SAD-Nemačka: Rusija, hitan izazov za evropsku stabilnost

Sjedinjene Američke Države i Nemačka saopštile su u sredu da povećanje vojnog prisustva Rusije u blizini granice sa Ukrajinom predstavlja „neposredan i hitan izazov“ evropskoj bezbednosti i da bi eventualna intervencija imala ozbiljne posledice.

Državni sekretar Entoni Blinken i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pojavili su se kao ujedinjeni u pogledu Rusije posle sastanka u Vašingtonu. Ozbiljnost reakcije na ruski napad na Ukrajinu uglavnom zavisi od Nemačke, zemlje sa najvećom evropskom ekonomijom i najvećom diplomatskom težinom u Evropskoj uniji.

“I Nemačka i Sjedinjene Države vide ruske akcije u Ukrajini kao neposredan i hitan izazov miru i stabilnosti u Evropi“, rekao je sekretar Blinken.

“Osuđujemo povećanje ruskog vojnog prisustva na granicama Ukrajine, kao i sve oštriju retoriku Rusije, dok nastavljamo da podržavamo lažne varijante da je Ukrajina ta koja želi da provocira (Rusija)“, rekao je on. “Pomalo liči na lisicu koja kaže da nije imao drugog izbora osim da napadne kokošinjac, jer su na neki način kokoške predstavljale pretnju”.

Gospođa Berbok se složila. „Zajedno smo ponovili da ruske akcije i aktivnosti prati jasna cena, a novo narušavanje suvereniteta Ukrajine od strane Rusije imalo bi ozbiljne posledice“, rekla je ona.

Sastanak Blinken-Berbok usledio je posle prošlonedeljnog razgovora između predsednika Džoa Bajdena i ruskog predsednika Vladimira Putina, razgovora u nedelju između predsednika Bajdena i Ukrajine Volodimira Zelenskog i grupne diskusije u utorak između savetnika predsednika Bajdena za nacionalnu bezbednost, Džejka Salivana, i njegovih kolega iz pet nordijskih zemalja.

Sastanak takođe prethodi seriji sastanaka na kojima učestvuju ministri spoljnih poslova NATO-a, visoki zvaničnici SAD i Rusije, Savet NATO-Rusija i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, koji su zakazani za sledeću nedelju.

“Pravo pitanje je da li je Rusija ozbiljna u diplomatskom smislu, ozbiljna u smanjenju tenzija“, rekao je sekretar Blinken. „Da vidimo kako će se stvari odvijati u narednim nedeljama”.

Zapadni zvaničnici su naveli niz ogromnih ekonomskih sankcija koje bi mogle biti uvedene ako Rusija odluči da reaguje. Među njima su skoro potpuna secesija iz međunarodnog finansijskog sistema i preduzimanje koraka za veće NATO integracije evropskih zemalja koje još nisu deo alijanse.

Dok administracija predsednika Bajdena nastoji da izgradi međunarodni konsenzus o nizu mogućih sankcija, Nemačka očigledno ostaje u prvom planu. Dobivanje njegove podrške biće ključno za datu poruku i za sprovođenje odluka koje će biti donete.

Gospođa Berbok je šef diplomatije prve nemačke vlade u poslednjih 16 godina koju ne vodi Angela Merkel. Zadržala je oštriji ton za Rusiju od svog prethodnika. Ali Nemačka je zadržala mnogo manje konfrontaciju sa Rusijom u poređenju sa mnogim drugim evropskim zemljama.

Poslovne veze Nemačke sa Rusijom mogu poslužiti kao oblik uticaja, ali mogu rezultirati i preprekom za stvaranje jedinstvenog fronta protiv Moskve. Uprkos snažnim kritikama iz Sjedinjenih Država, vlada levog centra novog kancelara Olafa Šolca oklevala je da blokira početak novog gasovoda koji povezuje Rusiju sa Nemačkom – potez koji bi naštetio obema zemljama.

Pod Merkelovom, Nemačka je prošle godine ubeđivala administraciju predsednika Bajdena da ne uvodi sankcije kompaniji koja je izgradila gasovod Severni tok 2, za koji mnogi veruju da će staviti Evropu u ruke Rusije u energetskom smislu i ostaviti Ukrajinu izloženijom.

Sekretar Blinken je napomenuo da gasovod, iako završen, još nije počeo sa radom i da prolaz gasa kroz njega neće biti mnogo verovatan ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu.

„Ako Rusija ponovi agresiju na Ukrajinu, bilo bi zaista teško da gas u budućnosti prolazi ovim gasovodom“, rekao je on. To zaista daje uticaj EU na Rusiju, rekao je on, a ne obrnuto.

Gospođa Berbok se nije posebno osvrnula na pitanje da li će gasovod funkcionisati u slučaju ruske intervencije na Ukrajinu.

I demokratski i republikanski poslanici u Vašingtonu kažu da je Rusija povećala svoj uticaj na Nemačku preko gasovoda Severni tok 2 i da bi to moglo da ograniči akcije koje bi Berlin mogao da preduzme u slučaju napada. Nemačka se, kao i većina Evropske unije, u velikoj meri oslanja na ruski prirodni gas.

Severni tok 2 predstavlja veoma zabrinjavajuću temu za Vašington. Očekuje se da će Kongres sledeće nedelje razmotriti dva povezana zakona, kao i dalje sankcije Rusiji, baš u trenutku kada će se održavati sastanci u Evropi. Predlog zakona koji su predložili republikanci bi automatski uveo sankcije gasovodu Severni tok, dok demokratska verzija predviđa preduzimanje šireg spektra kaznenih mera na jesen.