Rusija upozorava Britaniju i planira nuklearne vežbe zbog mogućeg produbljivanja uloge Zapada u Ukrajini

Rusija je u ponedeljak zapretila napadom na britanske vojne objekte i rekla da će održati vežbe koje će simulirati upotrebu nuklearnog oružja na bojnom polju. To je došlo u trenutku kada su tenzije naglo rasle zbog izjava visokih zapadnih zvaničnika o mogućem većem umešanosti u rat u Ukrajini.

Nakon što je pozvala britanskog ambasadora u Forin ofis, Moskva je upozorila da bi ukrajinski napadi na rusku teritoriju oružjem koje je isporučila Britanka mogli dovesti do uzvratnih napada na britanske vojne objekte i opremu na ukrajinskom tlu ili negde drugde.

Komentari su usledili uoči petog mandata ruskog predsednika Vladimira Putina i u nedelji u kojoj Moskva u četvrtak slavi Dan pobede, glavni sekularni praznik u čast pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

Vežbe su odgovor na „provokativne izjave i pretnje određenih zapadnih zvaničnika prema Ruskoj Federaciji“, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

To je bio prvi put da je Rusija javno objavila vežbe sa taktičkim nuklearnim oružjem, iako njene strateške nuklearne snage redovno održavaju vežbe. Taktičko nuklearno oružje uključuje vazdušne bombe, bojeve glave za rakete kratkog dometa i artiljerijsku municiju namenjenu za upotrebu na bojnom polju. Oni su manje moćni od strateškog oružja – masivne bojeve glave koje opremaju interkontinentalne balističke rakete i mogu da zbrišu čitave gradove.

Portparol UN Stefan Dižarik izrazio je zabrinutost da različite strane u poslednje vreme sve više raspravljaju o pitanjima vezanim za nuklearno oružje.

„Trenutni nuklearni rizici su alarmantno visoki“, rekao je Dužarik. „Mora se izbegavati sve radnje koje bi mogle da dovedu do pogrešnog proračuna, eskalacije sa katastrofalnim posledicama.

Ruska najava je bila upozorenje zapadnim saveznicima Ukrajine da se više ne upliću u dvogodišnji rat u kojem su snage Kremlja preuzele prednost s obzirom na nedostatak ljudstva i naoružanja u Ukrajini. Neki od zapadnih partnera Ukrajine već su izrazili zabrinutost da bi sukob mogao eskalirati izvan Ukrajine u rat između NATO-a i Rusije.

Francuski predsednik Emanuel Makron ponovio je prošle nedelje da ne isključuje slanje trupa u Ukrajinu, a britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron rekao je da bi kijevske snage mogle da koriste britansko oružje dugog dometa za napad na ciljeve u Rusiji. Neke druge zemlje NATO-a koje Kijevu daju oružje izjasnile su se protiv ove mogućnosti.

Kremlj je ove izjave opisao kao opasne i pojačane tenzije između Rusije i NATO-a. Rat je već značajno opteretio odnose Moskve i Zapada.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak da su nedavna Makronova izjava i druge izjave britanskih i američkih zvaničnika pokrenule nuklearne vežbe.

„Ovo je nova runda eskalacije“, rekao je Peskov, pozivajući se na ono što Kremlj vidi kao provokativne izjave. „Ovo je bez presedana i zahteva posebnu pažnju i posebne mere.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je i francuskog i britanskog ambasadora. Pozvao je britanskog ambasadora da „razmotri neizbežne katastrofalne posledice takvih neprijateljskih poteza iz Londona“.

Švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrem rekao je da nuklearne vežbe „doprinose rastućoj nestabilnosti“.

„U trenutnoj bezbednosnoj situaciji, ruske akcije se mogu posmatrati kao posebno neodgovorne i nepromišljene“, rekao je Bilstrom za švedsku novinsku agenciju TT.

Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti, kojim Putin predsedava, rekao je u svom tipično jastrebačkom stilu da Makronovi i Kameronovi komentari prete da urone svet sa nuklearnim oružjem u „globalnu katastrofu“.

To nije bio prvi put da je vojna podrška Evrope Ukrajini dovela do zveckanja nuklearnom sabljom. U martu 2023. godine, nakon britanske odluke da Ukrajini isporuči oklopne granate sa osiromašenim uranijumom, Putin je izjavio da namerava da upotrebi taktičko nuklearno oružje na teritoriji suseda Ukrajine Belorusije.

Ministarstvo je saopštilo da je vežba imala za cilj da „poveća spremnost nestrateških nuklearnih snaga za izvršavanje borbenih zadataka“ i da se izvodi po Putinovom naređenju. Manevri će uključiti raketne jedinice iz Južnog vojnog okruga, kao i vazduhoplovstvo i mornaricu, navodi se u saopštenju.

Rusko saopštenje izazvalo je malu reakciju u Ukrajini, gde je portparol vojne obaveštajne službe Andrij Jusov rekao na državnoj televiziji: „Nuklearna ucena je uobičajena praksa: „Nuklearna ucena je uobičajena praksa Putinovog režima; “To nije velika vest.”

Zapadni zvaničnici optužuju Rusiju da svojim provokacijama rizikuje širi rat. Zemlje NATO-a rekle su prošle nedelje da su duboko zabrinute zbog kampanje hibridnih aktivnosti na tlu vojne alijanse i optužile Moskvu da stoji iza toga, rekavši da predstavlja bezbednosnu pretnju.

Peskov je ove tvrdnje odbacio kao „nove, neosnovane optužbe protiv naše zemlje“.

Nemačka je u ponedeljak saopštila da je opozvala svog ambasadora u Rusiji u Berlinu na jednonedeljne konsultacije nakon što je hakovana partija kancelara Olafa Šolca.

U međuvremenu, ukrajinske bespilotne letelice pogodile su u ponedeljak dva vozila u ruskoj oblasti Belgorod, ubivši šest osoba i ranivši 35 drugih, uključujući dvoje dece, saopštile su lokalne vlasti. Oblast je bila na udaru kijevskih snaga poslednjih meseci.

Jedno od vozila bio je minibus sa radnicima na farmi, rekao je guverner Belgoroda Vjačeslav Gladkov.

Nije bilo moguće nezavisno potvrditi ovaj izveštaj.

Dok je ukrajinska vojska uglavnom zaglavljena na liniji fronta dugoj 1.000 kilometara zbog nestašice trupa i municije posle više od dve godine borbi, ona je iskoristila svoju vatrenu moć dugog dometa da pogodi ciljeve duboko u Rusiji.

U ovom ratu, koji je uglavnom bio rat na iscrpljivanje, Rusija se takođe u velikoj meri oslanjala na rakete dugog dometa, artiljeriju i bespilotne letelice da bi nanela štetu Ukrajini.

Snage Kremlja nastavile su sa bombardovanjem ukrajinske električne mreže, noćnim udarom ruskih dronova na energetsku infrastrukturu u severnom ukrajinskom regionu Sumi. Nekoliko gradova i sela u regionu, uključujući Sumi, ostalo je bez struje, prema regionalnim vlastima.

Prema podacima ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, Rusija je preko noći napala ukrajinske ciljeve sa 13 dronova Šahed, od kojih je 12 presretnuto u Sumskoj oblasti./yahoo.com/