Šefovi država i vlada EU žele da povećaju sredstva za odbranu svojih zemalja i Ukrajine

Šefovi država i vlada Evropske unije obećali su na samitu u Briselu u četvrtak da će povećati sredstva za Ukrajinu i sopstvenu odbranu i da će se ponovo naoružati na nivo koji nije viđen od kraja Hladnog rata.

Samit, kojem je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, bio je prvi za svih 27 članica EU od konfrontacionog sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i Zelenskog u Beloj kući prošle nedelje – i nakon odluke Vašingtona da obustavi deljenje pomoći i obaveštajnih podataka sa Ukrajinom.

„Evropa se suočava sa jasnom i prisutnom pretnjom da se zaštiti i odbrani, baš kao što moramo da omogućimo Ukrajini da se zaštiti i založi za trajni i pravedan mir“, rekla je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen o svom planu „Naoružaj Evropu“ vrednom 865 milijardi dolara. Plan ima za cilj dramatično povećanje odbrambenog arsenala Evrope protiv onoga što mnogi ovde vide kao rastuću rusku pretnju – i potencijalno povlačenje SAD iz regiona.

Fon der Lajen je govorila pored Zelenskog, koji je bio pozvan na deo samita.

„Veoma smo zahvalni što nismo sami i to nisu samo reči“, rekao je Zelenski. “Osećamo to.”

Pored povećanja evropskog konvencionalnog arsenala, francuski predsednik Emanuel Makron je takođe pokrenuo pitanje proširenja nuklearnog arsenala svoje zemlje na druge evropske saveznike, što je takođe objasnio francuskim glasačima kod kuće. U televizijskom obraćanju naciji u sredu, on je Rusiju opisao kao pretnju Evropi u godinama koje dolaze, što je osudila Moskva.

U Briselu su mnogi vodeći političari EU govorili o hitnosti ponovnog naoružavanja, uključujući i letonsku premijerku Eviku Silinu, čija se zemlja graniči sa Rusijom i koja je već značajno povećala svoje izdatke za odbranu.

„Vidimo dobre predloge [fon der Lajen], ali vidimo da je to samo jedan korak“, rekla je Silina. „Potrebno nam je više predloga za budućnost. I vidimo da je ovo zaista dobra prilika za Ukrajinu da stvori mir – ali kroz snagu“.

EU veruje da snažan mirovni sporazum za Kijev služi i njenim sopstvenim interesima kako bi se osiguralo da Rusija ne ode dalje od Ukrajine i napadne svoje zemlje članice. Ali neki evropski lideri imaju zabrinutost, uključujući mađarskog Viktora Orbana, koji ima prijateljske odnose sa Moskvom.

Jednako važno kao i povećanje potrošnje za odbranu je strateško ulaganje i udruživanje resursa, kažu analitičari. Ijan Leser, šef briselske kancelarije Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država, rekao je da je saradnja neophodna.

„Resursi potrebni za obnovu evropskih industrijskih kapaciteta i izgradnju evropske vojske, čak i unutar NATO-a, zahtevaju neku vrstu kolektivne akcije“, rekao je Leser.

Ključno pitanje za budućnost, kažu analitičari, jeste u kojoj meri će Evropa kupovati opremu od Sjedinjenih Država kao što je to bila u prošlosti – važan način za održavanje bliskih veza – ili investirati u sopstvene industrijske kapacitete.

/www.voanews.com