Ruske dezinformacije rastu u Nemačkoj

Rusija zasipa Nemačku sa više dezinformacija nego ikada ranije, upozoravaju zvaničnici. Analitičari kažu da ova taktika pomaže da prokremljovski narativi sve više prodiru u politiku zemlje.

Nemačka je i dalje ključna meta ruskih napora u vezi sa dezinformisanjem, a kampanje koje podržava Kremlj nastavljaju da rastu po obimu i intenzitetu.

To je upozorenje visokih bezbednosnih zvaničnika i poslanika koje su izdali ove nedelje tokom javnog sastanka komiteta Bundestaga odgovornog za nadgledanje obaveštajnih službi zemlje.

„Odavno smo prepoznali pretnju Nemačkoj od stranog uticaja i hibridnog ratovanja, posebno iz Rusije“, rekao je Konstantin fon Noc, poslanik Zelene stranke i predsednik komiteta.

„Međutim, sada doživljavamo novi intenzitet i ovaj razvoj je veoma zabrinjavajući za sve nas.

Nemačku Kremlj doživljava kao „neprijatelja“.

Šefovi nemačkih obaveštajnih službi ponovili su fon Nocovo mišljenje.

Kako je Nemačka postala jedan od najjačih pristalica Ukrajine od ruske invazije 2022. godine, Kremlj sve više doživljava Nemačku i tretira je kao „neprijatelja“, rekao je Bruno Kal, predsednik Federalne obaveštajne službe (BND).

Kal je objasnio da ruski predsednik Vladimir Putin već dugo vodi „hibridni rat“ protiv zapadnih zemalja da bi „stvorio novi svetski poredak“. Da bi postigao ovaj cilj, Putin koristi ruske tajne službe „kao vrh u borbi protiv Zapada, sa državnim mandatom, svim sredstvima, bez zakonskih ograničenja i, pre svega, bez ikakve savesti“.

To je dovelo do „dramatičnog povećanja broja i kvaliteta sajber napada od strane ruskih državnih aktera i njihovih zastupnika“, nastavio je Kal.

Sajber napadi su samo jedan od metoda koje Rusija koristi da potvrdi svoj uticaj.

Tomas Haldenvang, predsednik nemačke Federalne obaveštajne službe, upozorio je na „operacije uticaja“ za širenje proruskih dezinformacija: koordinisane napore da se utiče na javno mnjenje koje kombinuju sajber aktivnosti sa širenjem dezinformacija.

On je naveo primer jedne takve kampanje pod nazivom „Doppelganger“ koja je nedavno otkrivena, imitirajući klonirane veb stranice, lažne članke i obmanjujuće postove na društvenim mrežama za širenje proruskih narativa.

Sve veći uticaj proruskih glasova

Prema istraživačima, većina prokremljskih kampanja dezinformacija usmerenih na nemačku publiku ima jedan od tri cilja: slabljenje podrške Ukrajini, nanošenje štete imidžu NATO-a ili pojačavanje proruskih glasova u Nemačkoj.

„Vidimo da ova strategija postepeno ostvaruje svoje ciljeve i da se javna debata u Nemačkoj sve više pomera u pravcu koji služi interesima Kremlja“, rekao je Feliks Karte, politički analitičar i viši saradnik nemačke Stiftung Merkator.

„Dve stranke koje zastupaju prokremljovske pozicije, AfD i Alijansa Sahra Vagenkneht, sada takođe dobijaju veliku pažnju u tradicionalnim medijima“, rekao je on za DV. I desničarski ekstremistički AfD (Alternativa za Nemačku) i levičarski nacionalistički savez Sahra Vagenkneht (BSV) postigli su rekordne rezultate na poslednjim državnim izborima.

Kako se boriti protiv ruskog uticaja

Nemačka do sada nije uspela da „razvije sveobuhvatnu vladinu strategiju koja prepoznaje, analizira i efikasno se bori protiv kampanja koje je pokrenula Rusija“, rekao je Karte.

On je naglasio da takva strategija za borbu protiv ruskog uticaja mora da se odnosi na nekoliko nivoa.

„To uključuje bolju regulaciju onlajn platformi, jačanje nezavisnih medija – posebno lokalnog novinarstva – i bolju analizu finansijske podrške istaknutih ličnosti Kremlja u Nemačkoj od strane bezbednosnih i obaveštajnih službi“, rekao je on./DW/