Rusija se pohvalila ulaganjima: NIS dodelio 60 miliona evra u projekte Vlade Srbije

Upravni odbor Naftne industrije Srbije (NIS) odlučio je da dodeli 60 miliona evra za projekte Vlade Srbije u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, prenose, preneo je ruski Telegram kanal RTBalkan.

Rusko-srpska kompanija, čiji je većinski akcionar Gazprom Neft, piše dalje, podržava ovakve inicijative na stalnoj osnovi.

“Na primer, 2020. kompanija je donirala 14 potpuno opremljenih ambulantnih vozila medicinskim ustanovama u Srbiji. U 2021. NIS je uložio 107,5 miliona dinara u ekološke projekte u 12 različitih opština.

Pored toga, kompanija pomaže srpskim školama u opremanju učionica za hemiju, fiziku, biologiju, informatiku, podržava naučne festivale i organizuje vežbe i seminare za mlade stručnjake”, navodi se na ruskom Telegram kanalu.

Podsećaju da je NIS, dugi niz godina, “partner jednog od najvećih srpskih fudbalskih klubova Partizana” navodeći da je od ove godine ruska kompanija postala sponzor prvih FIDE paraolimpijskih šahovskih igara.

Da Srbija beleži rekordne godišnje rezultate u trgovini sa Rusijom piše i srpski portal ekapija.com. Pozivajući se na izjavu Dejana Delića, direktora Predstavništva Privredne komore Srbije u Moskvi datu za RT Balkan, Rusija je četvrta na listi zemalja sa kojom Srbija ima najveću trgovinsku razmenu, odmah iza Nemačke, Kine i Italije.

Robna razmena između dve zemlje prošle godine je bila 4,3 milijarde američkih dolara što je, piše srpski portal, rast od 52,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Taj trend je, prema podacima Privredne komore Srbije, nastavljen i u prvom kvartalu 2023. kada je zabeležen rast od 31,8 odsto, a ukupna razmena od januara do marta je oko 1,2 milijarde solara.

Srpski izvoz u prva tri meseca ove godine iznosi 350 milijardi dolara, što je rast od 44,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz 790,7 milijardi dolara i veći je za 27 odsto.

Srbija je najviše uvozila naftu i prirodni gas, ureu i đubriva, duvan i sirovine.

Prva tri proizvoda po vrednosti izvoza su sveže jabuke, hulahop čarape i kućna hemija. Srbija Rusima prodaje hranu za prehranu životinja, a vrednost izvoza hrane za kućne ljubimce beleži rast od 38 odsto.

Među proizvodima iz Srbije koji su najtraženiji na ruskom tržištu su i frižideri i zamrzivači proizvedeni u Srbiji, čiji izvoz beleži trostruki rast u odnosu na 2021.

Izvoz smrznutog voća je prošle godine bio dva i po puta veći u odnosu na prethodnu godinu, a porasla je i prodaja drvenog nameštaja za opremanje objekata. Rusi iz Srbije potražuju i mlečne proizvode, mladi sir i mlečne namaze, donji veš, kao i radnu i zaštitnu obuću i odeću.

Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije i Zavoda za statistiku Republike Srbije u periodu od 2010. do 2021. najveći trgovinski partner Srbije ubedljivo je Evropska unija.

U poslednjih jedanaest godina preko 63 odsto od ukupnog broja stranih direktnih investicija u Srbiji došlo je od strane kompanija sa sedištem u EU, a čak 3/4 sveukupnih stranih direktnih investicija dolazi iz zemalja Evropske unije, SAD i Švajcarske.

Prema podacima Agencije za privredne registre u Srbiji je u 2022. osnovano 1.020 privrednih društava u ruskom vlasništvu, što je desetostruko više u odnosu na prethodnu godinu, kada su bila osnovana 82 privredna društva, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je generalno broj novoregistrovanih stranih firmi u Srbiji u 2022. porastao.

U privlačenju stranih investicija prema Narodnoj banci Srbije značajnu ulogu imaju sporazumi o slobodnoj trgovini.

Najvažniji su prema obimu trgovine oni sa Evropskom unijom i u okviru CEFTA (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini između Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Moldavije, Srbije, Kosova, Crne Gore, Hrvatske, Bugarske i Rumunije).

Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU) koju predvodi Ruska Federacija potpisan je u oktobru 2019.

Zvaničnom Beogradu su uoči stupanja na snagu tog sporazuma, podsetimo, izrečene kritike iz Brisela zbog obaveze Srbije da kao država kandidat za članstvo u EU uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom.

Srbija ima sporazume i sa Turskom i Velikom Britanijom, kao i sa državama Evropske asocijacije slobodne trgovine – EFTA (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska).

Iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije za Radio Slobodna Evropa su početkom godine kazali da je cilj Vlade “da pregovara i zaključi nove sporazume sa drugim značajnim partnerima, kao što je Kina”.

Dodaju da se razmatra mogućnost da Srbija potpiše sporazume o slobodnoj trgovini i sa Egiptom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Južnom Korejom.

Kada i ako bude postala članica EU, Srbija će, međutim, automatski morati da raskine sve sporazume o slobodnoj trgovini koje ima sa državama van EU.