Ruska vojska se već priprema za svoj sledeći rat

Predviđajući sukob sa NATO-om u narednoj deceniji, Moskva restrukturira svoju vojsku, upozoravaju estonski zvaničnici.

Dve godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Kremlj restrukturira i širi vojsku zemlje u očekivanju sukoba sa NATO-om u narednoj deceniji, rekli su šefovi spoljnih i vojnih obaveštajnih službi Estonije u intervjuu u sredu.

Suprotno očekivanjima ruskog predsednika Vladimira Putina da će za nekoliko dana zauzeti ukrajinsku prestonicu Kijev, prvi meseci invazije otkrili su duboke nedostatke u ruskom vojnom planiranju, pošto loše opremljene trupe nisu uspele da se izbore sa žestokim otporom ukrajinskih snaga. I stručnjaci i američki i strani zvaničnici brzo su proglasili rusku vojsku tigrom od papira.

„Kremlj je često tvrdio da ima drugu najjaču vojsku na svetu“, rekao je američki državni sekretar Antoni Blinken u govoru prošlog juna. „Danas mnogi vide rusku vojsku kao drugu po snazi u Ukrajini.

Ali kako rat ulazi u treću godinu, Putin se čini sve sigurnijim. Njegov glavni politički rival, Aleksej Navaljni, je mrtav, vitalna američka vojna pomoć Ukrajini je zaustavljena u Kongresu, a Rusija je svoju ekonomiju postavila na ratnu osnovu jačajući proizvodnju odbrane i ekonomski rast uprkos međunarodnim sankcijama.

Za Rusiju ponovo sve ide manje-više po planu“, rekao je Kaupo Rosin, generalni direktor estonske spoljne obaveštajne službe (EFIS), na sastanku sa malom grupom novinara u Vašingtonu.

Rusko vojno rukovodstvo je izvuklo pouke iz grešaka u ranim fazama rata i prilagođava se neobičnom brzinom. „Izgleda da Rusi u suštini postaju organizacija koja uči u vojsci“, rekao je Rosin i dodao da oni sada rešavaju probleme koji se javljaju na bojnom polju u roku od nekoliko meseci.

Ukrajinske oružane snage impresionirale su zapadne vojske svojom sposobnošću da inoviraju na bojnom polju i prilagode se novim tehnologijama, dajući im prednost u odnosu na većeg i bolje opremljenog protivnika. Ruska centralizovana kontrolna struktura se sporo uči, ali kada to učini, „sposobna je da je sistematizuje u vojsci i kroz svoju veliku odbrambenu industriju“, napisao je penzionisani general-major australijske vojske Mik Rajan za Foreign Affairs u februaru.

„Naše shvatanje je da su Rusi svoje probleme uvek rešavali masovno. I to je dokazano kroz istoriju“, rekao je Rosin, dodajući da će reforme ruskih oružanih snaga verovatno rezultirati niskotehnološkom vojskom sovjetskog stila sa „mnogo vatrene moći i artiljerije.

Krajem 2022. godine ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je planove za reviziju strukture oružanih snaga zemlje i povećanje njenog osoblja za 30 odsto na 1,5 miliona ljudi do 2026. godine. Glavni prioritet Kremlja za izgradnju snaga je zapadni strateški pravac i Ukrajina“, navodi EFIS u svom godišnjem izveštaju objavljenom u februaru.

S obzirom na pristupanje Finske NATO-u, koje je udvostručilo zajedničku granicu vojnog saveza sa Rusijom, Moskva bi mogla da udvostruči skoro 19.000 vojnika koje je rasporedila na svojim zapadnim granicama pre invazije na Ukrajinu, dodaje se u izveštaju. Od objavljivanja ovog izveštaja, Švedska je takođe zvanično ušla u NATO.

Ruske reforme praćene su značajnim povećanjem vojnih rashoda, pri čemu bi troškovi za odbranu trebali činiti trećinu ukupne državne potrošnje ove godine, dok je od proizvođača oružja zatraženo da rade 24 sata dnevno.

S obzirom da je američka vojna pomoć obustavljena partijskim prepirkama na Kapitol Hilu, lideri Kongresa su upozorili da su ukrajinske trupe prinuđene da smanje upotrebu artiljerijskih granata dok se suočavaju sa kažnjavajućim baražima ruskih snaga.

Moskva je iskoristila svoje zalihe artiljerijskih granata, povećala proizvodnju i čak se okrenula Severnoj Koreji i Iranu da ih uvoze, dajući Rusiji prednost od 7-1 u vatrenoj moći nad Ukrajinom, kaže Ants Kiviselg, šef estonske vojne obaveštajne službe. CNN je u ponedeljak izvestio da je Rusija na putu da proizvede tri puta više artiljerijske municije od Evrope i Sjedinjenih Država.

Estonija, koju je tokom Hladnog rata okupirao Sovjetski Savez, dugo se smatrala superiornom kada su u pitanju obaveštajne procene ruskih sposobnosti i namera. Nakon završetka Hladnog rata, baltička zemlja je poslužila kao rani poligon za ruske dezinformacije i taktike sajber ratovanja koje su kasnije korišćene protiv Sjedinjenih Država.

Oštra upozorenja šefova estonskih obaveštajnih službi odražavaju slične izjave drugih visokih evropskih političara i zvaničnika odbrane.

U januaru je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio da bi Rusija mogla da pokuša da napadne državu članicu NATO-a u roku od „pet do osam godina“, dok je njegov danski kolega Troels Lund Poulsen rekao da je brzina kojom se Rusija ponovo naoružavala dovela do toga da su zvaničnici NATO-a zabrinuti bili primorani da revidiraju svoje procene. “Ne može se isključiti da će Rusija u roku od tri do pet godina staviti na test Član 5 i solidarnost NATO-a. To nije bila procena NATO-a 2023. Ovo je novi uvid koji sada dolazi do izražaja”, rekao je on početkom februara .

U januaru je načelnik britanske vojske general Patrik Sanders upozorio da britanska javnost treba da bude spremna za mogući sukob sa Rusijom.

Rat između Rusije i NATO-a nije neizbežan, rekao je Rosin, koji je primetio da se još mnogo može učiniti da se Moskva odvrati. „Mnogi budući scenariji zavise od naših aktivnosti na Zapadu“, rekao je on.

„Konkretan zadatak koji je pred nama“, dodao je on, „je da Ukrajinu učinimo uspešnom u ovom ratu, jer budućnost Evrope u velikoj meri zavisi od ishoda ovog rata“./Glas Amerike/