutno prolaze kroz promenu rukovodstva na najvišem nivou, obe i dalje imaju veliki broj viših oficira iz kojih mogu da crpe podršku, prema rečima Čina iz Brukingsa.

Pitanje je, međutim, da li zabrinutost njihovih lidera odvlači pažnju od ključnih pitanja: ambicije Kine da osvoji Tajvan i napora Amerike da to spreči.

Si smatra Sjedinjene Države najvećom preprekom u ostvarivanju svog cilja ujedinjenja Tajvana sa Kinom. Američki obaveštajni zvaničnici izjavili su da je Si naredio kineskoj vojsci da bude sposobna da osvoji samoupravno ostrvo do 2027. godine, 100. godišnjice osnivanja Narodnooslobodilačke vojske.

Raketne snage igraju ključnu ulogu u ovim planovima. Kina je razvila protivbrodske rakete poznate kao „ubice nosača aviona“, dizajnirane da drže američke grupe nosača aviona van zone bojnih dejstava u slučaju sukoba oko Tajvana. Kina je takođe izgradila hipersonične rakete sposobne da pogode američke baze u Pacifiku, uključujući Guam, Filipine, Južnu Koreju i Japan.

Dvostranačka komisija koju je imenovao Kongres upozorila je prošle godine da će, zbog dve decenije ciljanih investicija, Kina prestići Sjedinjene Države u vojnoj nadmoći u zapadnom Pacifiku. „Bez značajnih promena sa strane Sjedinjenih Država, ravnoteža snaga će se nastaviti menjati u korist Kine“, saopštila je Komisija za nacionalnu odbrambenu strategiju.

Međutim, za Kinu je borba protiv američke vojske „prvi, drugi i treći prioritet“, rekao je Czin./NYT/