Sankcije EU postigle pravnu pobedu nad ruskim oligarsima

Evropska unija je postigla veliku pravnu pobedu svojom politikom sankcija protiv Rusije 5. juna, kada je Evropski sud pravde (ESP) u Luksemburgu izdao mišljenje u kojem je utvrdio da su zabrane viza i zamrzavanje imovine petorice istaknutih ruskih biznismena koji se smatraju bliskim Kremlju ne samo legalne, već i da Brisel ne mora da dokazuje njihove veze sa režimom ruskog predsednika Vladimira Putina.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, EU je stavila na crnu listu petoricu Rusa – Dmitrija Pumpjanskog, Dmitrija Mazepina, Tigrana Hudaverđana, Viktora Rašnjikova i Germana Kana – optužujući ih za podrivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta ratom razorene zemlje.

Kvintet, zajedno sa još 80 sankcionisanih Rusa i Belorusa, podneo je zahtev ESP-u da se ukloni sa crne liste iz različitih razloga. Slučajevi su odbačeni 2023. godine, a sudije su tada utvrdile da svih petoro zauzima visoke položaje u ruskoj ekonomiji i da ovi sektori predstavljaju značajan izvor prihoda za Kremlj.

Svi su se žalili na prvobitnu odluku suda, a pre konačne presude, jedan od generalnih pravobranilaca suda je zamoljen da da mišljenje o njihovim žalbama. Ovo mišljenje nije obavezujuće za sud, ali u većini slučajeva sud odlučuje u skladu sa njim.

U ovom slučaju, s obzirom na jasno mišljenje generalnog pravobranioca, presuda bi mogla biti doneta već u julu ili nakon letnje pauze Suda EU u avgustu.

Predstojeća presuda će verovatno označiti i kraj pravnih napora kvinteta pred sudskim sistemom EU da ukine sankcije. S obzirom na to da su i drugi ruski biznismeni podneli slične zahteve za ukidanje sankcija, može se pretpostaviti da neće mnogi od njih biti uspešni u budućnosti.

Presedan za sankcije

Mišljenje postavlja svojevrsni presedan i jasno stavlja do znanja jednu stvar: pravni okvir za politiku sankcija EU protiv Rusije deluje ispravno.

U mišljenju se jasno navodi da postoji „racionalna veza“ između sankcionisanja vodećih biznismena koji generišu značajne prihode za rusku vladu i cilja restriktivnih mera. Cilj je jasno naveden: „izvršiti pritisak na Vladu Ruske Federacije da okonča rusku agresiju u Ukrajini smanjenjem raspoloživih finansijskih sredstava“. Sankcionisanje biznismena u zemlji šteti ekonomiji, čime se povećavaju troškovi vođenja rata protiv Kijeva.

Međutim, najvažnija tačka u izjavi je da prilikom uvođenja ovih sankcija, EU ne mora da dokaže „bilo kakvo specifično ponašanje navedene osobe, posebno u pogledu vršenja uticaja na rusku vladu“. To je u suštini ono na šta su sankcionisane osobe želele da se oslone: da, iako su ekonomski aktivne u Rusiji, nemaju direktan uticaj na vladinu politiku kada je u pitanju rat u Ukrajini.

Sada se čini dovoljnim dokazati opšte veze sa Putinom da bi se prevazišla pravna prepreka. Kada je EU odlučila da sankcioniše vodeće ruske biznismene, navela je sastanak koji je Putin organizovao sa skoro 40 ekonomski najuticajnijih ljudi u Rusiji samo nekoliko dana nakon invazije na Ukrajinu kako bi razgovarali o uticaju akcije nakon zapadnih sankcija.

Ali postoje i drugi razlozi zašto Brisel navodi ovih pet. U slučaju Pumpjanskog, EU je primetila da je on prisustvovao kongresu Ruske unije industrijalaca i preduzetnika u martu 2023. godine, gde je Putin pozvao učesnike da stave „patriotizam ispred profita“.

German Kan je jedan od vlasnika Alfa banke, a blok napominje da je Putinova najstarija ćerka Marija vodila dobrotvorni projekat pod nazivom Alfa-Endo, koji je finansirala banka.

I Mazepin i Rašnjikov su na listi jer njihove kompanije obezbeđuju „značajne prihode državnom budžetu“, dok je Tigran Hudaverdjan, generalni direktor jedne od vodećih ruskih tehnoloških kompanija, Jandeksa, na crnoj listi jer je kompanija „upozorila ruske korisnike koji traže vesti o Ukrajini preko njenog pretraživača na nepouzdane informacije na internetu“.

Presuda Evropskog suda pravde predstavlja olakšanje za EU, koja se suočila sa nekoliko prepreka. Tužena je pred istim sudom zbog sankcija uvedenih 2014. godine bivšem ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču i njegovoj pratnji zbog „pronevere ukrajinskih državnih sredstava“. Sankcije su bile zasnovane na prilično slabim dokazima i sada su uglavnom nevažeće.

Brisel je takođe ukoren zbog trenutnih sankcija protiv Rusije, posebno restriktivnih mera protiv rođaka navedenih biznismena. I Nikita Mazepin, sin Dmitrija Mazepina, poznat po trkama, i Violeta Prigožina, majka pokojnog ruskog oligarha i vođe plaćenika Vagnera Jevgenija Prigožina, pobedili su na sudu u Luksemburgu i od tada su uklonjeni sa liste.

/www.rferl.org