Rusija želi da Bosna nema zapadni nadzor

Bosna bi trebalo da bude slobodna od međunarodne kontrole, kaže Rusija, uprkos zabrinutosti za planove bosanskih Srba da se otcepe.

„Vjerujem da bi zemlja [Bosna] trebala jednom zauvek odustati od ovog zagušljivog nadzora. Došlo je vreme da Kancelarija visokog predstavnika postane stvar prošlosti”, rekao  je za EUobserver  ambasador Rusije u EU Vladimir Čižov.

“Ne kažem nešto kao „on [visoki predstavnik] treba odmah da bude isključen“, ali kraj ove institucije treba smatrati definitivno”, dodao je Čižov.

Kancelarija visokog predstavnika osnovana je 1995. godine da nadgleda implementaciju mirovnog sporazuma u Bosnu, ili kako je inače poznato, Dejtonski sporazum.

Ovu funkciju trenutno drži Kristijan Šmit, nemački političar.

Ali za Rusiju, Šmit je dobio posao nepravedno jer zapadne sile nisu uspele da dobiju neophodan blagoslov Saveta bezbednosti UN za njrgovo imenovanje.

“Upravo ovaj mladi Nemac, gospodin Šmit, navodi da je visoki predstavnik, ali mi ga ne poznajemo kao takvog“, rekao je Čižov.

“ Nema ništa lično, možda je dobar čovek i iskusan političar, ali nije  visoki predstavnik” dodao je Čižov.

Ruski ambasador je govorio o planovima Milorada Dodika, lidera Republike Srpske, koji planira da se entitet bosanskih Srba povuče iz federalnih struktura i uspostavi sopstvenu vojsku i službu inteligencije.

Sa svoje strane, Nemačka je pozvala na sankcije EU kao pokušaj da ga spreči da ostvari svoju svrhu.

“Situacija u Bosni i Hercegovini je zabrinjavajuća, napori za otcjepljenje su neprihvatljivi. Za mene to znači da bi postojeći režim sankcija [EU] trebalo bi sada da se koristi i protiv gospodina Dodika”, izjavila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

EU strahuje da bi dezintegracija Bosne mogla dovesti do nove nestabilnosti, nakon 20 godina završetka ratova na Zapadnom Balkanu.

Upitan da li Rusija podržava Dodikov plan srpske vojske, Čižov je rekao:

„Opisaću naš stav kao naglašenu potrebu izbegavanja radikalnih koraka i to važi za sve “.

Ali i ruski ambasador je umanjio značaj Dodikovog delovanja. On ih je stavio u kontekst protivljenja Rusije mogućem budućem članstvu Bosne u NATO-u.

“ Pa, zabrinut sam [zbog nove nestabilnosti], ali ne zbog onoga što radi Milorad Dodik”, rekao je Čižov.

“Rusija je podjednako zabrinuta za ono što se dešava na Kosovu i oko njega. U Bosni, barem oni se ne bore, dok je na Kosovu situacija zaista nesigurna”, dodao je, nakon eksplozije od okončanja nasilja oko kosovske enklave etničkih Srba.

“ Bilo je pokušaja da se promeni priroda dejtonske ravnoteže kretanjem ka strukturi jedinstvenije državne vlasti, koja bi otvorila put Bosni u NATO” rekao je Čižov. “Ali u ovom trenutku se dešava da je srpski entitet Republika Srpska protiv [NATO-a]” rekao je.

NATO i Bosna su u pregovorima o članstvu od 2008. godine, ali se malo toga dogodilou ovom frontu u zadnje vreme i njeno prihvatanje je trenutno nejasna perspektiva.

Rusija traži smenu bosanskog visokog predstavnika najmanje dve godine. Takođe je pokušala i nije uspela da spreči severnu Makedoniju i Crnu Goru da se pridruže NATO-u, uključujući podsticanje nacionalističkih protesta u Skoplju i pokušaj za puč u Podgorici.

Njeno poslednje neprijateljstvo prema Šmitu dolazi usred udvostručenih napora da obnovi sferu njenog uticaja sovjetske ere u istočnoj Evropi, uključujući zahteve da NATO prekrši obećanja da će jednog dana dozvoliti pridruživanje Gruziji i Ukrajini.