Sa nuklearnim pretnjama, Putin igra nepošteno sa Zapadom

U junu 2016, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je na „sve veću salvu informativnih napada pokrenutih protiv Rusije“, što je jedan od mnogih puta kada je Kremlj optužio Zapad da se upušta u psihološke igre uma. U stvari, Zapad je taj koji je dozvolio da njime manipuliše kalibrisane operacije uticaja Kremlja. Među njima, Putinova najefikasnija taktika bila je upotreba nuklearne ucene kako bi se igrao na strahove Zapada od eskalacije rata u Ukrajini. On je više puta koristio ovu taktiku kako bi uspešno sprečio Zapad da poveća vojnu pomoć Ukrajini, obezbeđujući nove vrste naoružanja i u potpunosti podržavajući pobedu Kijeva nad Moskvom.

Ove manipulacije odražavaju staru sovjetsku tehniku refleksivne kontrole, koja se odnosi na kontinuiranu kampanju dezinformisanja protivnika koja je osmišljena da podstakne tog protivnika da deluje, po sopstvenoj volji, u interesu Kremlja. U kontekstu borbe Rusije da pokori Ukrajinu, Putin zna da ništa ne pritiska dugmad Zapada bolje od pretnji nuklearnom eskalacijom.

Putin se oslanjao na strahove Zapada od nuklearne eskalacije da bi izmanipulisao ukrajinske pristalice u Vašingtonu, Berlinu i drugim zapadnim prestonicama. Rezultat je bio samoograničavanje iz straha da će Putina gurnuti predaleko. Bajdenova administracija je, posebno, dozvolila da je Putin izigravao na ovaj način. Ograničila je vojnu pomoć, postavila stroga ograničenja u pogledu načina na koji Ukrajina može da koristi određeno oružje i odložila potrebnu dozvolu raznim saveznicima iz NATO-a da ponovo izvoze oružje proizvedeno u SAD u Ukrajinu. Ako Sjedinjene Države i njihovi saveznici zaista žele pobedu Ukrajine, vreme je da se prozre manipulacija Kremlja.

Rusija je započela svoju igru nuklearne eskalacije čim je počeo rat u februaru 2022. Kao upozorenje Zapadu da im ne stoji na putu, Rusija je stavila svoje nuklearne snage u stanje visoke pripravnosti. U septembru 2022. Putin je upozorio Zapad da ozbiljno shvati svoje nuklearne pretnje. Nekoliko nedelja kasnije, američki predsednik Džo Bajden podsetio je Amerikance da je svet suočen sa potencijalnim nuklearnim „Armagedonom” i, poput Pavlovljevog čuvenog psa, zapadni mediji nisu mogli a da ne skoče na sumorne scenarije Trećeg svetskog rata. U strahu od eskalacije, Bajdenova administracija je odbila da pošalje razno oružje u Ukrajinu, uključujući rakete većeg dometa kao što su taktički raketni sistemi vojske.

Kremlj je video da je njegova taktika uspela. Ovog juna je beloruski moćnik Aleksandar Lukašenko javno potvrdio da Rusija prenosi taktičke nuklearne bojeve glave u Belorusiju; sledeće nedelje, Bajden je upozorio da to predstavlja verodostojnu pretnju Putina da koristi nuklearno oružje u ratu. A upravo je prošle nedelje Rusija objavila da je postavila napredni nuklearni raketni sistem Sarmat na „borbeno dežurstvo“, upozoravajući neprijatelje Moskve da „dvaput razmisle“.

Putin je potpuno svestan da sećanje na Hladni rat i njegovu uvek prisutnu opasnost od nuklearnog rata ostaje u glavama ljudi – i da svaki razgovor o nuklearnom napadu automatski pokreće scenario Armagedona u kolektivnom sećanju. I tako on i njegovi sluge ne umaraju se da pritiskaju dugme za nuklearno zastrašivanje.

Dakle, ruska retorika dočarava slike Trećeg svetskog rata, preti upotrebom ruskog taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini i optužuje Kijev da planira da digne u vazduh nuklearni reaktor (kada je, u stvari, Rusija ta koja je nuklerala elektranu u Zaporožju ). Sve ovo je sračunato na zapadne naslove, izaziva strah i stvara politički pritisak na zapadne lidere koji veruju da racionalno reaguju na stvarne potencijalne ishode. Gotovo neprimetno, poruke Kremlja tako utiču na razmišljanje Zapada i teraju sve odluke da podrže ciljeve Moskve.

Dok ruske nuklearne pretnje izazivaju nelagodu mnogim zapadnim kreatorima politike, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov veruje da Rusija blefira. Verovatno je u pravu, posebno imajući u vidu veoma visok prioritet koji se daje uticaju operacija u ruskom razmišljanju. Na zvaničnom sajtu Ministarstva odbrane Rusije stoji: „Informacioni rat je sukob dve ili više država u informacionom prostoru… masovna psihološka manipulacija stanovništvom u cilju destabilizacije države i društva, kao i prinuda države da donose odluke u korist protivničke sile“.

