Ruske plaćene ubice i saboteri ciljaju na bugarsku industriju oružja, kaže tajkun

Proizvođač oružja Emilijan Gebrev preživeo je dva pokušaja trovanja i njegove fabrike municije su zapaljene.

Bugarski tajkun za oružje koji je preživeo dva ruska pokušaja atentata podiže uzbunu zbog kampanje sabotaže koju Moskva vodi godinama kako bi prekinula isporuku ključnog oružja Ukrajini.

Emilian Gebrev, čija kompanija Emco proizvodi veći deo bugarske proizvodnje metaka sovjetskog standarda i tenkova koji se isporučuju u Kijev, rekao je za Fajnenšel tajms da su ruski saboteri aktivno gađali njegove fabrike i skladišta – čak i nakon potpune invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu prošle godine.

„Ruske pretnje [znače] da bi trebalo preduzeti niz novih mera na nacionalnom nivou i na nivou saveza“, napisao je on u svojim odgovorima na pitanja poslata mejlom. On je mislio na NATO, čiji je Bugarska članica od 2004. godine.

Proizvođač oružja je rekao da su agenti ruske vojne obaveštajne službe (GRU) koji su dva puta pokušali da ga ubiju 2015. „očigledno delovali po instrukcijama sa veoma visokog nivoa u Moskvi“, ali da je ostalo nejasno zašto je Rusija „koristila subverzivne metode na lokacijama vezanim za odbranu i „[protiv] života pojedinaca na tlu NATO i EU“.

Nijedan ruski agent nije uhvaćen niti procesuiran u vezi sa trovanjem i eksplozijama na lokacijama njegove kompanije, što je Gebrev pripisao kontinuiranom uticaju Moskve na bugarsku vladu.

Rusko mešanje, koje se proteže i na političke partije i medije, ugrožava rastuće ambicije Bugarske da poveća proizvodnju oružja i municije iz sovjetskog doba koje koriste Ukrajina i kupci širom Trećeg sveta, kažu analitičari i vladini zvaničnici.

Balkanska država od 7miliona – jedan od najbližih saveznika Moskve tokom Hladnog rata – ostaje preferirano područje operacija za ruske agente, prema Gebrevu i drugim insajderima iz industrije. Oni kažu da je infiltracija posebno akutna u službama za sprovođenje zakona i bezbednosti u zemlji.

Od Hladnog rata, Bugarska je bila previše izložena i opuštena, pružajući povoljan ambijent za agente GRU-a da slobodno rade“, rekao je Gebrev.

Gebrev je otrovan 2015. organofosfatnim nervnim agensom sličnim nervnom agensu Novičok – supstancom koja je korišćena u pokušaju atentata na bivšeg ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja na britanskom tlu tri godine kasnije.

U Gebrevovom slučaju, nervni agens je posut na kvaku njegovog automobila na parkingu u Sofiji. Nekoliko nedelja je pao u komu, ali se oporavio. Nekoliko meseci kasnije pokazao je slične simptome trovanja u svojoj letnjoj kući i odveden je u bolnicu i lečen.

Bugarski tužioci su istražili trojicu agenata GRU osumnjičenih za rukovanje nervnim agensom i optužili ih za „ubistvo u pokušaju“. Međutim, 2020. godine slučaj je zatvoren na osnovu toga što je istraga zastala i nedostatak međunarodne pravne pomoći.

Stručnjaci su istakli da je Emco jedna od retkih kompanija van Rusije koja proizvodi tenkove 125 mm sovjetskog standarda, koje ukrajinske oružane snage i dalje koriste za svoju staru tenkovsku flotu. Ove posebne sposobnosti mogle bi da budu jedan od razloga zašto je bugarski proizvođač na meti pokušaja sabotaže.

„Rusi su veoma zainteresovani za naše objekte i ljude koji njima upravljaju“, rekao je bugarski zvaničnik koji je zatražio anonimnost. „Postavlja se pitanje kako bugarske vlasti mogu da zaštite industriju i ljude koji su vlasnici industrije. Promašene istrage, uništeni dokazi – to je problem. Ko istražuje tužioce?“

Emco se prvi put našao pod lupom 2011. godine kada je jedno od njegovih skladišta u centralnoj Bugarskoj pogodila eksplozija. Gebrev je rekao da je ovo prvi čin sabotaže njegovih fabrika – tvrdnja koja nije potvrđena zvaničnom istragom. Tokom godina su se dogodile i druge eksplozije, uključujući eksploziju 2022. i veliki požar ove godine u fabrici Emco u Karnobatu u istočnoj Bugarskoj.

