Ruski predsednik proglasio pobedu u Mariupolju, SAD to nazivaju “dezinformacijama”

Ruski predsednik Vladimir Putin u četvrtak je proglasio pobedu u najvećoj bici u Ukrajini u četvrtak, proglasivši lučki grad Mariupolj „oslobođenim“ posle skoro dva meseca opsade.

Međutim, stotine boraca i civila su i dalje bile izolovane unutar velike čeličane. Putin je naredio svojim trupama da blokiraju kompleks „kako muve ne bi mogle da prođu“.

Američki Stejt department je u saopštenju naveo da ukrajinske snage i dalje kontrolišu Mariupolj, a Putinovu tvrdnju da je oslobodio grad nazvao je „daljom dezinformacijom od njihovog uobičajenog scenarija“.

Ukrajina je saopštila da je ruski predsednik želeo da izbegne konačni sukob sa svojim snagama u gradu jer su joj nedostajale trupe da ih poraze.

Predsednik Putin je u četvrtak naredio svojim snagama da ne napadaju čeličanu u Mariupolju.

Predsednik Putin je rekao svom ministru odbrane Sergeju Šojguu u televizijskom obraćanju da bi nastavak planova za napad na zemlju nepotrebno ugrozio ruske trupe.

Ministar Šojgu je rekao predsedniku Putinu da se u fabrici Azovstal nalazi 2.000 ukrajinskih vojnika, ali da je ostatak Mariupolja, važnog lučkog grada, „oslobođen“.
Sudbina civila u opkoljenom gradu izazvala je zabrinutost u međunarodnoj zajednici, a potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk izjavila je u četvrtak da su četiri autobusa uspela da evakuišu civile kroz humanitarni koridor u sredu.

Veruje se da je više od 100.000 Ukrajinaca zarobljeno u Mariupolju, gde je živelo 400.000 ljudi pre nego što je Rusija počela agresiju 24. februara.

„Uslovi su tamo zaista užasni“, rekao je američki državni sekretar Antoni Blinken na konferenciji za novinare u Panami u sredu. On je podvukao da su napori da se uspostave humanitarni koridori koji bi omogućili evakuaciju stanovnika Mariupolja „veoma brzo osujećeni”.

Rat u Mariupolju deo je šire ruske ofanzive u strateški važnom regionu Donbasa, gde je Moskva pojačala svoje vojno prisustvo.

„Trenutni cilj Moskve je da proširi svoju kontrolu na istok i jug. „U idealnom slučaju, oni bi želeli da napadnu Harkov i Odesu“, rekao je za Glas Amerike Džon E. Herbst, viši direktor Centra za Evroaziju pri Atlantskom savetu i bivši američki ambasador u Ukrajini. „Ali ovo su visoki ciljevi. „Mogu da budu primorani da uživaju u Mariupolju.

Moskva je 25. marta, nakon gubitaka na severu Ukrajine, najavila veliku promenu strategije i povukla snage sa severa, uključujući predgrađe prestonice Kijeva, kako bi konsolidovala vojne dobitke u Donbasu i izgradila kopneni most ka Krimu.

Analitičari kažu da će ruske diplomate, ukoliko ruske snage uspostave punu kontrolu nad Donbasom, imati jaču ruku u mirovnim pregovorima i biće u boljoj poziciji da traže autonomiju za region.

„Ali čak i ako on (predsednik Putin) postigne veliki uspeh na istoku i jugu i prihvati rešenje koje mu daje kontrolu nad okupiranim teritorijama, to ne znači da će biti zadovoljan“, rekao je Herbst.

Analitičari američkog Ministarstva odbrane kažu da bi bitka za region Donbasa, gde su borbe nastavljene od aneksije Krima od Moskve 2014. godine, mogla da traje mesecima.

Američki predsednik Džo Bajden govoriće u četvrtak o agresiji Rusije u Ukrajini, uključujući američku pomoć Kijevu, dok njegova administracija priprema još jednu rundu pomoći za koju se očekuje da će dostići oko 800 miliona dolara./Glas Amerike

Neke informacije iz ovog članka dobijene su od Rojtersa.