Ruska propaganda uoči izbora i uticaj na Srbe na Kosovu

Slobodan i transparentan izborni proces, bez spoljnog mešanja ili manipulacija.

To je očekivanje Evropske unije od lokalnih izbora na Kosovu u nedelju, 12. oktobra.

Ove nedelje, predsednica Kosova, Vjosa Osmani, i vršilac dužnosti premijera, Albin Kurti, tvrde da se Srbija meša u izbore, nudeći poslove ili finansijsku pomoć srpskoj zajednici.

EU nije odgovorila na zahtev Radija Slobodna Evropa za komentar u vezi sa ovim tvrdnjama.

Odgovor nije dobijen ni na pitanje da li je EU upoznata sa bilo kakvim spoljnim uticajem na glasače uoči lokalnih izbora.

Međutim, portparol EU rekao je kosovskom javnom servisu (RTK) da “svi građani treba da budu u mogućnosti da ostvare svoje pravo glasa slobodno, bez spoljnog mešanja ili manipulacija”.

Podsetio je da je posmatračka misija EU za parlamentarne izbore u februaru utvrdila da je postojalo spoljno mešanje.

Ova posmatračka misija otkrila je u svom izveštaju da su ruski državni mediji, RT Balkan i Sputnjik Srbija – koji imaju podršku Kremlja – objavili desetine sadržaja o izborima na Kosovu tokom predizborne kampanje, sa “manipulativnim informacijama” za srpsku zajednicu.

Jeta Loshaj, istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije, kaže za Radio Slobodna Evropa da ovi ruski mediji deluju kao “kreatori agende u osetljivim političkim trenucima, kao što su izbori, predstavljajući događaje kroz prizmu viktimizacije srpske zajednice na Kosovu i neprijateljstva Zapada prema Srbiji i Rusiji”.

“Jasan primer se pojavio tokom kampanje za parlamentarne izbore u februaru 2025. godine [Napomena: datum je verovatno greška u originalnom tekstu], kada su RT Balkan i Sputnjik objavili članke u kojima se tvrdilo da je bilo manipulacija glasovima protiv kosovskih Srba – tvrdnje koje su kasnije prenosili pro-vladini srpski mediji i Telegram kanali aktivni na severu Kosova”, kaže Loshaj, koja se bavi istraživanjem ruskog uticaja u zemljama Zapadnog Balkana.

U tom kontekstu, ona primećuje da “ruski uticaj u oblikovanju javnog diskursa i percepcija – posebno među kosovskim Srbima – ostaje značajan”.

Kakav narativ šire ruski mediji tokom kampanje?

Prema analizi Radija Slobodna Evropa, tokom predizborne kampanje za lokalne izbore na Kosovu, RT Balkan i Sputnjik Srbija širili su gotovo isti narativ kao i tokom kampanje za parlamentarne izbore održane 9. februara: Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja uživa podršku Beograda, predstavljena je kao “zaštitnik interesa” srpske zajednice.

Kosovskе vlasti, s druge strane, predstavljene su kao one koje vrše samo pritisak ili “teror” nad srpskom zajednicom kako bi je primorale da se iseli.

Druge srpske političke stranke gotovo da ne dobijaju prostor, ili su opisane kao “izdajnici” koji sarađuju sa kosovskim vlastima.

Na primer, vest na RT Balkanu 8. oktobra navela je da su srpski simboli u Severnoj Mitrovici bili “meta vandala”. Ali, vest se zasnivala samo na rečima Milana Radojevića, kandidata Srpske liste, i nije bilo nikakve provere od strane policije ili bilo kog drugog izvora.

Isti medij objavio je vest 2. oktobra, pod naslovom “Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji: Rusija, sa mesta predsedavajuće, brani Srbiju”, u kojoj se navodi da Srbija treba da iskoristi predsedavanje Rusije, jer Moskva snažno podržava Beograd po pitanju teritorijalnog integriteta, za razliku od zapadnih zemalja.

A, u članku pod naslovom “Ovoga puta niko ne sme da zakasni na Kosovo i Metohiju: Nemačka ofanziva na srpske škole”, objavljenom 21. septembra, govorilo se o najavi integracije srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija u sistem Kosova.

U tom članku, bivši nemački ambasador na Kosovu, Jorn Rhode, predstavljen je kao “zaštitnik Albanaca”.

U jednom delu, autor članka je napisao da se zaboravlja “činjenica da je Kosovo i Metohija deo Srbije, nema granica, nema dve države, već samo jedna – pod nazivom Srbija i koja uključuje Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju”.

“Njima posebno smeta činjenica da srpski učenici uče da je Adem Jašari bio terorista, ubijen tokom antiterorističke operacije srpskih snaga, i da se takozvana Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) opisuje svojim pravim imenom – kao teroristička, ubilačka i pljačkaška organizacija”, navedeno je u tekstu.

Sputnjik Srbija je poslao slične poruke. U članku od 8. oktobra, preneo je izjavu Srpske liste da su predstojeći izbori najvažniji od 1999. godine, jer će se “braniti sve srpsko”.

Ovaj medij redovno prati predizborne skupove Srpske liste, gde se prenose poruke o potrebi jedinstva, dok se drugi politički subjekti uopšte ne pominju.

Kao alternativa Srpskoj listi na lokalnim izborima u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu biće: Partija za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića, Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića, Srpski nacionalni pokret Milije Biševca, Kosovski savez Gorana Marinkovića, kao i nekoliko građanskih inicijativa.