Naravno, ne znamo šta je ono što je Putin spreman da uradi. Direktor CIA Vilijam Berns rekao je da bi “potencijalni očaj” mogao da navede Putina da naredi upotrebu taktičkog nuklearnog oružja. Putin, međutim, nema racionalan nagon da upotrebi nuklearno oružje. Prvo, u nedostatku potpune pobede, njegova glavna strategija je da se zadovolji dugotrajnim ratom, bilo iscrpljivanjem volje i sposobnosti Zapada da podrži Ukrajinu ili čekanjem da američki i drugi izbori proizvedu lidera koji je prijateljski raspoložen prema Rusiji, i nuklearni sukob bi mogao da spreči taj željeni ishod. Drugo, čini se da su Kina i Indija – dva važna partnera na koje se Rusija oslanja – već upozorile Putina na upotrebu nuklearnog oružja. I treće, svako curenje radioaktivnog zračenja u Ukrajini verovatno će preći u Rusiju s obzirom na kratke udaljenosti i preovlađujuće zapadne vetrove u regionu.

Ali nuklearno pitanje se ne odnosi na stratešku realnost – već na uspešno manipulisanje Zapadom. Kada je novinar upitao tadašnju francusku ministarku odbrane Florans Parli da li treba poslati vojsku njene zemlje da brani Ukrajinu, njen odgovor je bio: “Da li želite nuklearni rat?” Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da Nemačka Putinove nuklearne pretnje shvata “veoma ozbiljno – sve drugo bi bilo neozbiljno”. Nemački kancelar Olaf Šolc, braneći kontinuiranu nevoljnost Nemačke da snabdeva Ukrajinu boljim oružjem, upozorio je da „ne sme biti nuklearnog rata“. Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto naglasio je da Rusija može da upotrebi nuklearno oružje “ako se pređe tačka bez povratka, ako rizikuje poraz”.

U manipulaciju Kremlja igraju i druge istaknute javne ličnosti. Kandidat za predsednika SAD Robert F. Kenedi Jr. upozorio je da smo „sada na ivici nuklearnog rata“, dok je bivši američki predsednik Donald Tramp, koji je Putina nazvao „briljantnim“ i „pametnim“ za invaziju na Ukrajinu, rekao da „prvo tenkovi, pa nuklearno oružje“. Bivši voditelj Foks njuza Taker Karlson, koji je usvojio mnoštvo stavova Kremlja, takođe je dodao nuklearnu histeriju. Ako [Rusija] bude isterana u ćošak od strane Ukrajine, upitao je, „zašto [Putin] ne bi upotrebio to nuklearno oružje?“ Bivši američki predstavnik Tulsi Gabard tvrdio je da Bajden zalaže za neposredni nuklearni rat “koji bi uništio svet kakav poznajemo”. Označite svu ovu retoriku kao pobedu Kremlja.

Krajnje je vreme da Vašington prozre Putinove igre i prestane da jača strah koji Moskva namerno uliva. Prvi korak je promena sadržaja razgovora. U tom cilju, Bajden je rekao da bi Rusija, ako bi upotrebila nuklearno oružje, „postala gore u svetu nego što je ikada bila“. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan zapretio je “katastrofalnim posledicama” ako Rusija eskalira upotrebu nuklearnog oružja. Ovo je dobar početak: umesto da se poruka Kremlja pojačava scenarijima iz Armagedona, argument treba da bude šta bi se desilo ako bi ih Putin iskoristio. Jedna od posledica mogla bi biti nenuklearna odmazda, kao što je uništenje Crnomorske flote ruske mornarice.

Uglavnom, ono što nedostaje većini zapadnih vlada jeste sveobuhvatan, strateški napor da se pozabave ruskim uticajem i drugim sredstvima manipulacije. Neposredan korak bi bio da Bajden izda izvršnu naredbu kojom bi se od svakog šefa američkog odeljenja i agencije zahtevalo da se obavežu na odgovor širom zemlje na borbu protiv psihološkog i informacionog rata usmerenog na Sjedinjene Države. Ovo bi uveliko doprinelo podizanju svesti o ovim operacijama, smanjenju njihove efikasnosti i usmeravanju više resursa na problem.

Bajden bi takođe trebalo da odredi odeljenje ili agenciju za koordinaciju sopstvenih informativnih operacija Sjedinjenih Država, sa ciljem da se suprotstavi porukama protivnika i osigura da ove operacije budu koordinirane između različitih delova vlade. Savet za nacionalnu bezbednost SAD, uz podršku ključnih odeljenja i agencija, trebalo bi da promoviše i koordinira slične napore među američkim saveznicima i partnerima.

Pored toga, Bajden bi mogao da zatraži pomoć od Kongresa da proširi obim i resurse američkog Global Engagement Centra, koji trenutno ima prvenstveno odbrambenu misiju fokusiranu na otkrivanje i razumevanje strane propagande. Ovo je sve na dobro, ali nažalost neadekvatno za pobedu u informacionom ratu sa visokim ulozima. Sa malo apetita u Vašingtonu da obnovi američku obaveštajnu agenciju, koja je pomogla da se suprotstavi sovjetskoj propagandi tokom Hladnog rata, proširenje misije Globalnog centra za angažovanje da uključi ofanzivne operacije u informacionom prostoru pomoglo bi u izgradnji otpornosti na operacije stranog uticaja i jačanju nacionalne bezbednosti SAD.

Zapad ne sme postati plen psiholoških igara Rusije. Vreme je da Bajdenova administracija prestane da se ponaša onako kako Putin planira da deluje. Od kraja Hladnog rata, upotreba informacionih operacija od strane Vašingtona se pogoršala zbog njegove fiksacije na čvrstu moć. U međuvremenu, Rusija je postigla značajne uspehe kroz psihološki rat. Vreme je da kreatori politike shvate kako Rusija manipuliše zapadnim procesima donošenja odluka – i reaguju snažno./FP/