Ruska ekonomija sa zastrašujućim sličnostima sa kasnom sovjetskom epohom

Snažan osećaj déjà vua prati aktuelne rasprave o ruskoj ekonomiji.

Ruski zvaničnici i političari govore tonom i koriste argumente koji neizbežno podsećaju na drugu polovinu 1980-ih u Sovjetskom Savezu. Ključno pitanje više nije da li te paralele postoje – one su jasne i vidljive – već koliko će dugo ova situacija trajati i, što je još važnije, kako će se završiti.

U svom godišnjem obraćanju, predsednik Vladimir Putin pokušao je da prikaže što pozitivniju sliku ruske ekonomije. Priznao je da je rast BDP-a u tekućoj godini svega oko 1%, što je anemična cifra koja uglavnom dolazi iz sektora direktno finansiranih od strane države, posebno iz sektora odbrane.

Ipak, našao je način da zaobiđe ovaj problem: posmatrajući poslednje tri godine u celini, kumulativni rast dostiže 9,7%, u poređenju sa samo 3,1% u evrozoni. Ova tehnika „kreativne aritmetike“ podseća na kasnosovjetsku propagandu, kada su se ekonomski rezultati uvek upoređivali sa carističkom 1913. godinom, uprkos praznim rafovima u prodavnicama i dugim redovima za osnovne proizvode. Tada, kao i sada, malo je ljudi verovalo tim zvaničnim statistikama.

Putin je nizak rast BDP-a opisao kao svesnu političku odluku vlade i Centralne banke, sa ciljem obuzdavanja inflacije. Prema njegovim rečima, taj cilj je postignut: očekuje se da će inflacija biti ispod 6%. Međutim, samo nekoliko sati kasnije, Centralna banka, pod rukovodstvom Elvire Nabiuline, potkopala je ovu naraciju smanjivši referentnu kamatnu stopu za svega 50 baznih poena, sa 16,5% na 16%. Ako je inflacija zaista ispod 6%, to znači realnu kamatnu stopu od oko 10%, jednu od najviših u svetu.

Za poređenje, Brazil ima 9,2%, Meksiko 5,3%, dok zemlje poput Turske i Argentine, sa vrlo visokim nominalnim stopama, pate od inflacije koja im se približava ili je premašuje. Nabiulina je objasnila da je inflacija pala, ali ne na održiv način. Cifra od 6% pojavljuje se samo u nedeljnim podacima, koji nisu pouzdani za identifikovanje dugoročnih trendova. Štaviše, inflacija je porasla u oktobru, pala u novembru, a od januara se očekuje njeno novo ubrzanje zbog povećanja PDV-a na širi spektar preduzeća i novih poskupljenja komunalnih usluga.

Tokom prenosa, vlasnik male pekare požalio se Putinu na ukidanje režima patentnog poreza, što će mu značajno povećati poresko opterećenje i primorati ga da zaposli knjigovođu. Njegov odgovor bio je minimalan, prenose ruski opozicioni mediji.

Dugoročna budžetska projekcija vlade proteže se do 2042. godine i iznenađujuća je iz dva razloga: prvo, zbog izuzetno dugog horizonta, i drugo, zbog neuobičajene iskrenosti – budžet se očekuje u deficitu tokom čitavog tog perioda. Cena nafte se optimistično projicira na 69 dolara po barelu do 2031. godine, dok zvaničnici obećavaju da će prihodi od nafte biti postepeno zamenjeni poreskim prihodima.

Putin je uveravao da povećanje PDV-a nije trajno, ali nije precizirao kada će se okončati. Sama 2042. godina deluje simbolično, evocirajući distopijske romane poput „Moskva 2042“ Venedikta Jerofejeva i Vladimira Vojnoviča.

Stvarnost na tržištu nafte je mnogo surovija. Zapadne sankcije su oborile efektivnu cenu ruske nafte Urals ispod 35 dolara po barelu u realnim terminima, verovatno na 10–15 dolara nakon popusta i troškova transporta „flotom senki“. Upravo je to nivo koji je paralisao sovjetsku ekonomiju sredinom 1980-ih. Situacija se može dodatno pogoršati zbog potencijalnog rata za tržišni udeo: Saudijska Arabija nije ukinula proizvodne kvote, venecuelanska nafta se postepeno vraća na globalna tržišta, a iranska i dalje čeka na otvorenom moru.

Vojni izdaci sada dostižu 7,3% BDP-a, što je uporedivo sa kasnosovjetskim nivoima, prema podacima koje je predstavio ministar odbrane Andrej Belousov. Čak i ako bi se rat završio sutra, Rusija bi njegove troškove plaćala još godinama, između ostalog kroz visoke kamate na državne obveznice. Samo ove godine država je izdala gotovo 102,5 milijardi dolara novog duga. Vlada sve više podržava sektore u teškoćama: od proizvođača automobila i aviona, preko železnice, rudarstva uglja i metala, do same naftne industrije.

Čak i odbrambena preduzeća nailaze na probleme: radnici u jednoj strateškoj mašinskoj fabrici nedavno su se žalili na neisplaćene plate, a direktor im je odgovorio optužujući ih za nedostatak patriotizma. /TheGeoPost.