U članku “Poziv na uzbunu: Ovo je više od zastrašivanja Srba – Priština žuri zbog novih signala iz Amerike”, Sputnjik Srbija je 19. septembra napisao da su građani Severne Mitrovice obavestili Srpsku listu o “naoružanim licima”, dok su sagovornici rekli da je cilj bio da se srpski narod “bar uplaši”.

“Srpska lista redovno upozorava da su provokacije usmerene na stvaranje atmosfere nesigurnosti, kako bi se Srbi obeshrabrili da ostanu u svojim domovima. To otvara put za postepeno iseljavanje i slabljenje srpske zajednice, što je glavni cilj onih koji žele da Kosovo bude očišćeno od srpskog prisustva”, navedeno je, između ostalog, u tom tekstu.

Inače, “naoružani ljudi” bili su pripadnici policije ili bezbednosnih snaga vršioca dužnosti premijera Kosova, Albina Kurtija, koji je posetio Severnu Mitrovicu kako bi se sastao sa kandidatima svoje stranke, Pokreta Samoopredeljenje, na predstojećim lokalnim izborima.

Koliki je domet ovih medija?

Loshaj kaže da ruski državni mediji, kao što su RT Balkan i Sputnjik Srbija, ne daju prednost pružanju informacija, već “ponavljanju narativa Kremlja”.

“Njihov direktni domet je ograničen, ali njihov indirektni uticaj ostaje značajan, jer oni guraju narative u širu sferu informisanja na srpskom jeziku, koje zatim prenose regionalni tabloidi, portali i društvene mreže”, kaže Loshaj za Radio Slobodna Evropa.

Reporteri bez granica, u prošlogodišnjem izveštaju pod naslovom “Od Rusije do Srbije: Kako RT širi propagandu Kremlja na Balkanu, uprkos sankcijama EU?”, naveli su da se sadržaj RT Balkana citira u medijima u Srbiji, uključujući i javni servis – Radio-televiziju Srbije.

“RT se citira kao pouzdan izvor vesti koje se odnose na Rusiju, i kao rezultat toga, RT Balkan funkcioniše kao državna novinska agencija, slično ruskom TASS-u”, navedeno je u izveštaju.

Kosovo je uvelo sankcije RT-u i Sputnjiku, u skladu sa politikom Evropske unije i sankcijama uvedenim Rusiji, zbog invazije na Ukrajinu.

Stoga, televizijski kanali ovih medija nisu dostupni kod kablovskih operatera.

Međutim, njihove onlajn platforme su povremeno dostupne, zbog – kako su ranije Radio Slobodna Evropa rekli iz Regulatorne agencije za elektronske i poštanske komunikacije Kosova – “dinamične prirode interneta”.

Loshaj veruje da će se ruski uticaj kroz kampanju dezinformisanja nastaviti povećavati, iako, kako kaže, direktni uticaj na publiku verovatno ostaje ograničen, zbog regulatornih mera na Kosovu i fokusa javnosti na socio-ekonomske teme.

“Dezinformacije utiču na međuetničke odnose”

Loshaj dodaje da dezinformativni narativi mogu uticati na međuetničke odnose ili ponašanje birača na Kosovu, pojačavajući postojeće osećaje nezadovoljstva i nepoverenja među zajednicama.

Ona naglašava da je studija Kosovskog centra za bezbednosne studije, pod naslovom “Kako dezinformacije podstiču etno-političku radikalizaciju na Kosovu”, objavljena sredinom septembra, ukazala na to da dezinformacije na Kosovu funkcionišu kroz “ogledalni narativ”, koji informiše dve različite zajednice na potpuno suprotan način – prilagođen njihovim uverenjima i percepcijama.

“Cilj je jačanje podela i nepoverenja između grupa. Kosovskoj srpskoj publici se govori da ih institucije Kosova diskriminišu, dok se kosovskoj albanskoj publici govori da su Srbi na Kosovu prepreka ili povezani sa stranim silama”, objašnjava Loshaj.

Istraživanje ovog centra takođe je pokazalo da narativi poput onih u ruskim medijima, imaju za cilj narušavanje kredibiliteta kosovskih institucija i zapadnih partnera, kao što su EU i NATO.

Takva stvar, prema istraživanju, može povećati rizik od bezbednosnih incidenata.

“Ovo se poklapa sa širim ciljevima Kremlja da prikaže Zapadni Balkan kao nestabilnu periferiju, gde EU ‘propada'”, kaže Loshaj za Radio Slobodna Evropa.

Ona dodaje da su takvi narativi takođe politički važni tokom izbornih kampanja jer imaju za cilj da “delegitimišu demokratske procese i polarizuju međuetničke odnose”.

Prema Loshaj, slični mehanizmi primećeni su i tokom izbora 2022. godine u Bosni i Hercegovini i 2020. godine u Crnoj Gori, gde su pro-ruski mediji predstavili glasanje kao “borbu za identitet”, a ne kao izbor politika.

Ivana Stradner, saradnica u nevladinoj Fondaciji za odbranu demokratija sa sedištem u Vašingtonu, ranije je za Radio Slobodna Evropa rekla da Rusija “veoma dobro poznaje osetljive tačke u regionu” i da “rado koristi ulogu vere i etničkih tenzija u svojim operacijama”.

/www.evropaelire.org