Čak i pre ruske agresije u Ukrajini, američki zvaničnici su upozoravali na sajber napade na ključnu američku infrastrukturu, tražeći novac od svojih „žrtava“ u zamenu za ukradene informacije. Ovi napadi su potekli u Rusiji. Američke bezbednosne agencije već sve više razbijaju mreže koje koriste ilegalni sajber akteri.
Sajber-napadi, gde napadači traže novac u zamenu, postali su velika bezbednosna pretnja širom sveta. Prema ekspertima, hakeri imaju za cilj da pogode važnu infrastrukturu kao što su naftovodi ili postrojenja za prečišćavanje vode. Stručnjaci kažu da hakeri prvo ubacuju viruse u računarske sisteme kompanija, a zatim zahtevaju velike sume novca da bi otključali podatke ili da ih ne objave.
Takvi napadi mogu oštetiti preduzeće ili posao i uzrokovati ogromne finansijske gubitke.
„Ove vrste napada su se radikalno promenile u poslednje dve godine. Dešavalo se da jednostavno šifruju svoje ciljne podatke. Oni to i dalje rade, ali takođe kradu kopiju te ciljne informacije, a zatim prete da će je objaviti na mreži kako bi zaradili mnogo novca“, rekao je Bret Kelou, stručnjak za Emsisoft.
U 2018, mala kompanija je u proseku platila oko 5 hiljada dolara hakerima, u slučaju da padne na žrtvu sajber napada. Danas su ove isplate dostigle stotine hiljada dolara. Neki hakeri zahtevaju isplate u milionima dolara. Plaćanja se obično vrše u kriptovalutama, što ih čini težim za praćenje.
„Ovakve vrste napada i dalje predstavljaju problem. Ako nijedna kompanija ne bi platila ove kazne koje su nametnuli hakeri, ne bi bilo napada ove prirode“, rekao je za Glas Amerike Bret Kelou, stručnjak iz Emsisofta.
Stručnjaci kažu da su hakeri dobro organizovani i posluju kao preduzeća, sa odeljenjima i pomoćnim osobljem. Oni takođe pažljivo biraju svoje ciljeve.
„Oni nisu neinformisani za ono šta će napasti. Oni kreiraju kompletan profil organizacije za koju misle da je osetljiva i da će verovatno platiti, a zatim je napadaju“, rekao je Bojden Roner iz Agencije za sajber bezbednost i infrastrukturnu bezbednost za Glas Amerike.
Američki zvaničnici kažu da se hakeri često nalaze u istočnoj Evropi. U nekim slučajevima deluju kao obične kriminalne grupe, dok ih u drugim podržavaju vlade.
„Mi vidimo Rusiju kao zemlju iz koje dolaze mnogi od ovih napada“, rekao je Bojden Roner iz Agencije za sajber bezbednost i infrastrukturnu bezbednost za Glas Amerike.
Prošle godine, predsednik Džo Bajden je više puta pozvao ruskog lidera Vladimira Putina da zaustavi sajber kriminal koji potiče iz njegove zemlje. Do kraja 2021. broj napada velikih razmera je opao, a neki analitičari veruju da je razlog bio diplomatski pritisak SAD.
Ali drugi kažu da su sajber kriminalci postali oprezniji kako su američke bezbednosne agencije pojačale napore u borbi protiv ovih napada, uključujući iznuđivanje prljavog novca, sankcije, hapšenja i tužbe.
Uprkos tome, kompanija za sajber bezbednost Emsisoft kaže da su najmanje 2.323 američka entiteta bila na meti 2021. godine, uključujući lokalne vlade, škole i bolnice.
Ukradeni podaci, uključujući brojeve socijalnog osiguranja, obično završavaju na takozvanim mračnim veb lokacijama. Ovi zločini štete pojedincima jer je krađa identiteta veliki problem.
„Najgore posledice su mogući efekti na pojedince. Na primer, ljudi koji možda neće moći da dobiju medicinsku negu kada im je potrebna nakon što im je bolnica hakovana“, rekao je Bret Kelou, stručnjak za Emsisoft.
Stručnjaci preporučuju da se kopije važnih podataka čuvaju na uređajima koji nisu povezani na internet. / Glas Amerike
Sirija je oslobođena svog diktatora. Najveći izazov za pobunjenike sada je naučiti kako da vladaju 
Vučić: SAD će uvesti sankcije srpskoj naftnoj industriji zbog ruskog vlasništva 
Unutar tajne, proširene ruske laboratorije sa nasleđem biološkog oružja 
Srbija uvozi bežične uređaje koji omogućavaju neselektivni masovni nadzor 
Šef NATO-a Rute: Vreme je za prelazak na ratni mentalitet 
Bajdenova administracija predstavlja novi plan za “kvartet haosa”