“Burna reakcija vlasti Srbije na pismo sedmoro kongresmena samo dokazuje krivicu. Da nisu korumpirani i da je sloboda medija zastupljena – ne bi bilo tako ekstremne reakcije”, stav je Danijela Servera, profesora vašingtonskog Univerziteta Džons Hopkins, sa kojim smo sumirali reakcije u danima pošto se nekolicina predstavnika američke zakonodavne vlasti obratilo američkom predsedniku Džou Bajdenu.
Naime, Raža Krišnamorti, Riči Tores, Dejvid N. Sisilin, Džen Šakovski, Džejms P. Mekgavern i Majk Kvigli i Džim Kosta koji su ujedno i članovi Albanskog i Bosanskog kokusa, zatražili su od Bajdena da razmotri uvođenje sankcija onima koji destabilizuju Zapadni Balkan, navodeći da su zabrinuti zbog uticaja političke situacije u Srbiji na region i Evropu.
Takođe, pozvali su administraciju da nastavi da se angažuje i razgovara sa srpskom vladom kako bi se iskorenila korupcija u Srbiji i zaustavila napade na medije.
Server u razgovoru za Glas Amerike objašnjava da pismo ne predstavlja ništa drugo već pokušaj da se naglase pitanja koja članovi Kongresa smatraju veoma važnim, između ostalog, borba protiv korupcije i sloboda medija u Srbiji.
“Naravno da njihov broj predstavlja veoma mali procenat članstva Kongresa, ali sa druge strane njihov angažman ipak iziskuje napor. Nesumnjivo je da o temama koje su pomenuli osećaju snažnu posvećenost – imajući u vidu da su na pismo stavili svoj potpis, tako da se ne može reći da je njihovo obraćanje trivijalno
Američku politiku delom vode i pitanja od značaja za Kongres, iako je odnos tog tela prema spoljnoj politici prilično udaljen, jer vođenje spoljne politike spada u domen izvršne vlasti. Ali, ukoliko izvršne vlasti dobiju neku informaciju od Kongresa, pogotovo nešto sa čime bi se mogle saglasiti – dogodi se da počnu da se bave tim pitanjem”, kaže Server.
On ukazuje da taj dokumet i samo obraćanje američkom predsedniku možda nemaju veliku moć, ali da imaju određeni uticaj. Server kaže da je siguran da su potpisnici pisma od svog osoblja u Kongresu zatražili da informišu zvaničnike administracije i upitaju ih šta se može preduzeti u vezi sa pitanjima na koja su ukazali.
“Sve američke diplomate, uključujući državnog sekretara, ohrabrene su da se sastaju sa predstavnicima opozicije, nevladinim organizacijama i širim slojevima društva – posebno u zemljama koje sebe smatraju demokratskim jer, na kraju krajeva, jednog dana opozocione snage mogu doći na vlasti. Želite da ih znate, kako i šta misle. Eskobar poznaje mnoštvo ljudi iz Beograda – verovatno neće zalupiti vrata nekome koga poznaje”, zaključuje profesor Univerziteta Džons Hopkins Danijel Server.