Ruski diplomata koji je poginuo u ambasadi u Berlinu sin visokog obaveštajnog zvaničnika

Nemački časopis Der Spiegel objavio je da je ruski diplomata pronađen mrtav prošlog meseca nakon pada sa jednog od najviših spratova ruske ambasade u Berlinu. Mrtvo telo diplomate pronašla je 19. oktobra 2021. oko 7.20 časova policija koja je čuvala kompleks ambasade.

Nije jasno da li je pad bio uzrok smrti ili je osoba umrla pre pada. Hitne službe koje su stigle na lice mesta nisu uspele da vrate u život diplomatu. Zbog diplomatskog statusa osobe, policijska istraga ili obdukcija nisu bili mogući, a ruska ambasada je vratila telo.

Ruska ambasada je za Der Spiegel prokomentarisala da je slučaj tragičan incident i odbila je da dalje komentariše iz etičkih razloga.

Zvaničnici upoznati sa slučajem rekli su za Der Spiegel da sumnjaju da je diplomata, koji je služio kao drugi sekretar u ambasadi, u stvari bio tajni oficir FSB-a i da je imao veze sa visokim generalom FSB-a.

Belingcat je potvrdio, koristeći podatke otvorenog izvora, da je diplomata sin zamenika direktora Druge službe FSB i načelnika Uprave za zaštitu ustavnog poretka FSB, generala Alekseja Žaloa. Zapisi o registraciji automobila i adrese iz procurelih baza podataka Kronos, koje su besplatno dostupne na mreži, pokazuju da je diplomata – koji takođe nosi ime generala Žalo kao patronim – bio registrovan na istoj adresi kao i general u Moskvi, kao i ranije u Rostov, odakle dolazi porodica. Aktuelni podaci koje čuva Gugl pokazuju da je drugi sekretar ruske ambasade uklonjen sa diplomatskog spiska nemačkog Ministarstva spoljnih poslova u periodu između 1. i 4. novembra 2021. godine.

Kao što su Belingcat i njegovi partneri ranije izvestili, druga služba FSB je povezana sa ubistvom gruzijskog tražioca azila i bivšeg komandanta čečenskih pobunjenika Zelimkana Kangošvilija u Kleiner Tiergartenu u Berlinu 23. avgusta 2019. Podatke meta telefona koje jeuzeo i analizirao Belingcat su pokazale da je optuženi, ubica Vadim Krasikov, kome se trenutno sudi u Berlinu po optužbi za ubistvo po nalogu države, posetio prostorije centra za borbu protiv terorizma FSB – deo Drugog FSB – kao i obezbeđeni kompleks za obuku streljaštva van Moskve kojom upravlja Centar za specijalne operacije, takođe u okviru Druge službe. Pre svog puta u Berlin, osumnjičeni ubica je takođe opširno komunicirao sa Eduardom Benderskim, bivšim članom odeljenja FSB Vimpel Spetsnaz, koji je često putovao u zajedničkim avionskim rezervacijama sa direktorom Druge službe FSB, generalom Aleksejem Sedovim.

Otac pokojnog diplomate, koji je zamenik Sedova, takođe direktno nadgleda Upravu za zaštitu ustavnog poretka. Kako je ranije izvestio Belingcat, službenici ovog direktorata bili su u sastavu FSB-a, koji se bavio Aleksejem Navaljnim pre njegovog trovanja u avgustu 2020. godine, a takođe bi mogli biti povezani sa sumnjom na trovanje drugih ličnosti opozicije, uključujući Vladimira Kara-Murzu.

Pokojni ruski diplomata je prethodno bio treći sekretar Stalnog predstavništva Rusije pri Ujedinjenim nacijama u Beču i tamo je bio stacioniran najmanje od 2013. godine. Prebačen je u Berlin 19. juna 2019., dva meseca pre ubistva Hangošvilija. Nema dokaza da je on učestvovao u planiranju ili pružanju logističke podrške za atentat.

Nemački tužioci su tvrdili da optuženi ubica nije mogao da deluje bez podrške ne terenu, pošto je stigao u Berlin samo nekoliko sati pre ubistva, jer ne bi imao vremena da uredi detaljnu rutu bekstva, elektronski i električni skuter bekstva, koji su svi bili presudni za plan atentata.