Slični incidenti su se desili i kod drugih proizvođača oružja, a da vlasti nisu istražile okolnosti, rekao je on.

„U više od deset slučajeva koji su uključivali ruske terorističke akte i špijunske mreže u Bugarskoj, nije bilo rezultata“, rekao je Gebrev. „Sve istrage su ili zatvorene ili zaustavljene i nijedna nije privedena pravdi.

Korupcija među bugarskim tužiocima i nedostatak istraga o njihovom kriminalnom ponašanju istaknuti su u izveštajima Evropske komisije. Nekažnjivost tužioca i kontinuirani uticaj Rusije takođe su među razlozima koje nekoliko prestonica EU navodi da blokiraju ulazak Bugarske u šengenski prostor bez granica.

Pod nedavno izabranom prozapadnom vladom u Sofiji, koja je obećala da će obuzdati ruski uticaj, generalni tužilac je otpušten u junu, a reforma pravosuđa je otežala odustajanje od slučajeva korupcije i organizovanog kriminala. Gebrev je rekao da je ovo početak, ali ima još mnogo posla.

„Tužilaštvo i bivše rukovodstvo Službe nacionalne bezbednosti (DANS) bili su umešani u sistematsko i masovno prikrivanje akata sabotaže ruskih agenata, uključujući eksplozije u našim logorima i pokušaj trovanja Novičok“, rekao je on. .

DANS je nedavno preduzeo „niz mera“ da ograniči ruski uticaj i otkrio „neviđeni broj slučajeva ruske zlonamerne špijunske aktivnosti“.

Veselin Ivanov, portparol bugarskog tužilaštva, rekao je da navodi o ruskoj infiltraciji “kategorički nisu tačni” i da je novo rukovodstvo posvećeno reformi svoje institucije. Rekao je da su tužioci dokumentovali “kriminalne aktivnosti” agenata GRU-a i smatrali ih krivično odgovornim. Međutim, pošto Rusija ne izručuje svoje državljane, „nema načina da se oni privedu pravdi“.

Što se tiče eksplozija, Ivanov je rekao da je njegova kancelarija registrovala četiri incidenta u kojima su uništeni proizvodi namenjeni izvozu u Gruziju i Ukrajinu. Sofija je „optužila šest osoba za koje se zna da su oficiri GRU“, rekao je on.

Nova vlada se oslanja na industriju oružja u zemlji kako bi podstakla ekonomski rast u najsiromašnijoj članici EU. Bugarski izvoz porastao je za više od milijardu evra u 2022. u odnosu na prethodnu godinu – a „veliki deo toga je zbog proizvodnje municije“, rekao je ministar odbrane Todor Tagarev za FT.

Bugarski zvaničnici procenjuju da je do 40 odsto metaka i granata koje Ukrajina koristi u ratu protiv Rusije proizvedeno u Bugarskoj.

Pored direktnih isporuka u Kijev, „veliki deo ide u zemlje koje su poslale svoje zalihe u Ukrajinu, a mi dopunjavamo zalihe za saveznike“, rekao je Tagarev. „Direktno i indirektno, više od polovine naše proizvodnje ide u Ukrajinu“, dodao je on.

Prema vladinim zvaničnicima, oko 5 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje dolazi od trgovine oružjem. Većinom posla vode privatne kompanije kao što su Emco i Arsenal, koje sada pokušavaju da prošire proizvodnju na opremu standarda NATO-a.

„Zapadna alijansa je zainteresovana da proizvodi jeftinije i brže, ne samo za Ukrajinu. … Bugarski proizvođači pokušavaju da pređu na zapadne standarde“, rekao je Tihomir Bezlov, vojni analitičar Centra za proučavanje demokratije u Sofiji. Ali zbog problema sa licenciranjem i nelagodnosti zapadnih kompanija u vezi sa prepuštanjem proizvodnje bivšem ruskom savezniku, to će biti „spor proces“, rekao je on.

Bivši ministar odbrane Velizar Šalamanov rekao je da ruska infiltracija nastavlja da ometa ambicije Bugarske.

„Postoji rizik da Bugarska dobije zapadno znanje“, rekao je on. „Moramo da reformišemo obaveštajne službe. [Saveznici NATO] nam neće verovati ako ne možemo da zaštitimo znanje. /FT/