Si Đinping je posetio Evropu da projektuje sliku jake Kine i najavio ulaganja u Srbiju i Mađarsku, obe proruske zemlje. Si je kasnije poželeo dobrodošlicu Putinu u Peking i obećao mu pomoć Kine, koja sa Rusijom deli viziju „multipolarnog“ sveta. Međutim, izgleda da je poseta, bar za sada, dala manje konkretne rezultate od posete Sija Evropi.

Kina tvrdi da je otvorena za Evropu, ali je fokusirana na odnose sa Rusijom

Si Đinping i Vladimir Putin su manje-više istomišljenici. Obojica su kao simboli, (ponovno) izgradili autoritarne sisteme oko ideje providentnog vođe i revizionisti su koji planiraju novi multipolarni svetski poredak, kako je Si propovedao na svom prvom putovanju u Evropu posle pet godina.

Planiranje Sijeve posete Evropi pokazuje da se mislilo i na simbole i birali su simbolični momenti. Kineski lider doputovao je u Pariz na obeležavanje 60. godišnjice kinesko-francuskih odnosa, u Beograd na dan kada je kineska ambasada slučajno bombardovana tokom vazdušnih udara NATO-a u ratu na Kosovu pre 25 godina, a u Budimpeštu na dan obeležavanja 20 godina intenzivne kinesko-mađarske ekonomske saradnje.

Bila je to poseta u kojoj je mnogo toga uloženo za zemlje domaćine i za samu Kinu, ali na kraju i za Rusiju, jer je putovanje Sija u Evropu bilo konceptualno kompatibilno sa ruskom vizijom novog svetskog poretka. Nije uzalud Putin nedavno izjavio da Rusija igra pionirsku ulogu u stvaranju pravednog svetskog poretka.

Ali osim ovih simbola, Sijevo prisustvo u Evropi odnosilo se na poslove vredne milijarde dolara, mogući trgovinski rat između Kine i Evropske unije i, na kraju, ali ne i najmanje važno, rat u Ukrajini. Što se tiče ove poslednje tačke, Evropljani bi voleli da vide Si Đinpinga kako koristi svoj uticaj na Putina da okonča rat.

Računamo da će Kina iskoristiti svoj puni uticaj na Rusiju kako bi zaustavila ruski agresivni rat protiv Ukrajine“, rekla je Ursula fon der Lajen, prisustvujući trojnom sastanku u Jelisejskoj palati. Ona je ovu izjavu zasnovala na nedavnoj ulozi Kine u deeskalaciji ruske nuklearne pretnje. Ali Peking želi nešto drugačije. Barem kada je u pitanju Ukrajina, dvostruka igra Si Đinpinga čini nervoznim zapadne advokatske firme. S jedne strane, Kina predlaže više nego nejasan mirovni sporazum od 12 tačaka u kojem se rusko povlačenje sa ukrajinskih teritorija i ne pominje, a sa druge strane podržava rusku ratnu mašinu mikroelektronikom, mašinskim alatima i optičkim opremu i kupuje – ne beznačajno – ugljovodonike od svog prijatelja Putina, koji ih prodaje po povlašćenoj ceni.

Britanski ministar odbrane nedavno je optužio Kinu da je već dostigla sledeći nivo podrške Rusiji. Grant Šaps je na konferenciji u Londonu rekao da Peking obezbeđuje ili se sprema da Rusiji obezbedi smrtonosno oružje za rat protiv Ukrajine.

I to ubrzo nakon što je Si Đinping obećao u Parizu da neće isporučivati oružje Rusiji i da će striktno kontrolisati izvoz robe dvostruke namene u Rusiju. Istina je da Kini kao rukavica pristaje rat u Ukrajini. Što se borbe duže traju, to se više saveznika, posebno Amerikanaca, koncentriše u toj oblasti, omogućavajući Pekingu da napreduje u Tajvanski moreuz. Kao dokaz za to, samo nekoliko dana nakon inauguracije prozapadnog predsednika u Tajpeju, Kina je opkolila Tajvan u, kako je nazvala, kaznenoj operaciji za „separatistička dela“. Ovim Kina takođe želi da izda ozbiljno upozorenje protiv onoga što Peking opisuje kao mešanje i provokaciju spolja, aludirajući na političku i vojnu podršku SAD ostrvu.

Si, preziran Zapadu, ali spreman da pomogne Putinovim evropskim saveznicima

Povratak na evropsku turneju: predsednik Emanuel Makron je razvukao crveni tepih, dočekao Si Đinpinga kao kralja u Jelisejskoj kući, proveo ga kroz simbolične lokacije i uručio mu značajne poklone. A šta je dobio zauzvrat? Veliko NIŠTA. Makron je očekivao da će Kina zauzeti oštriji stav prema ratu u Ukrajini. On je pokušao da stvori čvršći okvir za trgovinski sektor tako što je EU sprovela istragu o kineskim vozilima na evropskom tržištu. „Električni rat“, kako ga nazivaju, takođe utiče na fotonaponske panele i, odnedavno, tehnologije vetra. EU optužuje Kinu za nelojalnu konkurenciju, dok Kina optužuje EU za protekcionizam.

Si je vešto izbegavao evropska pitanja ili negirajući njihovo postojanje ili praveći retoričke ustupke.

U Beogradu je potpisano 28 sporazuma. Uz to, Srbija, koja je sa ovom svetskom ekonomskom silom započela saradnju još 2016. godine, previše se oslanjala na kineske investicije, koje već premašuju ruske. A Srbija nije jedina zemlja u bivšoj Jugoslaviji u koju se kineski novac sliva prvenstveno u infrastrukturu. Ali sporazumi potpisani u Srbiji ne znače samo novac, već i uticaj koji Kina na ovaj način kupuje. Dokumenti pokrivaju širok spektar, od ministarskih razmena do sporazuma sa državnim medijima, koji zacrtavaju kurs za veću kinesku ulogu u balkanskoj zemlji. Predsednik Aleksandar Vučić hoda po opasnom konopcu sa Rusima, Evropljanima i Amerikancima, ali posebno sa Kinezima.

Za Viktora Orbana, sporazumi vredni više od 16 milijardi evra predstavljaju dašak svežeg vazduha pošto je Evropska unija blokirala finansiranje plana otpornosti vrednog više od 10 milijardi evra zbog nedostataka u vladavini prava. Ugovori su potpisani u Budimpešti o:

– teretna železnička pruga koja će zaobići Budimpeštu

– brzi voz između Budimpešte i međunarodnog aerodroma

– efikasan granični prelaz na granici sa Srbijom

– planiranje naftovoda između Mađarske i Srbije

– saradnja u oblasti proizvodnje nuklearne energije

SAD su već izrazile zabrinutost zbog poseta Si Đinpinga Evropi i njegovih susreta u Srbiji i Mađarskoj. SAD veruju da Peking pokušava da formira antizapadnu osovinu sa Mađarskom, Srbijom i Rusijom. Hipotezu koju je premijer Orban, inače, potvrdio u svojim izjavama na kraju posete Si Đinpinga Mađarskoj.

“Nekada smo živeli u svetskom poretku sa jednim centarom, danas živimo u svetu sa više centara, a jedan od stubova ovog novog svetskog poretka je Republika Kina”, rekao je Viktor Orban.

Iskreno rečeno: poseta Si Đinpinga Evropi postigla je jedini cilj, a to je da projektuje imidž uticajne ekonomske sile.

Treba napomenuti da je Mađarska država EU najbliža Rusiji, a Srbija jedna od njenih pravih ispostava na Zapadnom Balkanu./Veridica/