Rusija želi da zabrani predsedničkim kandidatima da se kandiduju protiv Vladimira Putina

Beznadežna kandidatura Borisa Nadeždina ima više pristalica nego što se očekivalo uoči martovskih izbora.

Ruska izborna vlast odlučila je da zabrani jedinom antiratnom kandidatu koji je dobio više podrške nego što se očekivalo da se kandiduje protiv Vladimira Putina na predsedničkim izborima u martu.

Centralna izborna komisija utvrdila je stopu greške od 15 odsto u potpisima koje je prikupila kampanja Borisa Nadeždina, napisao je on u ponedeljak na Telegramu. Ovo premašuje cenzus od pet odsto koji je prema izbornim pravilima dozvoljen za registraciju kandidata.

Iako konačna odluka o njegovoj kandidaturi treba da bude doneta u sredu, granica greške i kampanja klevetanja u medijima koje kontroliše država istakli su zabrinutost Kremlja zbog neočekivane podrške 60-godišnjem pacifisti.

„Planiramo da osporimo [nevažeće] potpise“, obećao je Nadeždin, dodajući da će njegova kampanja morati da dokaže da je polovina od preko 9.000 potpisa za koje se utvrdi da su nevažeći zapravo tačna.

Izborna komisija je prvi put prijavila greške prošle nedelje, navodeći „desetine ljudi koji više ne žive na ovom svetu, ali su i dalje potpisali“.

U Rusiji, kandidat može da se kandiduje za predsednika ako ga predloži parlamentarna stranka ili se, kao Nadeždin, kandiduje u ime vanparlamentarnog predstavnika stranke i prikupi 100.000 potpisa, ili ako sakupi 300.000 potpisa kao nezavisni, što Putin ima izabran da uradi ovaj put.

Komisija je za Putina pronašla samo 91 nevažeći potpis. On je na vlasti više od dve decenije i u decembru je najavio da će se kandidovati za još jedan mandat.

Posle talasa simpatija koji je izazvala Nadeždinova kandidatura, ruska propaganda, koja ga je prethodno ignorisala, oštro je napala političara blagog ponašanja.

Jedan od najistaknutijih propagandista Vladimir Solovjov čak je otišao toliko daleko da je pozvao na istragu protiv Nadeždina zbog „izdaje otadžbine”.

Kao veteran ruske politike i bivši saveznik opozicionog lidera Borisa Njemcova, koji je ubijen 2015. godine, Nadeždin nije imao realne šanse za uspeh, pogotovo što se izjasnio protiv rata u Ukrajini. Ovakav stav mu je doneo i podršku vodećih opozicionih ličnosti – i u egzilu i u zatvoru.

Nastali su dugi redovi ljudi koji čekaju da potpišu Nadeždinovu kandidaturu. Pošto Kremlj strogo zabranjuje proteste i isticanje antiratnih simbola, ovo su bila jedina nedozvoljena javna okupljanja od prvih dana rata.

Politički analitičari smatraju da je malo verovatno da Kremlj nije odobrio Nadeždinovu kampanju, barem u ranim fazama. U prošlosti, Putinov režim je dozvoljavao ručno odabranim pojedincima da se kandiduju za predsednika kako bi dao legitimitet izbornom procesu./FT/