Šef UN-a za ljudska prava poziva na prekid „represije“ nezavisnih glasova u Rusiji

Šef Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvao je na brzo okončanje „represije nezavisnih glasova“ u Rusiji i izrazio zabrinutost zbog „progona“ opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je umro u zatvoru prošlog meseca.

U opsežnom govoru, Volker Turk je takođe požalio na desetine sukoba širom sveta, rasprostranjene povrede ljudskih prava koje su ubile milione ljudi i raseljavanje povezano sa ratom koje bi moglo eskalirati u regionima kao što su Bliski istok, rog Afrike i Sudan.

„Retko se čovečanstvo suočilo sa toliko kriza koje se brzo razvijaju“, rekao je on Savetu za ljudska prava.

Aludirajući na neke od desetak zemalja koje ove godine održavaju nacionalne izbore, Turk je osudio “sve veća ograničenja” protiv zaštitnika prava, novinara i “opaženih kritičara” u Indiji. On je pozvao američke vlasti da osiguraju da se pravo glasa odnosi na sve, navodeći diskriminatorne mere koje ograničavaju pravo glasa crnih Amerikanaca.

Uoči predsedničkih izbora u Rusiji od 15. do 17. marta, Tirk je rekao da su ruske vlasti „još intenzivirale svoje suzbijanje neslaganja“ i da su neki kandidati „sprečeni da se kandiduju zbog navodnih administrativnih nepravilnosti“.

On je rekao da smrt Navaljnog u ruskom zatvoru prošlog meseca „pojačava moju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa njegovim progonom“ i da se hiljade političara, novinara, branitelja ljudskih prava, advokata i drugih suočava sa krivičnim ili administrativnim prijavama zato što su „jednostavno radili svoje… na društvenim mrežama“.

Tirk je pozvao na brzu i sveobuhvatnu reviziju svih slučajeva u kojima su ljudi u Rusiji bili pritvoreni zbog ostvarivanja osnovnih sloboda i „trenutni kraj gušenju nezavisnih glasova i advokata koji ih zastupaju“.

„Budućnost zemlje zavisi od otvorenog prostora“, rekao je on. Martovski izbori u Rusiji samo što ne osiguravaju da će predsednik Vladimir Putin (71) učvrstiti svoje mesto na vlasti najmanje do 2030. godine.

Ambasadorka Evropske unije Lote Knudsen rekla je da su Evropska unija i neke druge zemlje „ogorčene” smrću Navaljnog i da „krajnju odgovornost snose predsednik Putin i ruske vlasti”.

„Rusko političko rukovodstvo i vlasti moraju biti pozvani na odgovornost“, rekla je ona u diskusiji nakon Turkovih komentara. “Navalnijeva hrabrost, njegova žrtva i njegova nepokolebljiva posvećenost cilju pravde. Sloboda i demokratija nikada neće biti zaboravljeni.”

Nijedan ruski izaslanik nije govorio tokom debate.

Turk je u jednom od svojih članaka osporio percepciju o „rasno motivisanim” policijskim aktivnostima u nekim zapadnim zemljama i pozvao Kinu da revidira zakon o krivičnom postupku i „nejasno krivično delo ‘svađe i izazivanja nevolja’”.

„Pozivam na oslobađanje branitelja ljudskih prava, advokata i drugih pritvorenih prema takvim zakonima“, rekao je on.

Ken Roth, gostujući profesor i predavač na Univerzitetu Prinston i bivši dugogodišnji šef Human Rights Watch-a, oštro je kritikovao Turkove komentare, rekavši da šef UN-a za ljudska prava „ne može da se natera da osudi bilo koji aspekt represije kineske vlade, misleći samo na „ dijalog“ i angažman sa Pekingom.

U komentarima na Tviteru, Rot je nazvao Kinu „najvećom globalnom pretnjom ljudskim pravima“ i rekao da je Turkovo „odbijanje da osudi Kinu… apsolutno pogrešno. On je možda pogrešan čovek za taj posao“.

Najviši kineski ambasador u Ženevi Čen Sju rekao je da je njegova zemlja otvorena za dijalog o ljudskim pravima, ali da će se odupreti naporima da se ona koriste kao „izlog za mešanje u unutrašnje stvari“ i odupreti se „neosnovanim optužbama protiv moje zemlje od strane bilo koje zemlje“./abcnews/