Dok Rusija odlučno negira bilo kakve namere da izvrši invaziju na Ukrajinu, iako ima nagomilane trupe na granici, svet strahuje od novog sukoba na istoku Evrope i poziva na smirivanje napetosti. Ministri spoljnih poslova Evropske unije saglasili su se da je „evropska bezbednost nedeljiva“ i zatražili od Rusije da smanji zaoštravanje, agresivne akcije i pretnje Ukrajini.
Oni su predložili da se uz poštovanje međunarodnog prava pokrene konstruktivan dijalog kroz međunarodne mehanizme.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da postoji potpuna jednoglasnost sa evropskim liderima oko gomilanja ruskih trupa na granici s Ukrajinom, piše BBC. On je u ponedjeljak održao video poziv sa evropskim saveznicima dok zapadne sile teže zajedničkoj strategiji protiv ruskih akcija.
Velika Britanija je upozorila Rusiju na “brze” i “bez presedana” sankcije ako dođe do upada.
Ukoliko dođe do daljnjeg ruskog upada u Ukrajinu, čelnici su se složili da “saveznici moraju donijeti brze retributivne odgovore, uključujući paket sankcija bez presedana”.
Neke članice NATO-a, uključujući Dansku, Španiju, Francusku i Holandiju, već planiraju ili razmatraju slanje borbenih aviona i ratnih brodova u istočnu Evropu kako bi ojačali odbranu u regionu.
Takođe u ponedeljak, Boris Džonskon upozorio je da obaveštajni podaci sugerišu na to da Rusija planira munjevit napad na ukrajinski glavni grad Kijev.
“Moramo vrlo jasno staviti do znanja Kremlju, Rusiji, da bi to bio katastrofalan korak”.
Atmosfera ratne histerije prati političke promene i Nemačkoj, čija je ministarka spoljnih poslova još prošle godine oštro izjavila da će Rusija platiti visoku političku i ekonomsku cenu ako povredi ukrajinsku državnost.
Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je u nedelju Rusiju da Vašington zna sve “taktike i načine” koje Moskva može da koristi da bi podrila ukrajinsku vladu, ali je dodao da će Sjedinjene Države nastaviti sa diplomatskim razgovorima u nadi da će to ublažiti napetosti u istočnoj Evropi.
Saveznici NATO-a stavili su sve svoje snage u pripravnost i jačaju svoje prisustvo u istočnoj Evropi. Međutim, Moskva kaže je jačanje prisustva provokacija.
Navodeći niz nedavnih najava pojedinih članova o trenutnim ili nadolazećim raspoređenjima, iz NATO-a je 24. januara rečeno da Danska, Španija, Francuska i Holandija planiraju ili razmatraju slanje vojske, aviona ili brodova u istočnu Evropu.
Najava dolazi usred obavještajnih izveštaja da je Rusija smestila više od 125.000 vojnika blizu granice Ukrajine, što je izazvalo rastuću zabrinutost o mogućem napadu.
“NATO će nastaviti da poduzima sve potrebne mere za zaštitu i odbranu svih saveznika, uključujući jačanje istočnog dela Saveza”, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u saopštenju.
Američki predsjednik Džo Bajden počeo je razmatrati opcije za jačanje američke vojne imovine na Baltiku i istočnoj Evropi.
Vašington i saveznici kažu da mnogi ruski zahtevi nisu opcija, ali su pokazali spremnost da razgovaraju o kontroli naoružanja, raspoređivanju projektila i merama za izgradnju projektila.
Četiri runde diplomatije na visokom nivou između Rusije i Zapada ovog meseca nisu dovele do napretka.
Kritičari srpske vlade na meti „špijunskog softvera vojnog nivoa” 
LAVROV I BLINKEN PUTUJU U SKOPLJE, NEĆE BITI SASTANKA IZMEĐU NJIH 
Ukrajina i Zapadni Balkan su na vrhu Blinkenove agende za sastanak ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu 
Vučić koristi srpsku decu sa Kosova za svoju predizbornu kampanju 
Putin šalje kanibale da se bore u Ukrajini 
„Histerija nakon koordinisane kampanje u tabloidima“: Politikolog Ljubomir Filipović za Danas o pretnjama smrću koje dobija