Rusija želi da testira NATO ratnim igrama „Zapad“. Evo šta treba da znate

Ruski zvaničnici su rekli da će ratne igre simulirati odbijanje neprijateljskog napada, a analitičari kažu da je centralni cilj vežbi da se pokaže da je ruska vojska i dalje moćna nakon tri i po godine iscrpljujućeg rata u Ukrajini, za koji se procenjuje da je Moskvu koštao više od milion žrtava.

„Svrha je da [ruski predsednik Vladimir] Putin pokuša da pokaže da je i dalje jak i da rat u Ukrajini nije zaista pogodio njih“, rekao je za RSE Lens Landrum, penzionisani general-potpukovnik američkog vazduhoplovstva i trenutno viši saradnik Centra za analizu evropske politike (CEPA).

Ovogodišnje ratne igre su takođe osmišljene da vežbaju donošenje odluka u vezi sa upotrebom ruskog nuklearnog oružja i raketa srednjeg dometa sposobnih za nošenje nuklearnog oružja, koje je Moskva obećala da će isporučiti Minsku. Rusija nije otkrila koliko taktičkog nuklearnog oružja je rasporedila u Belorusiji, ali je Lukašenko u decembru rekao da njegova zemlja poseduje nekoliko desetina.

„Ovo je demonstracija za druge nacije i svetske medije kao deo njihove kampanje uticaja“, rekao je Landrum.

Manevri su već izazvali zabrinutost u Ukrajini i drugim zemljama koje se graniče sa Belorusijom, poput Letonije, Litvanije i Poljske, koje će pažljivo pratiti situaciju nakon što su poslednje vojne vežbe „Zapad“ 2021. godine delimično poslužile kao pokriće za raspoređivanje ruskih trupa u Belorusiju, odakle su potom izvršile invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Portparol NATO-a je za RSE rekao da alijansa pažljivo prati vojne aktivnosti Rusije i „poziva Rusiju i Belorusiju da deluju predvidljivo i transparentno tokom vežbi „Zapad“, u skladu sa svojim međunarodnim obavezama“, ali da NATO „ne vidi neposrednu vojnu pretnju“ nijednoj od svojih članica.

„Kremlj je dosledno pokazivao nedostatak transparentnosti, uključujući i u pogledu veličine i obima svojih vežbi“, rekao je portparol za RSE. „Poznato je da koristi vojne vežbe za sprovođenje politike prisile.“

Koliko će vojnika učestvovati u vežbama „Zapad 2025“?

S obzirom na tekući rat Kremlja u Ukrajini, ovogodišnje vežbe „Zapad“ mogle bi biti najograničenije do sada.

Beloruski zvaničnici odbrane su ranije ove godine objavili da će oko 13.000 vojnika učestvovati u vežbama u blizini zapadne granice zemlje. Međutim, u maju je ova brojka revidirana i prepolovljena, tako da se sada očekuje da će ukupan broj biti oko 7.000 do 8.000 vojnika. U ovoj objavi je takođe navedeno da će se glavne vežbe odvijati dublje u Belorusiji.

Beloruski ministar odbrane Viktor Hrenjin izjavio je da će se najveći deo vežbe održati u blizini grada Borisova, oko 74 kilometra severoistočno od Minska, iako bi neke „male jedinice obavljale praktične zadatke suprotstavljanja hipotetičkom neprijatelju“ u područjima blizu granice sa Poljskom i Litvanijom.

Očekuje se da će Moskva rasporediti samo oko 2.000 vojnika u Belorusiji, dok će puna vežba obuhvatiti i ruske vojne okruge Moskve i Lenjingrada, Kalinjingradsku eksklavu, Arktik i Baltičko i Barencovo more.

Međutim, Rusija sprovodi još tri odvojene vežbe sa zemljama u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) – vojnom savezu koji uključuje Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan, Rusiju i Tadžikistan – što može zamagliti pravi obim vežbe „Zapad“. Ipak, očekuje se da će vežbe biti daleko manje od poslednjih vežbi „Zapad“ 2021. godine, u kojima je učestvovalo oko 200.000 vojnika.

Zašto su ovogodišnje vežbe „Zapad“ toliko značajne?

Iako će ovogodišnje vežbe biti manjeg obima nego prethodnih godina, one označavaju povratak vežbama strateškog nivoa za Rusiju i Belorusiju od potpune invazije na Ukrajinu.

„Ovogodišnja vežba će najverovatnije otkriti kako Moskva procenjuje tok rata protiv NATO-a“, napisao je Nemački savet za spoljne odnose u nedavnom izveštaju koji predviđa vežbe. „Čak i ako ne postoji akutna opasnost od eskalacije, vežba NATO-a će pružiti važan uvid u ruski pristup budućem ratu.“

Vežbe „Zapad“, što na ruskom znači „Zapad“, najnovija su verzija serije vojnih vežbi koje su počele 1970-ih godina pod Sovjetskim Savezom i nastavile se do njegovog raspada 1991. godine. Obnovljene su 1999. godine, a kasnije proširene pod Putinom kao deo četvorogodišnjeg ciklusa vojnih vežbi koje se naizmenično održavaju u Rusiji i susednim regionima.

U prošlosti, Kremlj se nije libio provokacija u svojim vojnim vežbama.

Pored vežbi iz 2021. godine, koje su prikrivale vojne operacije pre ruske invazije na Ukrajinu, zapadni zvaničnici su izjavili da veruju da su vežbe „Zapad“ iz 2009. i 2013. godine uključivale simulirane nuklearne udare na Varšavu i Stokholm.

Belorusija i nuklearno oružje u fokusu

U decembru su autokratski beloruski lider Aleksandar Lukašenko i Putin potpisali sporazum kojim se Belorusiji pružaju bezbednosne garancije, uključujući i moguću upotrebu ruskog nuklearnog oružja za odvraćanje bilo kakve agresije.

Sporazum je usledio nakon revizije nuklearne doktrine Moskve, kojom je Belorusija prvi put stavljena pod ruski nuklearni štit usred tenzija sa Zapadom.

Beloruski ministar odbrane Hrenjin izjavio je da će trupe „planirati da koriste rusko nuklearno oružje“ tokom manevara, ali da vežba neće uključivati njihovu fizičku upotrebu.

Iako će zapadni vojni stručnjaci pažljivo pratiti ovaj razvoj događaja, ratne igre se takođe održavaju u vreme kada je Lukašenko nedavno signalizirao spremnost da poboljša svoje odnose sa Zapadom, koji su godinama bili ozbiljno zategnuti zbog njegovog brutalnog suzbijanja neslaganja i njegove podrške ruskom ratu u Ukrajini.

Lukašenko „sprovodi strategiju deeskalacije, obećavajući da će uticati na Putinove akcije i napraviti ustupke poput oslobađanja političkih zatvorenika“, objasnio je Rihor Astapenija, direktor Beloruske inicijative u Čatam Hausu, u nedavnoj analizi manevara.

Ove godine, politički zatvorenici su redovno oslobađani, uključujući 52 osobe različitih nacionalnosti uoči manevara, a bilo je i javnih napora da se krene ka zbližavanju sa Zapadom. U avgustu je Lukašenko razgovarao telefonom sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji ga je u objavi na društvenim mrežama opisao kao „veoma poštovanog predsednika“.

„Ako se ovi manevri odvijaju na dosadan i transparentan način, verovatno će otvoriti put daljem dijalogu“, rekao je Astapenija.

/www.rferl.org