Rusija se suočava sa najgorom recesijom u poslednjih 30 godina – a „Putinova generacija“ plaća cenu

Od početka ruske agresije na Ukrajinu mnoge međunarodne kompanije su napustile Rusiju, dok se sankcije velikih svetskih ekonomija pojačavaju.

U međuvremenu, na ruskim univerzitetima se dešavaju promene koje otežavaju studentima u zemlji da steknu visoko obrazovanje na drugim mestima.

Kako prenosi Business Insider, prenosi Telegraf, stručnjaci ocenjuju da je nemoguće, samo nekoliko meseci posle rata, izmeriti uticaj rata na rusku omladinu.

Ali takođe su rekli da generacija koja je odrasla pod predsedništvom predsednika Vladimira Putina – koje je počela 2012. – sada doživljava sasvim drugačiju Rusiju od one u kojoj je odrasla.

Slobodno nazvana „Putinova generacija“, ova grupa mladih ljudi odrasla je poznavajući samo jednog predsednika u svojim godinama formiranja i ima između 17 i 25 godina, navodi Vilson centar.

Oni su odrasli jedući Mekdonalds, gledajući najnovije holivudske filmove i objavljujući objave na Instagramu – sve to, nakon ruske invazije na Ukrajinu krajem februara, više nije dostupno u Rusiji.

S tim u vezi, govorila su dva stručnjaka Business Insajdera da pokažu koliko će ruskoj omladini biti teže na poslu i u školi.

Međunarodne kompanije masovno odlaze, ograničavajući profesionalne mogućnosti

Kao iu mnogim zemljama, vrednost dobrog obrazovanja u Rusiji je u tome što otvara vrata ne samo domaćim poslodavcima, već i međunarodnim kompanijama koje pružaju mogućnosti zaposlenima da slobodno uđu i izađu sa evropskog tržišta rada. Ovi prozori se brzo zatvaraju.

„Mnoge multinacionalne korporacije obećale su dobre održive karijere, gde bi mogle da budu unapređene na osnovu sopstvenih zasluga u neku vrstu tradicionalnog zapadnog kapitalističkog modela“, rekao je Endrju Losen, saradnik programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške studije. International.

„Ove mogućnosti ponestaju kako ove kompanije napuštaju Rusiju, a neke od industrija koje su obećavale visoke plate počele su da budu ometane sankcijama.

Lohsen je naveo naftu i gas i IT kao neke sektore iz kojih multinacionalne kompanije odlaze u velikom broju, ostavljajući neizvesnu budućnost za one koji žele da uđu u ove velike industrije.

Ranije ovog meseca, američki tehnološki giganti IBM i Microsoft otpustili su stotine zaposlenih u Rusiji jer su kompanije nastavile da se povlače sa tržišta.

Ovakvi odlasci se ne odnose samo na tržište rada. Prema Malikovim rečima, oni će takođe ograničiti obuku i profesionalne mreže za ruske profesionalce, prenosi Telegraf.

Kao odgovor, mnogi ruski tehnološki radnici odlaze, izvestile su u aprilu Bel Lin, Maša Borak i Kajli Robison iz BI.

Dok su mnogi otišli ​​iz straha da će biti regrutovani da učestvuju u ratu, neki su rekli da su bili vođeni uticajem sankcija na njihova radna mesta.

Svetska banka je u aprilu saopštila da se očekuje da će se ruska ekonomija smanjiti za 11,2 odsto u 2022. godini, što će označiti njen najgori ekonomski pad u tri decenije od raspada Sovjetskog Saveza.

Ruski univerziteti i obrazovanje će ugasiti otvorenu debatu

Eksperti koje je kontaktirao Business Insider takođe su izrazili zabrinutost za budućnost ruskog akademskog sistema, jer zemlja nastoji da izađe iz Bolonjskog procesa, u kojem evropske vlade usklađuju obrazovne standarde i kvalifikacije.

„Ovo znači da će Rusima koji razmišljaju da steknu visoko obrazovanje u Evropi – posebno profesionalnu ili doktorsku diplomu – sada biti mnogo teže da pokušaju da uđu na evropske univerzitete“, rekao je Losen za Insajder.

Rusija planira da se vrati na sovjetski standard, što otežava bilo kojoj vrsti evropskog univerziteta da proveri svoje akademske akreditive, dodao je on.

Evropska akademska zajednica je posebno zabrinuta zbog slobode otvorene debate u Rusiji, pošto je 700 rektora i predsednika univerziteta sa ruskih univerziteta potpisalo pismo devet dana nakon invazije, podržavajući verziju događaja iz Kremlja – naime da Moskva teži „demilitarizaciji i denacionalizaciju Ukrajine, objavio je časopis Times Higher Education, pozivajući se na pismo koje je u međuvremenu uklonjeno.

„Ono što vidimo je politizacija obrazovnog sistema i to ide od vrha do dna“, rekao je Losen. „Postoji zaista oštar zaokret u ruskom obrazovanju ka prihvatanju državnog narativa i isključivanju svake sumnje ili alternative i kažnjavanju onih koji izlaze van državne granice.

Malik je rekao da je u prošlosti prisustvovao konferencijama sa ruskim i međunarodnim institucijama na kojima je bilo dinamične razmene ideja.

On smatra da bi to sada bilo izuzetno teško, posebno nakon što je Rusija u martu donela zakon koji bi pobegle zatvarao do 15 godina, namerno, da bi širio „lažne” vesti o vojsci, prenosi Telegraf.

Malo je verovatno da će se desiti politički preokret čak i ako su Rusi nezadovoljni.

Iako situacija izgleda mračno, Moskva je pojačala propagandu poslednjih godina kako bi promovisala strukturu odozgo nadole sa državom, vojskom i crkvom u srži ruskog društva, rekao je Losen.

Osim okruženja masovnih medija koje je uglavnom pod kontrolom države ili povezano sa Kremljom, takve poruke bi mogle odvratiti stanovništvo od predstojećih ekonomskih teškoća, smatra on.

Neki mladi Rusi koji su nezadovoljni Putinovom vlašću pobegli su iz zemlje nakon izbijanja rata.

Ali postoje praktične svakodnevne stvari koje treba uzeti u obzir za Ruse koji žele da počnu iz inostranstva – kao što su dugoročne vize, zapošljavanje i finansijska sredstva – koje je sada teže postići zbog sankcija kao posledica rata – Malik i Losen je rekao za BI.

Unutar Rusije podrška ratu ostaje. Krajem maja, nezavisni ruski anketar pod nazivom Levada centar sproveo je istraživanje među 1.634 Rusa i otkrio da 60% Rusa starosti od 18 do 24 godine podržava rat.

Malo je naznaka da će se bilo šta politički promeniti – čak i ako postoje “nijanse” neslaganja, rekao je Malik.

„Veće je da će se revolucija desiti u demokratiji nego u autokratiji – jer u demokratiji jednostavno možete imati izbor.

„Na kraju krajeva, ekonomski uslovi u bivšem Sovjetskom Savezu bili su gori nego što su sada u Rusiji – ali se decenijama ništa nije promenilo“, dodao je on.

„Da bi se nezadovoljstvo pretvorilo u promenu politike – a kamoli promene režima u autokratiju – veoma je velika stvar“, rekao je on.