SAD kažu da prekid pregovora Kine o kontroli naoružanja podriva stratešku stabilnost

Sjedinjene Države su odluku Kine da obustavi pregovore o kontroli naoružanja sa Vašingtonom u nastajanju nazvale „nesrećnom“ i navele da Kina ne želi da učestvuje u naporima da upravlja strateškim rizicima i spreči skupu trku u naoružanju.

„Verujemo da ovaj pristup podriva stratešku stabilnost. To povećava rizik od trke u naoružanju. „Uložili smo napore da ojačamo odbranu naših saveznika i partnera u Indo-Pacifiku i nastavićemo te napore suočeni sa kineskim pretnjama njihovoj bezbednosti“, rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler novinarima na brifingu u sredu.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u sredu da je Peking odlučio da obustavi razgovore sa SAD o novoj rundi konsultacija o kontroli naoružanja i neširenju oružja.

Odluka je protest protiv Vašingtonske prodaje oružja Tajvanu, samoupravnoj demokratiji koju Peking tvrdi kao svoju teritoriju.

„Kina je odlučila da sledi primer Rusije i tvrdi da njena posvećenost kontroli naoružanja ne može da se nastavi kada postoje drugi izazovi u bilateralnim odnosima“, nastavio je Miler.

Dana 6. novembra 2023. godine, američki i kineski zvaničnici sastali su se na novoj diskusiji o smanjenju strateškog rizika u Stejt departmentu.

Delegaciju SAD predvodila je Malori Stjuart, pomoćnica sekretara Kancelarije Stejt departmenta za kontrolu naoružanja, odvraćanje i stabilnost (ADS). Kinesku delegaciju je predvodio Sun Ksiaobo, generalni direktor za kontrolu naoružanja u kineskom ministarstvu spoljnih poslova; bili su prisutni i drugi civilni zvaničnici.

SAD su Kini predložile tri mere koje imaju za cilj smanjenje strateških rizika u vezi sa lansiranjem projektila ili potencijalnim lansiranjem raketa. To uključuje uspostavljanje telefonske linije za stratešku krizu između odgovarajućih strateških komandi, sprovođenje mera za deaktiviranje svemira i uvođenje obaveštenja o lansiranju raketa, što je praksa koju je Kina primetila sa Rusijom.

Odluka Kine da odustane od nove runde pregovora o smanjenju strateškog rizika opisana je kao ne veliki gubitak za SAD, jer kineski zvaničnici tokom novembarskih pregovora nisu predložili nikakve inicijative, prema izvoru upoznatom s tim.

Izvor je takođe primetio da slični razgovori između SAD i Kine pod prethodnim administracijama nisu dali opipljive rezultate.

„Kina je spremna da održi komunikaciju sa SAD o pitanjima međunarodne kontrole naoružanja u skladu sa principima međusobnog poštovanja, miroljubive koegzistencije i saradnje na koju svi dobijaju“, rekao je u sredu portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đian.

Ali SAD moraju da poštuju ključne interese Kine i da stvore neophodne uslove za dijalog i razmenu“, rekao je on.

Neki bivši zvaničnici američke obaveštajne službe dovode u pitanje efikasnost tekućih razgovora i razmene između vlada. Oni tvrde da nedavna obustava pregovora Pekinga o smanjenju rizika kao odgovor na prodaju američkog oružja Tajvanu služi kao zgodan izgovor za Kinu da nastavi svoje unutrašnje nuklearno nagomilavanje i eksterno nuklearno širenje.

Džejms Fanel, penzionisani kapetan američke mornarice i bivši direktor obaveštajnih i informacionih operacija za Pacifičku flotu SAD, rekao je da „razgovori mogu i da će biti održani dok Komunistička partija Kine menja svoje podle akcije i destabilizujuće ponašanje“.

U izveštaju koji je odobrio Kongres prošlog oktobra, Pentagon je otkrio da Kina širi svoj nuklearni arsenal brže nego što su Sjedinjene Države ranije mislile.

Od maja 2023. Kina je imala više od 500 operativnih nuklearnih bojevih glava, a prognoze sugerišu da bi ih moglo biti više od 1.000 do 2030. godine.

Prema Stokholmskom institutu za istraživanje mira, Sjedinjene Države trenutno imaju oko 3.700 nuklearnih bojevih glava, manje od procenjenih 4.500 Rusije.

Godine 1979. SAD su prenele svoje diplomatsko priznanje sa vlade u Tajpeju na vladu u Pekingu.

Od tada, SAD su usvojile politiku da se nesuglasice između dve strane rešavaju mirnim putem i u skladu sa voljom naroda sa obe strane Tajvanskog moreuza. Sjedinjene Države priznaju zahtev Pekinga na suverenitet nad Tajvanom, ali ga nikada nisu podržale.

/www.voanews.com