Rusija računa na nesavesne Amerikance koji će širiti izborne dezinformacije, kažu američki zvaničnici

Kremlj se okreće Amerikancima i komercijalnim firmama za odnose s javnošću u Rusiji kako bi širili dezinformacije o američkoj predsedničkoj trci, rekli su u ponedeljak visoki obaveštajni zvaničnici, detaljno navodeći najnovije napore američkih protivnika da utiču na javno mnjenje uoči izbora 2024.

Upozorenje dolazi nakon turbulentnih nekoliko sedmica u američkoj politici koje su primorale Rusiju, Iran i Kinu da revidiraju neke detalje svog propagandnog scenarija. Ono što se nije promenilo, kažu obaveštajni zvaničnici, jeste odlučnost ovih nacija da napune internet lažnim i zapaljivim tvrdnjama o američkoj demokratiji kako bi narušili poverenje u izbore.

„Američka javnost treba da zna da sadržaj koji čitaju onlajn – posebno na društvenim mrežama – može biti strana propaganda, čak i ako izgleda da potiče od Amerikanaca ili dolazi iz Sjedinjenih Država“, rekao je jedan zvaničnik iz Kancelarije direktora Nacionalna obaveštajna služba koja je obavestila novinare pod uslovom anonimnosti u skladu sa pravilima koja je utvrdila Kancelarija direktora.

Rusija ostaje najveća pretnja kada su u pitanju izborne dezinformacije, saopštile su vlasti, dok postoje znaci da Iran proširuje svoje napore, a Kina oprezno korača pred 2024.

Grupe povezane sa Kremljom sve više angažuju ruske marketinške i komunikacione firme da angažuju neke od poslova kreiranja digitalne propagande dok prikrivaju svoje tragove, rekli su zvaničnici tokom brifinga sa novinarima.

Dve takve firme bile su predmet novih sankcija SAD objavljenih u martu. Vlasti navode da su dve ruske kompanije napravile lažne veb stranice i profile na društvenim mrežama kako bi širile dezinformacije Kremlja.

Dezinformacije se mogu fokusirati na kandidate ili izbore, ili na pitanja koja su već predmet debate u Sjedinjenim Državama, kao što su imigracija, kriminal ili rat u Gazi.

Ali pravi cilj je da se Amerikanci nateraju da šire ruske dezinformacije ne dovodeći u pitanje njeno poreklo. Ljudi su mnogo spremniji da veruju i dele informacije za koje veruju da potiču iz domaćih izvora, rekli su zvaničnici. Lažne veb stranice dizajnirane da imitiraju američke kanale vesti i profile društvenih medija generisanih veštačkom inteligencijom samo su dve metode.

U nekim slučajevima, Amerikanci i američke tehnološke kompanije i mediji spremno su pojačavali i ponavljali poruke Kremlja.

„Strani uticajni ljudi postaju sve bolji u skrivanju ruku i navođenju Amerikanaca da to urade“, rekao je zvaničnik, koji je govorio zajedno sa zvaničnicima FBI-a i Odeljenja za unutrašnju bezbednost.

Senator Mark Vorner, predsednik Odbora za obaveštajne poslove Senata, rekao je prošlog meseca da se plaši da bi SAD ove godine mogle da budu podložnije stranim dezinformacijama nego što su bile pre izbora 2020. godine, rekao je da upozorenje obaveštajne zajednice pokazuje da SAD izbori su „na meti loših aktera širom sveta“.

„To takođe podvlači, uznemirujuće, u kojoj meri se strani akteri – a posebno Rusija – oslanjaju na neupućene i upućene Amerikance da promovišu narative usmerene na inostranstvo u Sjedinjenim Državama“, rekao je Vorner, demokrata iz Virdžinije, u objašnjenju.

Jedna mjera prijetnje je to što zvaničnici koji prate strane dezinformacije kažu da su do sada u ciklusu izbora 2024. 2022. izdali dvostruko više upozorenja političkim kandidatima, vladinim liderima, izbornim kancelarijama i drugima na meti stranih grupa.

Zvaničnici ne otkrivaju koliko je upozorenja izdato niti ko ih je primio, ali kažu da značajno povećanje odražava povećano interesovanje američkih protivnika za predsedničku trku, kao i vladine napore da otkrije i upozori na takve pretnje.

Upozorenja se izdaju kako bi ciljani mogli da preduzmu mere da se zaštite i, ako je potrebno, isprave činjenice.

Rusija i druge zemlje takođe brzo koriste neke nedavne događaje u predsedničkoj kampanji, uključujući pokušaj ubistva bivšeg predsednika Donalda Trampa i odluku predsednika Džoa Bajdena da napusti trku u korist potpredsednice Kamale Haris.

Posle ubistva Trampa, na primer, ruske agencije za dezinformisanje brzo su širile tvrdnje da je demokratska retorika dovela do pucnjave, ili čak neosnovane teorije zavere da su Bajden ili ukrajinska vlada organizovali atentat.

„Ovi proruski glasovi pokušali su da povežu atentat sa tekućim ratom Rusije protiv Ukrajine“, zaključila je Laboratorija za digitalna forenzička istraživanja Atlantskog saveta, koja prati ruske dezinformacije.

Obaveštajni zvaničnici su u prošlosti primetili da se pojavila ruska propaganda usmerena na podršku Trampu, a zvaničnici su u ponedeljak rekli da nisu promenili tu procenu.

Smanjenje podrške Ukrajini ostaje ključna meta ruskih dezinformacija, a Tramp je u prošlosti hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina i smatra se da manje podržava NATO.

Dok je Kina vodila opsežnu kampanju dezinformacija uoči nedavnih izbora na Tajvanu, zemlja je mnogo opreznija kada su u pitanju Sjedinjene Države. Peking bi mogao da cilja dezinformacije na izborima za Kongres ili drugim izborima na kojima je kandidat dao snažne izjave o Kini. Međutim, ne očekuje se da će Kina pokušati da utiče na predsedničku trku, rekli su zvaničnici u ponedeljak.

Sje Feng, kineski ambasador u SAD, rekao je u ponedeljak da njegova vlada nema nameru da se meša u američku politiku.

Iran je, s druge strane, zauzeo agresivniji stav. Direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns rekla je ranije ovog meseca da je iranska vlada tajno podržala američke proteste protiv izraelskog rata protiv Hamasa u Pojasu Gaze. Grupe povezane sa Iranom predstavljale su se kao onlajn aktivisti, pozivale na proteste i pružale finansijsku podršku nekim protestnim grupama, rekao je Hejns.

Iran odbacuje kandidate koji bi mogli povećati tenzije sa Teheranom, rekli su zvaničnici. Taj opis odgovara Trampu, čija je administracija okončala iranski nuklearni sporazum, ponovo uvela sankcije i naredila ubistvo visokog iranskog generala.

Poruke ostavljene ruskim i iranskim vladinim zvaničnicima nisu odmah vraćene u ponedeljak./AP/